БЛИСКИ ИСТОК ЈЕ САМО ПОЧЕТАК, НАЗИРЕ СЕ ДАЛЕКО ОПАСНИЈИ СУКОБ: Америка није спремна, ево шта би могао да буде њен главни проблем
На помолу трећи сукоб
Недавно обраћање америчког председника Џоа Бајдена означило је кључни тренутак у све већем такмичењу између Америке и њених савезника с једне стране и Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје с друге стране.
САСТАЛИ СЕ ВИСОКИ ИРАНСКИ ЗВАНИЧНИК И ЛИДЕР ХАМАСА! У Дохи је закључено: "Израелска војска неспособна да се избори са палестинским отпором"
НОВА ОДЛУКА КОМПАНИЈЕ ИЛОНА МАСКА: Суспендован налог на платформи "X" ОВЕ организације због претњи насиљем
НАПАДНУТА АМЕРИЧКА ВОЈНА БАЗА! Одјекнуле четири снажне експлозије, одмах полетели хеликоптери!
Бајденов говор је сликовито спојио рат у Украјини и шири рат који се спрема на Блиском истоку у две стране истог сукоба. А ако сада нападне и Хезболах, то ће САД-у и његовим савезницима дати знатно проширено поприште рата и додатно оптеретити војне ресурсе.
Истовремено се чини вероватним да ће се Тајван појавити као трећа сфера сукоба у идућих неколико година, а можда и пре. И Пекинг јача своју војску. Морнарица Народне ослободилачке војске већ је бројчано већа од копнене снаге, а нуклеарне снаге брзо расту.
У међувремену Русија, без обзира на трајање рата у Украјини, шири своју производњу. То укључује и враћање оштећене опреме с бојног поља, а покреће и систем производње. Руска војска је сада способна за борбу и мобилизацију истовремено, с циљем да прошири своје редове на 1,5 милиона војника.
Једноставније речено, амерички противници се спремају на рат. У Вашингтону ипак расправе о националној безбедности ретко када започињу признањем да Кина и Русија граде своје војске не за одбрану, већ за напад. "Политико" пише да би управо то требало да буде почетна тачка свих разговора о потрошњи САД-а и савезника за одбрану.
Огромни издаци за оружје, муницију и људске животе у Украјини требало да буду позив за узбуну. САД би требало да почну да се питају је ли њихов модел снага који се састоји искључиво од добровољаца дорастао задатку, посебно када је реч о обученим резервама.
Али то није само проблем САД-а, већ је постао доминантан широм Запада. А с обзиром на све с чиме се суочавају Европа и Азија, можда је време за поновно промишљање. Тренутни број војника једноставно није дорастао задатку. Западне војске, морнарице и ваздушне снаге су једноставно премале да би одговориле и на Атлантику и на Пацифику, два попришта рата која ће дефинисати исход сваког будућег глобалног сукоба.
Решење није "окренути се Азији", већ обновити западне снаге с потребним вишком у резерви. У све нестабилнијем свету императив је да САД повећа издатке за одбрану.
Одвраћање у Европи и Азији захтева стално стационирање, а не ротацијску присутност, што је била привремена мера за избегавање тешких избора. Ако НАТО жели да преживи, одвраћање и колективна територијална одбрана у Европи морају бити нови фокус.
У Азији билатералне безбедносне гаранције и напори за стабилизацију подручја морају бити подржани распоређивањем САД-а и савезника. Америка мора да преиспита како гради своје оружане снаге и оружје. На пример, прошле године је Америка имала 25 одсто мањка у регрутацији, а ове су године опет испод циља. Своје циљеве запошљавања није ове године испунила ни Морнарица, а попуњавање посаде америчких бродова постаје све већи изазов.
Буде ли Америка била присиљена на рат, неће бити времена за компензацију недостатака или гомилање оружја и муниције. Лекције које треба научити из Украјине, а сада и из Израела, такве су да САД и њени савезници морају да преиспитају начин на који су изграђене њихове војске, тако да постоји начин за слање великих снага на терен ако се то покаже потребним.
Потребан је нови осећај хитности у вези с претњом с којом смо суочени, и морамо деловати одмах, пише Политико.
