"То би била куповина века" Ево зашто је Гренланд толико важан Трампу и који су следећи кораци

Ако је Доналд Трамп заиста одлучан да стави острво под контролу, могао би да покуша да га директно купи - уколико аутономна територија прогласи независност од Данске, да направи од њега комонвелт попут Порторика, или да приволи Гренланд на споразум какав САД имају са Микронезијом и Маршалским острвима, који америчкој војсци даје неометани приступ у замену за одбрану и финансијску помоћ.

Трамп, међутим, није искључио ни војну инвазију да дође до Гренланда. Иако је то мало вероватно, стручњаци кажу да је таква реторика забрињавајућа.

- То би било преузимање странице из приручника Садама Хусеина и (Владимира) Путина… Оваква Трампова реторика је забрињавајућа, јер је он долазећи председник САД и његове речи саме по себи имају последице по спољне односе – рекао је Брајан Финукејн, бивши правни саветник у Стејт департменту.

Трампов потпредседник Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу који је емитован у недељу на “Фокс њузу” да “на Гренланду треба да се склопи договор”. Венс је рекао да војна сила није потребна на Гренланду и указао да САД већ имају своје трупе стациониране на острву.

- Гренланд је стратешки заиста важан за Америку и има сјајних природних ресурса – рекао је Венс.

Он је додао да су људи које је Трампов син Доналд Млађи срео на Гренланду, током посете прошле недеље, рекли да “желе да буду овлашћени да развију” те ресурсе. Венс је такође оценио да данска влада није урадила довољно на обезбеђивању острва.

Потенцијални споразум са Гренландом – који обилује неистраженим минералима и угљоводоницима испод ледених плоча - могао би обезбедити САД ексклузиван војни приступ и право да одреде које друге нације могу да стационирају своје трупе на острву. То би могло омогућити Пентагону веће присуство у региону, истовремено ограничавајући кинески приступ арктичким бродским рутама како се поларни ледени покривач топи, као и ваздушним и поморским базама Русије у Мурманску, на оближњем полуострву Кола.

Џејмс Ставридис, бивши врховни командант НАТО снага у Европи, сматра да Трампови коментари о Гренланду “нису луди”.

- То није луда идеја… Могли бисмо много тога да урадимо у смислу пословања, инвестиција, искључивања Руса и Кинеза, и да радимо врло блиско с Гренландом - рекао је он у недељу у интервјуу за радио WABC.

Изражавајући подршку Трамповој идеји, Ставридис је рекао да мисли да је Гренланд “стратешки рудник злата за САД”.

- Лежи на самом врху северног Атлантика. Штити приступе нашој земљи... Географски је веома важан. Пун је стратешких минерала, ретких земних метала, вероватно има много злата. Има много природних ресурса - рекао је он.

- Не мора да постане 51. држава (Гренланд), али свакако може да буде економски циљ за нас. Мислим да је то начин на који ће се ствари одвијати. ... Премијер Гренланда је рекао: “Нисмо на продају, али смо отворени за пословање”. Мислим да би требало да га узмемо за реч - закључио је Ставридис, пренео је “Хил”.

Премијер Гренланда Муте Егеде рекао је у петак да је “Гренланд за гренландски народ”.

- Не желимо да будемо Данци, нити Американци. Желимо да будемо Гренланђани – рекао је он, додајући да је “спреман” да разговара са Трампом.

Док је Трамп јасно ставио до знања да је озбиљан у вези с постизањем договора за Гренланд, иако Данска каже да територија није на продају, ако би заиста дошло до преговора око Гренланда, то отвара питање шта би Америка понудила – или би требало да понуди.

Дејвид Баркер, инвеститор за некретнине и бивши економиста Њујоршке федералне резервне банке, проценио је “брзински” за “Њујорк тајмс” да би Гренланд могао да вреди између 12,5-77 милијарди долара, на основу цене Девичанских острва и Аљаске као почетних тачака и њиховог прилагођавања на основу номиналне промене БДП-а Данске или САД, како би се узели у обзир инфлација и економски раст. САД су 1867. купиле Аљаску од Русије за 7,2 милиона долара (око 150 милиона данас), док су САД купиле Девичанска острва - тада Данске Антиле - за 25 милиона долара (око 657 милиона данас) због забринутости за националну одбрану.

Али, оваква процена има мање смисла ако национална одбрана није главни циљ. САД су већ војно присутне на Гренланду, а Данска је НАТО савезница.

Док је приступ залихама минерала на Гренланду - попут бакра и литијума који су корисни за кључне технологије као што су батерије и електрична возила - можда важнији за САД, одређивање вредности острва на основу његових ресурса могло би да буде нешто теже.

- Ако Гренланд заиста помаже у одбрани САД, тада његова вредност расте са величином америчке економије. Ако је једина вредност Гренланда у минералима, тада величина америчке економије не би имала велики утицај на цену – рекао је Баркер.

“Фајненшел тајмс” говори о вредности од 1,1 милијарди долара, на основу ресурса на Гренланду, али Баркер каже да је та процена темељена на сумњивој претпоставци.

- Америчка влада не би остварила пуну корист од експлоатације ресурса. Продавала би права за бушење и рударство компанијама чије би понуде оставиле простор за њихове сопствене трошкове и профите – рекао је он.

Стручњаци су, међутим, сложни у једном.

Куповина Гренланда, како је рекао Баркер, “била би договор века”.

Републиканци спремили закон о куповини Гренланда

Посланици републиканаца у Представничком дому америчког Конгреса покушавају да добију подршку за предлог закона о одобравању разговора за куповину Гренланда, показује нацрт "Закона да Гренланд поново буде велики", чије су копије данас дистрибуиране. Ројтерс наводи да су то потврдиле и канцеларије републиканских конгресмена Ендија Оглса и Дијане Харшбаргер.

Закон би омогућио Трампу да уђе у преговоре са Данском почевши од 20. јануара, када преузме дужност председника САД.

Истиче се да ће "најкасније у року од пет календарских дана након постизања споразума са Данском", који се односи на преузимање Гренланда, председник САД пренети одговарајућем конгресном комитету споразум, укључујући све повезане материјале и анексе.

Србија Данас/Хил/Блиц