Ибрахим Гали о рату у Западној Сахари

Западна Сахара је дуго је била под шпанском влашћу. Када се колонијална управа повукла 1975. године, уследио је тежак рат између Марока и Полисарио фронта, локалне организације која се бори за независност ове територије. Тада је више од сто хиљада људи, под вођством Полисарио фронта, сигурно да ће кад-тад остварити независност, отишло у Алжир где и данас, после скоро пола века, живи у тешким условима у избегличким камповима, очекујући повратак кући. Алжир им је пружио уточиште у пустињи у близини града Тиндуфа и финансијску подршку. Кампови функционишу као територије Републике Западна Сахара – о свим питањима се стара избегличка власт која је формирала владу и министарства.

Бивша Југославија је 1984. године признала независност Западне Сахаре, а Република Србија је 2004. године повукла признање. Већина држава званично су неутрални и држе се подаље од овог спора, мада је у једном тренутку чак 84 држава света признало независност ове територије (сад је тај број сада далеко мањи). Велику буру у земљама које подржавају Западну Сахару изазвао је Доналд Трамп када је одлучио да САД признају марокански суверенитет над овом територијом у замену за мароканско признање Израела, као и Шпанија.

Мароко је током осамдесетих изградио 2.700 километара пешчаног зида који раздваја територију коју контролише Мароко од „слободне територије“, како је називају у Полисарио фронту. Борбе су интензивиране у последње три године.

Посетиоци кампова су углавном Шпанци, а последњих година неколико Срба је добило дозволу да овде накратко борави. Један од њих добио је ексклузивно право да разговара са Ибрахимом Галијем (1949), председником Полисарио фронта. Не улазећи у правну проблематику овог питања, у свему поштујући и уважавајући званичне ставове наше земље, објављујемо разговор са Ибрахимом Галијем уверени да народ Западне Сахаре који живи у камповима има легитимно право да се њихов глас и њихов бол чују.

Ибрахим Гали: Како је нама значила подршка твоје земље! Југославија није давала подршку само декларативно. Многи наши рањеници лечени су у твојој земљи. Тренирали сте наше војнике. Нисмо то заборавили. За нас је наследник југословенске традиције Србија и ми гледамо у Србију као што смо некада у Југославију. Надамо се да ћемо се вратити на односе које смо некад имали. Убеђени смо да је Србија на правој страни, на нашој страни. Желимо да ти пренесеш поздраве свом народу и људима у власти. Питање Западне Сахаре није питање аутономије или сецесионизма, то је питање права народа на самоопредељење и ослобођење од колонијалне власти. Постоји мноштво резолуција Уједињених нација и међународних докумената који то потврђују.

Каква је сада ситуација? Имали ли сукоба, живе ли људи и са ове стране зида или су сви избегли?

Ибрахим Гали: Ми смо у рату од кад су Мароканци 13. новембра 2020. прекршили примирје. До сада настављамо да се боримо на слободној територији. Сваког дана имамо конфликт, борбе су у току на земљи и у ваздуху. Сваки дан неко настрада иако друга страна оспорава да је рат уопште у току. На слободној територији присутна је наша војска, постоје и номади и сендентерни цивили који ту живе. То јесте војна зона али неки људи су јако везани за ту земљу и не желе да је напусте. Догађа се да цивили настрадају у сукобима, нарочито од напада мароканских дронова. Упркос томе људи одбијају да тај простор, који је њихов, потпуно напусте.

Видео сам да је живот у камповима веома тежак. Какве проблеме имате у организовању свакодневног живота у камповима?

Ибрахим Гали: Ми смо одлично организовани, али људи у егзили живе већ пола столећа. Нове генерације су немирне, желе промену. Светска заједница не чини довољно за наше људе, да се реши њихов проблем, да им се олакша живот. Упркос свему томе, свој патњи, Сахарави народ се и
даље нада да ће остварити своја права.

Да ли је могуће да се постигне компромис са Мароком или је рат једина опција?

Ибрахим Гали: Сваки проблем има решење. То је питање неспорних права. Људи су избачени из својих домова, са своје земље без разлога. Имају право да се врате и имају право на своју државу. У почетку су Уједињене Нације много чинио на терену, радило се на референдуму и на остваривању наших права. Ми смо се ослонили на Уједињене нације и на то да ће они спровести основно право народа који су се ослободили колонијализма на самоуправу и своју државност. Настављамо да тражимо решење. Рат се наставља и у политичкој арени, другим средствима. Али рат није циљ самом себи. Ми настојимо да створимо атмосферу за стварање политичког решења. Ми као народ не желимо рат. Потпуно смо свесни да не можемо да променимо географију и да је Мароко наш сусед. Мароканци су наша браћа али режим у Мароку је извршио агресију над нашим народом. Ми пружамо руке нудећи мир, али одговора нема. Ми нисмо почели рат. Два пута већ ратујемо са Мароком, два пута већ сматрамо да немамо избора. Први пут је било 31. октобар 1975, а други пут сад од 2020. године. Ми нисмо никога напали, ми нисмо отишли код наших комшија. Ми се бранимо, бранимо наша права и достојанство, право на наше постојање. Наставићемо рат док режим у Мароку не буде почео да поштује наша права. Спремни смо да преговарамо у свако доба. Али неке елементе не можемо да пренебрегнемо: суверенитет над нашом земљом, право за слободу и независност и јединство нашег народа и земље. Спремни смо да преговарамо у вези са другим питањима. Ми смо комшије. Ми смо комшије! Наши људи су добри, пуни емпатије, спремни да забораве бол и патњу коју су нам нанели како бисмо заједно живели, сарађивали, поштовали се и били добре комшије.

Мароко је тренутно изузетно јак. Ситуација за вас је тешка.

Ибрахим Гали: Они контролишу део наше земље. Ми смо одолели шпанском колонијализму и 49 година се опиремо окупацији Марока. Нисмо уобичајена војска. Ми смо ослободилачки покрет. Користимо герилске тактике. Покушавамо да непријатељу уништимо морал, да им смањимо ресурсе. Јако смо везани за своја права и за своју земљу. Ми се боримо против армије која није надахнута за борбу и нема везе са том територијом. Знају да су на тлу које су нелегално заузели. Време ће сигурно пресудити у нашу корист.

Које земље вас највише подржавају, а које подржавају Мароко?

Ибрахим Гали: Верујемо у Божију моћ, спремни смо на жртву. За нас је најважније да остваримо наша права. Инсистирамо на остваривању плана УН за решавања нашег проблема, инсистирамо на референдуму о самоопредељењу, на слободи. Ми се ослањамо на наш народ, то је главно на шта се ослањамо, на његову одлучност, спремност за жртвовање, наду. Наши пријатељи то разумеју, рецимо Алжир, Ангола, Јужна Африка… Ми смо оснивачи Афричке уније. Имамо велики број појединаца, државника у Африци који подржавају нашу независност. Наш непријатељ има много озбиљних политичких, економских, социјалних и дипломатских проблема. А подложан је и корупцији, они купују туђа мишљења, они купују отпризнавања наше државе. То је само начин да прикрију свеопшту лошу ситуацију у њиховој земљу. Европски суд правде донео је јасну одлуку да Мароко нема право да управља нашим ресурсима. Чекамо још једно судско мишљење, очекујемо да ће бити истоветно. Мароко нема право да са Европом договара експлоатацију наших ресурса. Они краду наше ресурсе а ова пресуда је наше оружје и спремни смо да докажемо у преговорима да ти ресурси нама припадају.

Да ли сте некада били у Србији?

Ибрахим Гали: Посетио сам Београд осамдесетих, тад сам био министар одбране. Била је то одлична посета, са војним циљевима. Са официрима сам разговарао и посећивао војне јединице. После посете уследила је подршка и дан данас користимо оружје из Југославије које смо тада
добили. То више није модерно оружје, тешко се сад за њега набавља муниција.