ВАГНЕР ПЕТЉАО АМЕРИКАНЦИМА ИСПРЕД НОСА Шок открића из тајних докумената из Пентагона - ево како су САД шпијунирале савезнике
Америчко Министарство правде истражује цурење тајних докумената из Пентагона о ратним напорима у Украјини који откривају осетљиве податке о војним активностима, али и то да је Вашингтон шпијунирао неке од најближих савезника.
Истрага је покренута на захтев Пентагона а нејасно је да ли би могло да буде објављено више докумената и која је мотивација за њихово пуштање. Један званичник америчке администрације је рекао, како преноси "Ју-ес-еј тудеј", да би одговоран за цурење могао бити екстремиста који симпатизира са Русијом, идеолог који жели да промени ток рата или нелојални амерички шпијун.
О цурењу података први је известио "Њујорк тајмс". Гомила докумената изложених на друштвеним мрежама бацају ново светло на стање рата у Украјини, показујући колико су дубоко САД продрле у руске војне и обавештајне службе и откривају да је Вашингтон, поред противника, шпијунирао и неке од најближих савезника, укључујући Украјину, Израел и Јужну Кореју. Процурели документи су већ закомпликовали односе са савезницима, изазивајући сумње у способност Америке да чува своје тајне.
АМЕРИКА ОСТАЈЕ БЕЗ КЉУЧНОГ САВЕЗНИКА? Покреће се истрага против Пентагона због шпијунских активности
ПРОЦУРИЛА НОВА СЕРИЈА ТАЈНИХ ДОКУМЕНАТА! Вашингтон више не верује ни својим савезницима - Пентагон шпијунирао и Украјину?!
"ВИСОК НИВО ПАНИКЕ" У ПЕНТАГОНУ! Ово је њихов одговор на цурење поверљивих докумената
Један амерички званичник назвао је ово "масовним пробојем обавештајних података". ФБИ је у петак покренуо истрагу и покушаће да уђе у траг извора цурења. Један извор "Ју-ес-еј тудеја" из америчке администрације је сугерисао да објављене информације имају ограничену вредност јер су старе неколико недеља а стање рата се мења из дана у дан.
Амерички званичници признају да документа делују као легитимни обавештајни и оперативни извештаји које је саставио Здружени генералштаб Пентагона, али да је најмање један измењен у односу на оригинал у неком тренутку касније.
Ево шта је до сада познато:
Бахмут
Суморна процена борби у Бахмуту која се појављује у документима, ухватила је само један тренутак, са краја фебруара, из сада већ 10-месечне борбе за Бахмут, једне од најдужих и најсмртоноснијих у читавом рату.
Украјинска армија била је близу да изгуби кључну битку у рату. Једини пут за снабдевање украјинских војника који се боре на улицама источног града Бахмута је био под ватром.
Док се украјински војници боре против напада плаћеника групе Вагнер и руских специјалних снага, трпећи даноноћне артиљеријске нападе, документа се фокусирају на повезана попришта борбе за Бахмут, укључујући два бочна маневра руске војске преко поља и села на северозападу и југозападу града којима је циљ био да опколе Украјинце одсецањем путева за снабдевање.
- Украјинске снаге су од 25. фебруара биле скоро потпуно оперативно опкољене руским снагама у Бахмуту - наводи се у документима.
Документи указују на критичне несташице са којима је суочена украјинска војска. Показују да су САД, како делује, такође шпијунирале украјинске главне војне и политичке лидере.
Наводи се да је генерал Кирило Буданов, шеф војне обавештајне службе Украјине, понудио да распореди елитне јединице под својом командом на две недеље да потисне Русе који прете путу за снабдевање. Цитира се Буданов како описује тренутни украјински положај као “катастрофалан”.
Командант украјинских копнених снага на истоку, генерал Олександр Сирски, назвао је тај пут “последњом цевчицом за дисање” и затражио да се распореди јединица Кракен у Бахмуту, наводи се у документима.
Вагнер
Документа представљају руску војску без снаге, довољно људства и опреме, суочену са застојем. Али, једна део руских бораца је изузетак. Плаћеничка група Вагнер остаје моћна сила са утицајем не само у Украјини већ широм света, према документима.
Вагнер, како се наводи, активно ради на осујећивању америчких интереса у Африци и испитивао је ширење до Хаитија, право пред нос САД, са понудом да помогне влади те земље да се избори са насилним бандама.
Према једном документу, посланици Вагнера у тајности су се срели са "турским контактима" у фебруару, залазећи на НАТО територију у потрази за оружјем и опремом за своју борбу у Украјини. Није јасно да ли су турске власти биле свесне тог покушаја нити да ли је он био успешан.
У документу о састанку о Турској сугерише се да би Мали могао да служи као посредник и набави оружје од Турске у име плаћеничке групе. Други документ цитира припадника Вагнера који је рекао да у Малију има више од 1.645 чланова групе што је, како се наводи даље, подстакло забринутост у суседној Обали Слоноваче.
Откако је Јевгениј Пригожин, близак савезник руског председника Владимира Путина, признао да је основао Вагнер прошлог септембра, од тада се истицао у јавности. Направио је војску од ослобођених руских осуђеника и унајмио – према једној процени из докумената – око 22.000 војника око Бахмута, што је можда веће од читавог украјинског контингента на том фронту.
Израел
Међу открићима је и навод да је руководство Мосада, израелске спољне обавештајне службе, подстицало особље агенције и израелске грађане да учествују у антивладиним протестима. Израел је у марту био парализован протестима због плана владе о реформи правосуђа, коју су САД – најближи савезник блискоисточне земље - критиковале.
Израелски обавештајни званичници су рекли да би дугогодишња правила агенције онемогућила директну умешаност руководства у политичку кризу. Кабинет премијера, чији је Мосад део, рекао је да разматра извештаје.
Неки од Мосадовог особља су, међутим, тражили и добили дозволе да учествују на протестима, али као приватни грађани, наводи “Њујорк тајмс”. Неколико стотина бивших радника агенције – укључујући пет бивших шефова – потписало је саопштење у марту којим се противе владиној реформи.
Такође, информација у документима се поклапа са непоткрепљеним оптужбама сина израелског премијера Бењамина Нетанијахуа Јаира, који је тврдио да иза протеста стоје непријатељски елементи унутар израелске обавештајне заједнице и амерички Стејт департмент.
Јужна Кореја
Кад су се крајем прошле године појавили извештаји да је Сеул пристао да прода артиљеријске гранате да помогне САД да обнове своје залихе, инсистирало се да ће "крајњи корисник" бити америчка војска, али су у приватности главни саветници председника Јуна Сук Јеола били забринути да ће их амерички савезници пребацити Украјини.
Јунов секретар за спољне послове Ји Мун Хуи рекао је свом шефу, саветнику за националну безбедност Киму Сунг Хану, да је влада забринута да САД неће бити крајњи корисник.
Сеул се плашио да ће амерички председник Џо Бајден позвати Јуна директно да то погура, наводи “Њујорк тајмс”. Ким је стога “предложио могућност” продаје 330.000 артиљеријских граната од 155 mm Пољској, јер је “брзо добављање муниције Украјини крајњи циљ САД”. И он и Ји су одступили са дужности прошлог месеца из непознатих разлога.
- Разумно је сумњати да САД шпијунирају топ званичнике одбране и безбедности у Сеулу, али то је лоша вест за ширу јавности уочи јужнокорејско-америчког самита (26. априла). Људи ће се запитати: “Били смо савезници седам деценија и још нас шпијунирате?” – рекао је Јанг Ук, стручњак за оружје Института Асан.
