ОДЛУЧЕНО ЈЕ? Бескућници добијају АДРЕСУ и ПРАВО ГЛАСА, учествоваће на јунским изборима у Ирској

Детињство је провела тако што се селила из једне хранитељске породице у другу, а када је напунила 18 година, избачена је на улицу.

Биле су потребне године да ова девојка из Ирске пронађе сигуран смештај, све време посматрајући како криза бескућништва постаје све гора. До тренутка када је нашла стални смештај, краткорочни закуп који је водила непрофитна организација, пожелела је да се чује њен глас.

- Када су били прошли избори дали су нам лажну наду. Речено нам је да ће да реше проблем са смештајем, да ће изградити још кућа - рекла је огорчено осуђујући владајућу коалицију, која ведри и облачи ирском политиком још од 30-их година прошлог века.

У центру Даблина, тротоари су прекривени склепаним креветима, што је резултат недостатка стамбеног простора који је учетворостручио број бескућника на скоро 14.000 у року од једне деценије.

До недавно ови мушкарци и жене нису имали глас у политичком смислу, кандидати су их игнорисали, а њихова имена нису постојала на бирачким списковима.

У већини европских земаља правило је - нема адресе, нема гласања.

Међутим, од ове године у Ирској ће бити другачије. Бескућници ће 7. јуна моћи да гласају на европских изборима, првом таквом догађају од реформе 2022. године која је омогућила добротворним организацијама да обезбеде бескућницима адресу која је неопходна за гласање. Међутим, то није место на коме могу да бораве, само да гласају.

Ипак, активисти и експерти кажу да би ова прилика за гласаче бескућнике могла да натера законодавце да се позабаве растућом кризом у време растућих трошкова становања и живота, и гурне ову демографију на сцену Европске уније.

- Чињеница да постоји велики проблем са бескућницима није доживело ни да буде вест. То није 'у тренду' и зато и не чујете шта политичари раде - рекао је Џејмс Фланаган (20), инжењер електротехнике, који волонтира за Фоцукс Иреланд, непрофитну организацију која организује кампању.

Фланаган се присетио свог најранијег детињства, када је са мајком спавао по колима. Када је имао шест година њих двоје су се уселили у смештај невладине организације и чекали општински стан 14 година. Иселили су се сад у априлу.

- Криза бескућника и становања је највећи проблем у друштву последњих година и желим да употребим свој глас да покушам да покренем акцију по овом питању - рекао је Фланаган, месец дана након што је био на челу акције регистрације непрофитне организације, усмерене на скоро 70.000 људи у социјалним стамбеним зградама, као и хиљаде других који спавају напољу.

Катарина Кинан (53) се са својим синовима прошлог месеца пријавила на гласање.

- То ми даје мало снаге и наде да ће се нешто променити", рекла је Катарина која је, бежећи са двоје деце из везе пуне насиља, спавала на железничким станицама, испред болница и на клупама испред зграде општине.

- Одузели су ми моћ, али можда ће нешто учинити за мене и моју породицу сад кад гласам - прича Катарина док седи у стану НВО у Даблину, у којем се брине о аутистичном сину.

Из НВО не желе да открију колико се људи пријавило за адресу до сада, али верују да ће већина њих изаћи на гласање те да ће, чак и ако буде мала излазност, то утицати на политичку агенду.

- Има ту оног - што би се ја трудио кад ме друштво већ одбацује? - каже Конор Ро, директор смештаја у којем је Фланаган до недавно живео.

Они који траже преноћиште у ирској престоници могу да испричају своје кошмарне приче о лову на стан, од процеса пријаве у више округа и уличних редова за гледање, до универзитетских предавача који кампују у шаторима и оног колеге коме је понуђен кревет за 650 евра месечно - да га дели са странцем.

Последњих година, са погоршањем проблема око бескућника и стамбеног питања, влада није била у стању да управља великим приливом миграната и избеглица који такође морају да буду смештени, што је довело до тога да неки подижу кампове у ирској престоници.

- Нечија беда је другом добит. Да богати буду још богатији - каже Мартин Лихи, 48-годишњи музичар који протестује испред ирског Сената сваког четвртка од априла 2022. суочен са могућим исељењем и вероватно бескућништвом.

Он каже да "властела" види некретнине као шансу да се додатно обогати, а да се онима који су дуго у мраку још додатно смркне.

- Уколико буду изидали још зграда, то ће оборити цену. То је за њих чиста економија. Њих ништа од тога не интересује, виђали смо ово изнова и изнова - каже Лихи.

Лихијев став оштро одбацује сенаторка Мери Фицпатрик, портпаролка за питања становања ирске центристичке владајуће странке Фијана Фајл. Она је у министарству становања и локалне управе од 2020.

- Поставили смо десетогодишњи план, а то је станови за све. План је да се испоручи 300.000 домова до 2030. године, да се елиминише бескућништво до 2030. То је подржано у петогодишњем мандату ове владе са 20 милијарди евра из државног финансирања - рекла је она и додала да је то "највећа промена стамбене политике у деценијама".

- Не знам ни једну другу европску земљу која је преузела тако значајну иницијативу - каже Фицпатрик.

Међутим, Политицо наводи да би о том питању требало да се огласе и групе цивилног друштва, које ће рећи да је влада Фијане Фајл распродала цела имања након финансијског краха 2008. Након тога је уследила деценија када је десни центар Фине Гаел, једна од две традиционалне главне странке уз Фијану Фаил, препустила стамбено збрињавање приватном сектору, чак и када је Биг Tech купио некретнине, а Аирбнб десетковао дугорочне закупе.

У јануару је признато да постоји дефицит од око 250.000 домова, за чије решавање ће бити потребне године. Просечне цене кућа у Даблину су 430.000 евра, док су станови за изнајмљивање у просеку 1.513 евра месечно.

То ирску престоницу чини трећом најскупљом у Европи што се тиче цена изнајмљивања, одмах иза Женеве и Лондона, према писању The Ецономист-а.

Упоређено са висином плата, Даблин је био пети град са најнеповољнијим ценама, после других озлоглашених попут Будимпеште, Прага, Лисабона и Загреба.

Многи који су разговарали за ПОЛИТИЦО, и бескућници и стамбено обезбеђени, сигурни су да ће ово питање дефинисати изборе за ЕУ ​​– и анкете то потврђују. Према најновијим подацима Ипсоса, стамбено питање је главно питање које је идентификовало 5 милиона људи у Републици Ирској, што је знатно више од миграција, трошкова живота и здравствене заштите.

Извор: Србија Данас/Телеграф