АМЕРИКА КЛИЗИ У ХАОС Путинова изјава изазвала тектонска померања на политичкој сцени, поделе су све дубље, а где је Бајден?!

Он је у полушали изјавио да ће након повлачења „нашег кандидата“ Џоа Бајдена, руска подршка прећи на потпредседницу Камалу Харис. Иако су Путинове речи биле очигледно саркастичне, реакција у САД-у је била озбиљна.

Гласноговорник Стејт департмента, Џон Кирби, реаговао је позивом Путину да престане коментарисати америчку предизборну кампању, док су и демократи и републиканци искористили овај инцидент у својим међусобним оптужбама.

Демократи су тврдили да Путин заправо помаже републиканцима, док су републиканци тврдили да је његов коментар подршка „комунисткињи“ Харис.

Овај догађај није се десио у вакууму. Политичка клима у Америци је већ озбиљно уздрмана повлачењем председника Бајдена из трке, и иако су гласине о „присилном“ повлачењу актуелног председника остале непроверене, оне су постале кључан фактор у предвиђању даљег тока кампање.

Анкете широм САД-а показују несигурну политичку слику, с обзиром на то да су и Камала Харис и Доналд Трамп веома близу један другоме у подршци, са разликама које се мере у оквиру 1-2 процента, а сва статистика остаје крајње непредвидива.

Оно што је посебно занимљиво у овој ситуацији јесте раскорак између природе два главна кандидата и њихове стварне подршке. Програми и Харис и Трампа постали су популистички, са наглашеним фантастичним обећањима која су готово потпуно одвојена од реалности.

Подела између њихових присталица на вишим и нижим нивоима друштва само се продубљује. Док се елите преиспитују на коју страну да стану како би осигурале своју будућност, обични грађани бивају све више разочарани политиком.

Ово је додатно потврдио и недавни потез Роберта Кенедија Млађег, који је 23. августа повукао своју кандидатуру и стао на страну Трампа. Његова одлука није шокирала јавност, јер је од почетка било јасно да се кандидује више против Демократске странке него за себе, а његов потез био је стратешки исплатив.

Кенеди је пружио Трампу кључну подршку у критичном тренутку, добијајући обећања о потенцијалном месту у будућој администрацији и декласификацији материјала о убиству његовог ујака, Џона Ф. Кенедија, што би Трампу могло помоћи у борби за контролу над америчким обавештајним службама.

Сви ови потези и даље се одвијају у контексту оштре борбе за сваки проценат гласова. У неким америчким државама, као што су Индијана, Мериленд и Висконсин, изборне комисије су одбиле да уклоне Кенедијево име са гласачких листића, верујући да ће необавештени бирачи можда грешком гласати за њега, чиме би ти гласови, који би иначе ишли Трампу, завршили као неважећи.

Овај „трик“ додатно илуструје колико је амерички изборни систем подложан манипулацијама и корупцији, док се изборном процесу још једном придаје сумња у његову праведност.

Још један скандал погодио је демократе 4. септембра, када су се појавиле спекулације да је Џеф Волц, брат кандидата за потпредседника, дао подршку Трампу. Трамп је на друштвеним мрежама објавио слику на којој су људи носили мајице с натписом „Walt’z фор Трумп“, имплицирајући да је брат потпредседничког кандидата променио страну.

Иако је стварна подршка Волца за Трампа из 2016. године добро позната, недавни догађаји су само још више узбуркали атмосферу међу демократским присталицама.

Ни бивши председник Барак Обама није остао по страни. Његов полубрат, Малик Обама, такође је поново изразио подршку Трампу, као што је то чинио 2016. године. Иако Малик има минималан политички утицај, овај потез додаје уље на ватру у поларизованом америчком друштву, где породичне лојалности све више постају средство политичких препуцавања.

У међувремену, Џозеф Бајден, иако још увек формално председник, нашао се у изолацији коју је наметнула Тајна служба, уз објашњење да је за њега опасно појављивати се на великим скуповима.

Ова изјава додатно илуструје стварно стање америчког председника, који је све више одсутан из политичког живота, док насиље и тензије на улицама расту. Предизборна кампања доноси све више насиља и сукоба, а ситуација подсећа на протесте покрета Блацк Ливес Matter (БЛМ) из 2020. године, када су политички мотивисане пуцњаве постале уобичајена појава.

Демонстрације против америчке државности, које су обележиле последњи скуп Демократске странке у Чикагу крајем августа, указују на озбиљне пукотине у политичком ткиву земље.

Политичка сцена у САД-у пред изборе 2024. године постаје све сложенија и насилнија, са све јачим линијама поделе између различитих група, док сваки кандидат покушава да извуче корист из хаоса.

Без обзира на резултате избора, чини се да ће политичке тензије у Америци наставити да расту, а питање је колико ће трајати пре него што поново ескалирају у озбиљне сукобе.

Србија Данас/Webtribune