Чак и да оде са места председника РФ Путин ће увећати своју моћ! (ФОТО/ВИДЕО)
Руски председник Владимир Путин могао би да пренесе најзначајнија председничка овлашћења на Државни савет, док би председник државе остао само протоколарна фигура, предвиђа Валериј Соловеј, руски политиколог који је најавио Путиново повлачење са председничке функције.
Интервју Соловеја "Московском Комсомолецу", који је касније "привремено" уклоњен, изазвао је буру у светским медијима. Соловеј, који у Русији важи за "кремаљског пророка", изјавио је да ће се Путин повући из Кремља 2017. и сазвати ванредне председничке изборе.
Он је навео да се Путин неће кандидовати за нови мандат, те да се суочава са извесним "проблемима" због којих ће, како наводи, морати да одсуствује из јавности неколико месеци заредом. На питање да ли се можда ради о болести председника Русије, Соловеј није хтео детаљније да образлаже своју изјаву, рекавши само да та информација није у потпуности проверена.
Соловеј је већ на друштвеним мрежама објављивао да ће Путин инсистирати на уставним променама, којима би фактички развластио председника, а власт пренео на Државни савет, који је основао 2000. године, а који сада има само саветодавну улогу.
Према процени Соловеја, Државни савет би се бавио стратешким питањима, а председник оперативним и протоколарним. Како каже, на челу Државног савета би се налазио "знате већ ко", алудирајући на Путина. Соловеј тврди да ће нови председник бити "слуга цару, а владар војницима".
Према његовим наводима, нови председник би требало да буде либералан да би се побољшали односи са Западом, алудирајући на Дмитрија Медведева.
Политбиро 21. века
Једини проблем у оснивању овог "Политбироа 21. века" је што у руском Уставу Државни савет не постоји. Међутим, поједини руски аналитичари тврде да то и не би био проблем, пошто Путинова "Јединствена Русија" има двотрећинску већину потребну за промену Устава у Думи, а о позитивном исходу могућег референдума готово је излишно и говорити.
Руски медији тврде са једне стране да је Соловеј веома обавештен када су кремаљски односи у питању, наводећи да је он једини прогнозирао да ће Антон Вајно доћи на чело председничке администрације уместо Сергеја Иванова, те да ће блиски Путинов сарадник Вјачеслав Володин бити кандидован за председавајућег Државне думе.
Са друге стране, поједини руски аналитичари тврде да Соловеј заправо "тролује" јавност и да његове најаве не потичу из кремаљских кругова, већ су засноване на његовим анализама. Како тврде, Соловеј је мајстор за маркетинг и на овај начин скреће пажњу на себе, поготово што му се недавно у продаји нашла књига о револуцијама у савременом добу.
Соловеј, који је веома активан на друштвеним мрежама, написао је на својим профилима како ће се пратиоци до краја године уверити у истинитост његових речи из интервјуа, додајући цитат "Судбина је неумољива. Моћ добијамо, али је и губимо".
Иако се у појединим медијима појавила информација да је Соловеј нестао из Москве и да се не зна где је, он је и даље активан на друштвеним мрежама. Тако је јуче коментарисао победу проруских кандидата на председничким изборима у Бугарској и Молдавији речима да ће то Русији значити колико и улазак Румуније у Први светски рат на страни Антанте (ушли рат 10. новембра, а примирје потписано само дан касније прим. аут.)
Ко је Валериј Соловеј?
Валериј Соловеј је историчар и политички аналитичар, професор Московског државног института међународних односа Министарства иностраних послова Русије. На том институту он је шеф Катедре за друштвене односе. Оснивач је партије "Нова снага", која још није заживела.
Шта је Државни савет?
Државни савет Русије је саветодавно тело које је декретом основао руски председник Владимир Путин 2000. године. Државни савети у Русији постојали су и у време Совјетског Савеза, тачније 1991. године формирао га је Михаил Горбачов после покушаја конзервативних чланова комунистичке партије да спрече перестројку.
Претходно, државни савет постојао је у царској Русији. Основан је 1810. и постојао је све до свргавања цара 1917. године. Тада је такође био главно саветодавно тело цара.
Сада га чине представници руских губернија и високи државни функционери, а председавајући је председник Русије. У президијуму су представници девет федералних јединица Русије.