БЛОКАДА СУЕЦА РАЂА НОВИ ПОМОРСКИ ПУТ: Запад страхује уколико он заживи, две моћне силе трљају руке! (ВИДЕО)
Блокада Суецког канала направила хаос у економијама широм света
Велики теретни брод "Евер Гивен" који је превозио контејнере са робом из Кине до холандске луке Ротердам заглавио се пре три дана у Суцеком каналу и том приликом изазвао колапс поморског саобраћаја, јер је велики број пловила остао заглављен у Медитерану и Црвеном мору. Док се гужва и застој повећава почело је проналажење нових поморских путева који би скратили путовање бродовима, а избегле би се ситуације сличне овима од пре пар дана на Суецу. За сад наде компанија упрте су у тегљаче и багере као једино спасоносно решење.
"ВИДЕЛИ СМО ИЗРЕЖИРАНУ ПРЕДСТАВУ" Званична Москва се огласила поводом прве конференције Бајдена
НЕСТАШНА КОНОБАРИЦА ХТЕЛА ДА ПРОБА НА БИКУ: Само што је почела да ужива, вагина је доживела струјни удар! (ВИДЕО)
ОВО СУ 3 ТАКТИКЕ КОЈИМА ПОКУШАВАЈУ ДА ОДБЛОКИРАЈУ ПРОМЕТНУ РУТУ: Хаос би могао да потраје недељама! (ВИДЕО)
Гомилање бродова и застој посао је гори од сомалијских пирата јер већ прве економске процене осигуравајућих компанија наводе да се на сат због ове блокаде губи 400 милиона долара, а тродневни губитак већ кошта 10 милијарди. Кашњење испоруке нико и не спомиње, као и кад би брод могао коначно бити ослобођен да настави пут ка Ротердаму.
Неке бродске компаније чији бродови нису остали заглављени своја пловила окренули су око Африке, што је дужа рута, а просечно време трајања пута за бродове који превозе контејнере траје око 14 дана у оба смера из Европе до Азије и од Азије до Европе.
Због тога као природни морски правац коме би све бродске компаније требале да размишљају као замену за Суецки канал и како би се избегле немиле сцене као ове са заглављивањем џиновског брода је активирање Северног поморског пута уз који почиње проласком Беринговог мореуза па пловљењем уз најсеверније границе Русије кроз зону вечног снега и лед. Заговорници овог поморског пута наводе да би путовање од Азије до Европе било скраћено на 35 уместо на 48 дана ако би се користио овај поморски правац за који се све више интересује Кина која је почела да гради ледоломце који би обезбедили сигуран пут кроз ово сурово подручје вечног снега и леда.
Међутим, анлитичари већ процењују да је једни проблем који се на овој поморској рути јавља што ће се Русији морати плаћати услуга коришћења ледоломаца и евентуалних акција спасавања, као и коришћења појединих лука и руских база за хитну евалуацију или нужно снабдевање.
Коришћење овог поморског правца захтева и одговарајуће бродове, пре свега пловила која ће морати да имају ојачан труп и способност окретања брода по тешком леду, као и што ће морати бити одговарајућа дужина пловила од неких 300 метара.
Када ће заиста такви бродови запловити из Кине ка Европи преко Северног пола за сад није познато, али с обзиром на колапс у Суецком каналу процењује се већ да би реализација плана могла бити убрзана, а први бродови са контејнерима пуним робе из Кине кренули би преко Северног пола за пар година. За једну деценију показала би се сва исплативост Северног пута од коришћења Суецког канала.
Једини брод који је без проблема прошао овим правцем је "Christophe де Маргерие", који ће остати у историји поморског саобраћаја уписано као прво пловило које је прошло уз помоћ ледоломаца преко Северног морског пута. Пре њега то је учинио мањи брод за превоз контејнера компаније "Маерск" који је обавио пробно путовање Северним морским путем, али у септембру кад одређени делови овог правца нису били под ледом.
Историјски аспект трагања за "Северним морским пролазом"
Потрага за северним пролазом трајала је пет векова. До средине 16. века Шпанија је била та која је била пионир у формирању азијске трговачке руте која је ишла од Европе, преко Кариба, Панаме и Пацифика до Азије, где су у том контексту Филипини били центар азијске трговине. Такође у успостављању евро-азијског трговачког пута није застајао ни шпански комшија Португал, који је своју руту усмерио дуж обала Африке до Рта Добре Наде одакле се улазило у Индијски океан и право до Индије, а онда преко Јужног и Источног кинеског мора до Кине и Јапана.
Као одговор на то, друге европске државе, првенствено Енглези и Низоземци, покренули су низ истраживачких путовања како би потражили Арктички прелаз између Европе и Азије. Истраживање их је одвело и источно и западно, у потрази за Североисточним и Северозападним поморским путем.
Енглески истраживачи Hugh Villoughbi и Richard Chancellor су 1553. отпловили према Баренцовом мору, пре него што их је раздвојила олуја. Villoughbi и његова екипа су стигли до Нове Земље пре него што су на крају били заробљени у арктичком леду и нестали. Richard Chancellor успео је да стигне до Белог мора и бродом ушао у реку Дивну где је пронашао малу руску трговачку пошту.
За то време Русији је приступ Балтику блокирала моћна Шведска и пољско-литвански комитет. Тек у 17. веку руски цар Петар Велики проширио је границе Русије на Балтик. После 1619, страхујући да би европско истраживање на Арктику могло угрозити интересе Русије у Сибиру, Москва је прогласила подручје забрањено за истраживање за странце. Следећих неколико векова, даље истраживање је било у потпуности руско.
"Северни морски пролаз" је више од обичне морске руте преко артичког дела Русије. То је критични део шире саобраћајне инфраструктуре која Сибир повезује са европским делом Русије и остатком света. Сибирске реке које се уливају у Артички океан Об, Јенисеј и Лена теку рутом југ-север. Све три реке нуде приступ унутрашњости Сибира. Тако прекоокеански бродови могу путовати до 400 километара јужно од ушћа Јенисеја у океан. Реке Об и Јенисеј се укрштају са транс-Сибирском железницом која се протеже паралелно са арктичком обалом неких 1.400 миља јужно.
Пре изградње Транс-Сибирске железнице, најбржи пут преко Сибира био је санкама у зимском периоду преко замрзнутих река. Поред тога, река Лена спаја се са железницом Бајкал-Амур, која повезује транссибирску железницу и руски железнички систем са кинеском железничком мрежом.
Гледано из ове перспективе, Северна морска рута није само пролаз између Азије и Европе, већ је и део веће комплексније транспортне мреже у Сибиру. Има потенцијал да постане поморски суперпут. Оно што је занимљиво за ову транспортну мрежу јесте то што на много начина представља мрежу новог Кинеског пута свиле.
Кина је свесна предности које нуди Северна морска рута, због чега је Пекинг јануара 2018. изразио иницијативу да нови пут свиле прошири на Артик и створи "Поларни пут свиле" који се отвара пре свега због глобалног загревања.
Северна поморска компонента има још једну предност. То је морски пут који америчка морнарица би изузетно тешко могла да пројектује своју војну моћ.
Упркос томе што САД тврде да је Североисточни пролаз, укључујући и његову компоненту Северног мора, међународни водни пут, чињеница је да је овај пут практично у потпуности у рукама Русије. То је све руска територија од западне половине Беринговог мореуза до источног дела Норвешког мора. Ако би Северна морска рута икада постао главна поморски и трговачки правац, америчка морнарица би могла користити објекте на Аљасци и Норвешкој за базирање.
Норвешка група за мониторинг и процену опстанка Артика предвиђа да ће за 30 или 40 година цео Арктички океан бити без леда током лета. Главни проблем зашто још овај поморски пут још неће заживети су недостатак тачних навигационих мапа и редовних метеоролошких извештаја. Међутим Руси су интензивна истраживања овог подручја спровели тридесетих година 20. века, а САД су користиле подморнице да мапирају цео овај терен током 1950 -тих и 1960 -тих година прошлог века, али су те карте и даље класификоване као "војна тајна".
Главни недостатак је непостојање инфраструктуре која је потребна да се одржи овакав пут и десетине милијарди долара. Ипак, развој Северног поморског пута би имао широке геополитичке последице на међународну трговину и дипломатске односе у централној Азији.
Сви ледоломци
Русија
Има најдужу обалу која обухвата Северни пол и највећи економски интерес у целом региону. Због тога Русија поседује огромну флоту ледоломаца, које наставља да гради. Русија је иначе једина сила која поседује ледоломце на нуклеарни погон. Руска флота има сад пет активних и једног ледоломца у резерви. Међу активним ледоломцима су и два која имају снагу 75.000 КС. Осим нуклеарних, присутни су и ледоломци са конвенционалним погоном. Руски председник Путин је захтевао да се до 2024. године повећа укупна тонажа ледоломаца на укупно 80 милиона бруто регистарских тона.
Сједињене Америчке Државе
За разлику од Русије Сједињене Државе на Артику имају само један ледоломац који потиче још из 1970 -тих година 20 века, док је други ледоломац звани "Поларно море" у резерви и користи се као извор резервних делова. САД тренутно планирају обнову градње три средња поларна ледоломца. Градња првог требала би да крене 2023. и да буде окончна 2029. Највећи проблем овог пројекта јесте финансирање јер Обална стража којој припадају ти ледоломци спада под Секретаријат за националну безбедност, коме је већи приоритет изградња зида на граници са Мексиком, него ривалитет са Русијом на Арктику.
Канада
За разлику од САД, канадска флота ледоломаца укључује два тешка и пет средњих ледоломаца. За разлику од Американаца и Руса програм бродоградње није био амбициозан. Најважнији ледоломац Канађана је "Џон Г. Диефенбејкер" јачине 45.000 КС који је у оперативној употреби од 2020. године.
Кина
Иако се Кина не убраја у арктичке силе, занимање за овај простор постаје све веће, посебно за трговински пут преко те зоне, што би смањило трошкове транспорта железницом и омогућило већи превоз робе до европских лука. За контролу тог простора тренутно постоји само један ледоломац "Хуе Лонг", а овај брод изграђен је у Украјини средином 1990- тих година прошлог века, а у току је градња и другог ледоломца, која се гради заједно са Финцима и то у Кини.
Арктик за Кину добија прворазредни значај, зато и не изненађује градња првог тешког ледоломца на нуклеарни погон, који би требао до краја 2021. да буде поринут. С обзиром на бродограђевинске капацитете Кине, у случају амбициознијег програма овој земљи неће бити проблем да своју флоту ледоломаца изједначи са руском, или их чак и престигне.
