БУШОВА ДОКТРИНА ЗЛА! Ево како су Американци на НАЈЛИЦЕМЕРНИЈИ начин легализовали дивљаштво и малтретирање слабијих
На Блиском истоку их памте по "промоцији" демократије!
Након терористичких напада на Светски трговински центар, поставило се питање како одговорити на тероризам. Америка је имала брз одговор и блицкриг нападом релативно лако сломила Авганистан, али је од самог почетка било јасно да ће проширити циљеве.
Трамп спустио лопту, па поручио Грети: Гледај друге државе где је загађење много веће! (ВИДЕО)
ФРАНЦУСКИ ПРЕДСЕДНИК НАПРАВИО СКАНДАЛ У ИЗРАЕЛУ! Макрон избацио полицију из цркве (ВИДЕО)
"УЧИНИТЕ ТРАМПА ПОНОВО МАЛИМ" - Швајцарци упутили "добродошлицу" Трампу у Давос
Потенцијалне мете су представљале све земље на блиском истоку у којима је Америка пре свега видела своје гео-политичке, али и економске циљеве. Зато напад на Ирак није био никакво изненађење.
Западним медијима није било тешко да придобију подршку јавног мњења јер је Ирак имао изразито антиамеричку владу, поседовао је оружје за масовно уништење које је, наводно, лако могло доћи у руке Осаме бин Ладена и Ал Каиде.
Председник Џорџ Буш је у једном говору матурантима на војној академији Сједињених Држава представио нову доктрину. То је била нова стратешка доктрина која је давала за право Америци да војно реагује на сваку "реалну" претњу.
Касније познатији као УСА ПАТРИОТ закон, сачињен од акронима који би у преводу значили: Ујединити и ојачати Америку обезбеђујући услове неопходне за пресретање и опструкцију тероризма.
Ова радикална идеја коју су заговарали људи из Беле куће и Пентагона представила је ново поглавље у историји у којем је Америка сама себи легализовала право да употреби војну силу против било које државе коју сматра непријатељском или ако нека од земаља учини кораке за набавку оружја за масовно уништење - нуклеарног, биолошког или хемијског.
Идеја је од самог почетка била покоравање Ирака и изградња војних база преко којих ће се постићи доминација над Блиским истоком, укључујући суседни Иран и Сирију.
Још један битан фактор за амерички интерес, који се 17. година након рата не помиње често, јесте нафта.
Доналд Каган, професор класичне грчке историје на Јејлу и утицајни заговорник агресивније спољне политике рекао је: "Када имамо економске проблеме, то је узроковано поремећајем у нашем снабдевању нафтом. Ако имамо (војне) снаге у Ираку, неће бити поремећаја у снабдевању нафтом."
Дакле, ово су три главна разлога која су представљена домаћој јавности и свету и која су довела до инвазије Ирака као и целокупног америчког војног ангажмана на Блиском истоку:
- Уклањање Садама Хусеина и наводно оружје за масовно уништење
- Смањивање претње од међународног тероризма
- Промоција демократије у региону
Али ево неких чињеница које оповргавају сва три разлога америчке администрације за окупацију Блиског истока:
Први разлог, уклањање диктатора је неозбиљно, Америка блиско сарађује са бруталним диктаторима широм света. У време Ирачко - Иранског рата, америка је подржавала Хусеина и била, поред Немачке, Британије и Француске, један од главних извозника наоружања у ту земљу. Знали су прецизно шта и колико Ирак поседује. Овај разлог је коришћен за најнеупућеније који слепо подржавају америчку владу.
За други разлог, борба против тероризма, битно је рећи чињеницу о Ал Каиди као и другим таквим "организацијама" да је циљ исламских екстремиста свргавање сваке владе у исламском свету која се не држи фундаменталистичке верзије ислама и заменити је са оном која чини. Ирак се није чак ни квалификовао као такав режим.
Дакле, уместо Хусеиновог режима који није био фундаменталан, заменила га је секуларна влада која не умањује гнев исламских екстремиста, већ га безмало испуњава.
Трећи разлог је ништа мање до циничан. Бушова администрација није, као ни једна пре и после њега, мотивисана љубављу ка демократији и заштитом вредности покретала ратове. Са друге стране, у веома су добрим односима са Азербејџаном, Казахстаном, Узбекистаном, Кувајтом, Саудијском Арабијом... земљама "далеко познатим" по демократским вредностима.
Многи сматрају да је "Бушова доктрина" мртва и да се неће поновити и поред тренутне ситуације на Блиском истоку која је више него забрињавајућа.
Иран и Северна Кореја, "извори зла" за медије и јавност на Западу, представљају далеко озбиљнији изазов за америчку владу и војску, Иран је географски три пута већи од Ирака, и има далеко већу подршку и изнутра и ван својих граница.
Са друге стране Северна Кореја највероватније већ поседује нуклеарно наоружање и пројектиле који могу да досегну америчку обалу. У сваком случају, амерички одани партнер, Јужна Кореја, је нека врста таоца у међусобним политичким односима.
Бушова доктрина представља сав сјај лицимерја америчке политике у којој је релативно лако искористити неки догађај и "легализовати" дивиљаштво као цивилизацијски чин.