ЈЕЗИВО! Баба Ванга предвидела ВЕЛИКЕ ПОПЛАВЕ: "Велика бујица донеће реку лешева"
Остала је записана Баба Вангина прича о великој поплави
Баба Ванга, чије је право име Вангелиа Пандева Димитрова Гуштерова, рођена је 31. јануара 1911. у македонској Струмици. Према народном предању и многим сведочанствима, предвидела је најважније светске догађаје, а посебно катастрофе.
ПРОРАДИЛА И КЛИЗИШТА ЗБОГ ЈАКИХ КИША: Страдало најмање 30 људи, спасиоци рукама копали земљу да пронађу преживеле
РАСТЕ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ У РУСИЈИ: За 24 сата више од 25.000 заражених, повећан и број умрлих
ГЛУМИО КЛОВНА НА РОЂЕНДАНИМА ПА РАДИО НЕШТО ЈЕЗИВО: Монструм мамио децу у тоалет и изводио блудне радње
Између осталог, остала је записана њена прича о великој поплави.
- Велика поплава која стиже у касно пролеће донеће реку лешева… А тек кад помислимо да је најгора ноћна мора прошла, стиже страшна болест. Биће гора од сиде, а покосиће мушкарце - речи су које је Ванга изговорила пре смрти у једном од последњих интервјуа украјинском путнику и бизнисмену Анатолију Лубченку.
Вангу је посетио 1994. кад је већ била крајње исцрпљена од борбе с тешком болешћу. Њена пророчанства најављивала су мрачну 2014. годину.
Иако Ванга није прецизирала када ће светом потећи реке лешева, експерти су сматрали да је реч о низу поплава које ће долазити из године у годину и носити баш све пред собом. Јун 2014. године заиста је донео незапамћену катастрофу. Бујице су носиле куће, уништиле аутомобиле и скоро све што су људи имали. Израз њихових лица све је говорио.
- Трагедија је превелика. Ја сам на улицама предграђа. Овде нема пута, нема кућа, аутомобили су један на другом - запомагао је Иван Портних, тадашњи градоначелник града Варне, познатог бугарског летовалишта.
Тих дана проживљавали су ноћну мору.
Потоп је био страшан, библијски, невиђен - захватио је велик део Бугарске. Ванга га је видела, била је у праву. Само два месеца раније, сличан хаос проживљавале су и Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина. На становнике као да се срушила сва тежина овог света, и то у само неколико дана.
Људскост је у овом случају, сведочили смо, ипак је надјачала трагедију. Људи су помогли људима. Због потопа људи су поновно били људи. Скупљени у контејнерима помагали су, делили последњу кору хлеба, деца су се поново дружила.
Свет као да је опет био онакав какав треба да буде пун хуманости и братске љубави. Полицајци, ватрогасци, војници, комшије гацали су кроз воду и спасавали свако биће - од пилића до човека. Једни су гинули за друге. А управо то је свету, како је говорила Баба Ванга, недостајало.
