ЦРНА СВАДБА је осим код Влаха обичај и код ЊИХ! Идентичан ритуал али из потпуно ДРУГОГ РАЗЛОГА
Језиво
Прошле године, на гробљу у Бнеи Браку у Израелу, источно од Тел Авива, одржана је необична свадбена церемонија.
ЖЕНА ДОЖИВЕЛА ШОК: Ушла у тоалет и престравила се кад је видела ОВО створење у WC шољи ( ФОТО)
"ОНА ЈЕ ЧУДО" За баку био спреман споменик и ковчег, а онда је један ПОЗИВ променио све
ЈЕЗИВО! СНИМИЛА СОПСТВЕНУ СМРТ: Дечко избо девојку 30 пута након свађе, сцене подсећају на ХОРОР филм
С обзиром на владину регулативу која забрањује велика окупљања након епидемије корона вируса, венчање је било мала церемонија са само неколико гостију стиснутих под малим црним балдахином, пише амусингпланет.
Младожења је био сироче и иако идентитет невесте није откривен, вероватно је и сама била сироче. Њих двоје се никада раније нису срели, никада се нису познавали. Ови странци били су невољни учесници ритуала познатог као ''shvartse кхасене'' (црно венчање) или ''магеифе кхасене'' (венчање од куге), где локална јеврејска заједница насилно венчава два најмаргиналнија становника града у покушају да спречи болести.
Различите заједнице различито реагују када су суочене са кризом, попут пандемије
Неки траже медицинску помоћ, други траже утеху у празноверју.
У стара времена, људи су веровали да су несреће и епидемије резултат клетви које су стављене на заједнице као божанска казна за неусаглашеност са Божјим учењима, и некако је кривица увек падала на жене које су чиниле прељубу и на хомосексуалце.
Током пандемије колере 1863–1875. године која је похарала свет, рабин у Уману, у централној Украјини, изјавио је да су Јеврејке које носе кринолине и минђуше криве за епидемију. Након оптужбе, многи самозвани чувари јавног здравља почели су да нападају жене тргајући им кринолине и тукући их.
Једна застрашујућа прича са почетка 20. века говори о градском рабину и његовим неколико бесних присталица који су кренули у убијање, убијајући наводне прељубнике како би зауставили ширење болести.
У светлу ових екстремних примера, црне свадбе су биле веома бенигна и добротворна иницијатива. Није то било као да су две физички и психички здраве особе извучене из својих домова и принуђене да ступе у брак једна са другом.
Млада и младожења су пажљиво бирани. Често су били сирочад, бескућници или физички инвалиди, и они који нису имали пристојне шансе да склопе брак.
Венчања су финансирали имућни чланови заједнице. Након венчања, заједница се обавезала да ће подржати пар, а заузврат су се надали да ће душе покојника наградити њихове напоре. То је разлог зашто су се венчања одржавала на гробљу.
''Венчање против колере''
Први историјски извештај о необичном венчању датира из 1831. године у Русији, током пандемије колере. Још једно писано спомињање такве церемоније датира из 1849. године у Кракову, Пољска.
Неки историчари тврде да је традиција још старија. У сваком случају, ритуал је постао чврсто утемељен у јеврејским заједницама руске империје током избијања колере 1892. године. Временом су церемоније постале детаљније. Хана Вегрзинек пише о ''неколико случајева“ где су делови гробља били разграничени као симболичан гест затварања погођеног подручја. Неке церемоније су биле праћене гозбама и плесом.
Новине ''Газета Лубелска'' описале су узнемирујући ритуал—на јеврејском гробљу у Лублину одржана су два венчања 1892. године, где су четири младе жене биле упрегнуте у плуг и натеране да ору по граници града. Додатне чудне обреде предузели су локални Јевреји. Према локалним сазнањима, епидемија се смирила неколико дана касније, подсећа 24седам.
Када су Јевреји из источне Европе емигрирали у Сједињене Државе, негде на прелазу из 20. века, понели су овај обичај са собом. Током разорне епидемије шпанске грознице, очајне јеврејске заједнице широм Америке венчале су десетине младих парова.
Једно од најславнијих и најзаступљенијих црних свадби одиграло се између Харија Розенберга и Фани Џејкобс у октобру 1918. године на гробљу у близини Кобс Крика у Филаделфији. Догађају је присуствовало преко хиљаду.
Нажалост, генеалошка истраживања су показала да ни Хари ни Фани нису преживели шпанску грозницу, умрли су заједно са 50 милиона других.
