АМЕРИКАНЦИ БИРАЈУ: Хилари или Трамп?

Амерички глумац Алек Болдвин и његова колегиница Кејт Мекинон на веома представили су дебате између Клинтон и Трампа на веома комичан начин. Међутим, данас у драма смењује комедију. У Сједињеним Америчким Државама данас ће бити одржани председнички избори на којима ће 225 милиона Американаца са правом гласа одлучивати између демократског кандидата Хилари Клинтон и републиканског Доналда Трампа.

Медији оцењују, позивајући се на анкете, да избори никад нису били неизвеснији, а најновија анкета коју су спровели "Блумберг" и институт за истраживање јавног мњења "Selzer&Co" показује да је Клинтонова у вођству за три процентна поена у односу на Трампа.

То истраживање је показало да Клинтонова ужива наклоност 44 одсто испитаника, док их је Трампу наклоњено 41 одсто.

Међу осталим кандидатима, либертаријански кандидат Гери Џонсон има подршку четири одсто испитаника, за два одсто више него кандидаткиња Зелене странке Џил Стајн. 

Истраживање јавног мњења које су крајем прошле недеље спровели "Вашингтон пост" и ТВ станица Еј-Би-Си показало је да Хилари Клинтон води за пет процентних поена у односу на Трампа (48-43), а према јуче објављеној завршној анкети телевизије Ен-би-си-ја и "Вол стрит џурнала", Клинтонова бележи вођство од четири одсто у односу на Трампа.

Одлазећи амерички председник Барак Обама позвао је демократе свих етничких припадности да изађу на изборе за 45. председника САД и дају глас Hillari Клинтон, упозоривши да су на коцки судбина Сједињених Држава и света. 

На недавном скупу у Северној Каролини истакао је да је републикански протикандидат Доналд Трумп претња тешко стеченим грађанским слободама. 

Предизборну кампању обележила је беспоштедна борба двоје кандидата и сталне међусобне оптужбе за неспособност, али и афера поновног отварања истрага ФБИ-ја против Клинтонове због спорне употребе приватног и-мејла у службене сврхе. 

Федерални истражни биро је само 36 сати уочи председничких избора у САД уклонио претњу која је лебдела над кандидатом демократа Хилари Клинтон, објавивши да није починила кривично дело користећи приватни сервер за имејл поруке док је била државна секретарка и да јој не прети оптужница.

Овим је ФБИ појачао шансе Хилари Клинтон уочи избора на којима гласачи треба да одлуче да ли ће она бити прва жена председник САД, оцењује Блумберг.

Изборни штаб Хилари Клинтон саопштио је синоћ да су задовољни што је "разрешено питање" око спорних мејлова кандидаткиње демократа на председничким изборима у САД.

Кампању су обележиле и Трампове спорне изјаве о женама, избеглицама, као и скандал у вези са тим да ли је избегавао плаћање пореза, али и тврдње да Русија покушава да утиче на исход избора.

Предизборна кампања помно је праћена широм света, укључујући земље Балкана, које највише занима шта ће долазак Клинтонове или Трампа на власт значити за овај регион.

Амерички амбасадор у Србији Кајл Скат истакао је да су САД још заинтересоване за Балкан, његову стабилност, будућност и развој као и за помирење између земаља у овом региону и сматра да после избора неће бити промена у политици САД према овом региону.

- Та политика је базирана на ономе што је било пре четири године, пре десет година - стабилност, економски раст, евроатлантске интеграције за оне који их хоће, европске интеграције за оне који хоће то, тако да неће бити промена - рекао је Скат.

Он је, међутим, шаљиво приметио да би кандидаткињи демократа очито било драго што Срби немају право гласа на председничким изборима у САД, након што је, током семинара на Копаонику, на његово питање за кога би српски студенти гласали када би могли, већина подигла руку за глас републиканском кандидату Доналду Трампу.

- То је право сваког човека да има своје мишљење, али на крају крајева само Американци гласају и то ће бити избор Американаца - закључио је Скат.

Бивши амбасадор САД у Београду Вилијем Монтгомери рекао је пре два дана да неће гласати ни за једног кандидата на изборима за председника САД, али је поручио да би Србија требало да се нада да ће кандидат републиканаца Доналд Трамп ући у Белу кућу и водити другачију политику према Балкану.

Иначе, гласа се у једном кругу у свакој од 50 америчких савезних држава и граду Вашингтону.

Победа у појединој држави одређује како ће гласати чланови Електорског (изборног) колегијума, тела које заправо бира председника САД-а.

Колегијум има 538 чланова. Савезне државе су у изборном колегијуму заступљене сразмерно броју становника. 

Калифорнија као најмногољуднија америчка држава има највише електора (55), а следе је Тексас (38), Њујорк и Флорида (по 29).

Слабо насељене државе попут Аљаске, Вермонта, Делавера, Вајоминга или Монтане имају само по три електора.

Чланови изборног колегијума бирају председника и потпредседника 19. децембра, али то је углавном формалност, преносе медији.

Побеђује онај кандидат који освоји 270 електора, апсолутну већину од 538. 

Уз два изузетка у савезним државама влада начело "победник носи све" - кандидат који у тој држави освоји већину гласова бирача, независно којом разликом, осваја све њене електоре. Изузеци су Небраска и Мејн који електоре деле сразмерно броју освојених гласова.

Тај систем онемогућава кандидатима трећих странака да се домогну Беле куће.

Неке државе традиционално гласају за демократе, друге су за републиканце, због чега се кандидати у кампањама фокусирају на оних десетак држава које од избора до избора мењају страну - међу њима су најважније оне са највећим бројем електора попут Флориде (29), Пенсилваније (20) и Охаја (18).

Американци 8. новембра бирају и нови сазив Представничког дома Конгреса и трећину сазива Сената.

Дванаест од педесет америчких држава у уторак ће бирати нове гувернере.