Балада о независности: Хоће ли се Каталонија отцепити и зашто не

Референдум у Каталонији донео је нови потрес ионако уздрманом међународно-правном поретку.

Нема лицемерја док из Европе не дође: Ситуација измакла контроли, али Каталонија није Југославија

Ко чува НАЈВЕЋУ ТАЈНУ 20. века: Трамп приморан да блокира објављивање докумената о убиству Кенедија

Међутим, ситуација у Мадриду је прилично мирна. Грађани готово незаинтересовани. Полицајци љубазно улазе у разговор са вама и с осмехом на лицу објашњавају да од независне Каталоније нема ништа. Новинари прате ситуацију, али више вести ради, него очекивања неке сензације у њиховој земљи.

Каталонци су се мало играли гласања, прогласили независност, па је онда одложили ради преговора. Што је сигурно, сигурно је. Није се шалити са властима из Мадрида које држе све инстрименте силе, а могу и да вам укину сву власт и аутономију, што је на крају и урађено активирањем члана 155. устава Краљевине Шпаније.

Чињеница је да су се Каталонци мало залетели. Направили су изузетно екстреман потез али нису имали, оно што се на шпанском назива "кохонес", да иду до краја. Ко је уопште чуо да се гласањем стицало било какво веће право, а поготово право да створите сопстевну државу у оквиру већ суверене земље.

Танки Каталонци то нису схватили, мислећи да је довољно да заокруже да, на код куће одштампаним папирима, мало изведу децу и баке у шетњу и ето независности.
На прве ударце пендрецима почеле су жалбе и плач како то није демократски, претерана употреба силе и сличне флоскуле.

Председник Каталоније Карлес Пуџдемон, извукао се као и сваки политичар. Није добио по леђима на дан референдума, па је "храбро" наставио са својом акцијом.

Схвативши пред само проглашење незавсиности, да нема подршку великих сила, да се свет неће умешати, а да пред собом има народ неспреман на било какву жртву, али ипак жељан независности, одлучио се на "прави политички" потез. Прогласили су независност на одложено.

Каталонци су вероватно најпожељнији сепаратисти на свету.

Шпанска влада имала их је у шаци и хтела је да понизи Каталонију ултиматумима о јавном одбацивању проглашене независности. Ово међутим, није упалило и Шпанци су се одлучили на екстреман потез са своје стране, примену члана 155, надајући се да ће један екстрем поништити други па ће се све вратити на старо. Вероватно су и били у праву. 

Међутим, и они су одиграли на карту одложено. Члан 155. може бити примењен само ако га одобри Сенат, а до тад ће бити адут за тајне преговоре који увелико трају, између Мадрида и неких будућих власти у Каталонији које ће бити лојалне.

Уколико каталонска власт ипак буде суспендована применом члана 155. нова ће бити изабрана на изборима, вероватно за шест месеци. Извесно је да нову власт неће предводити Пуџдемон, који се показао као слаб лидер, неспособан да одржи обећање пред својим народом и неспособан да се супротстави властима у Мадриду. И заиста, када би Пуџдемону неко ставио кловновски нос нико се не би зачудио, али замислити га као вођу герилаца, наоружаног и спремног на борбу... не, никако.

Званично проглашење независности, каталонске политичаре, може одвести у затвор, а Каталонију под окупацију оружаних снага централне владе у Мадриду.

Ствари ће се наставити по старом. Активирање члана 155. уз примену силе, коју се видели смо, не либе да примене против сепаратиста. Међународни фактори се неће мешати, а Каталонци ће остати сами.

Без обзира колико лоше мислили о њма, албански сепаратисти са Косова, уз велику подршку западних сила, ипак су били спремни да гину као терористи у борбама са нашом војском и полицијом. Крв за своју независност, спремни су да пролију и Курди, Палестинци, Руси из Доњецка, Ирци, па и највећи шпански сепаратисти Баскијци, као и многи други народи жељни сопствене државе, без обзира на становиште јесу ли у праву или не. То је субјективан осећај и свако ће за себе рећи да је у праву. Велики циљеви се остварују великим жртвама, али у овом случају се то неће десити.

У Каталонији ће демократија показати своје трагикомично лице у пуном сјају.

Након избора нових власти, Мадрид ће вратити овлашћења неким новим Каталонцима жељним власти, макар и аутономне. Заузврат ови ће заборавити на референдум, а ону независност на одложено, одложиће на неодређен, дуг временски период.

Тако ће велике промене, по оној узречици пионира конзервативне идеологије, поново послужити истом, мењати да би се сачувало старо.