ДА ЈЕ ХИТЛЕР УБИЈЕН 1944. НИШТА НЕ БИ БИЛО ИСТО: Ево како би изгледао СВЕТ и шта би било са ЈУГОСЛАВИЈОМ (ВИДЕО)
Пре 75 година, нешто после поднева у четвртак, 20. јула, није лако замислити како је било грофу Клаусу фон Штауфенбергу
37-годишњи пуковник Вермахта, који је мирно стајао поред великог тешког масивног конференцијског стола од храста у конференцијској сали Источне Пруске, док су са друге стране Адолфу Хитлеру генерали објашњавали да је Црвена армија у великој мери савладала нацистичке снаге и дошла до границе са Пољском.
Мађарски премијер којем је ЧАСТ БИЛА ПРЕЧА ОД ЖИВОТА: Убио се након што је нацистичка Немачка НАПАЛА ЈУГОСЛАВИЈУ
КУЛТНО ОРУЖЈЕ! Хитлер је ОБОЖАВАО овај пиштољ, а на крају му је ДОШАО ГЛАВЕ - производи се чак и ДАНАС (ВИДЕО)
Јуришао без муниције са бајонетом! Хтео да убије Хитлера! Савезници га се плашили, а онда га задесила невероватна судбина: Имао је ДВЕ ОПЦИЈЕ и одабрао да умре!
За услове и стандарде Трећег Рајха у то време, фон Штауфенберг је био врло занимљива фигура, са повезом преко ока, без десне руке и два прста леве руке, дуго је чекао да на телефонски позив. А договорио се осталим завереницима за атентат на Хитлера и пуч Трећег Рајха, како би имао изговор да напусти проклету дворану минут или две пре него што бомба експлодира. У ствари су била два пакета пластичног експлозива који је држао у својој торби за документе испод стола. У ствари, један пакет није стигао да спреми како би временски упаљач почео да откуцава. Други јесте и он је сматрао да ће то бити довољно.
Јер ако овај манијак не умре, он ће заиста одвући Немачку у тотални рат до уништења. А онда је, можда у 12.40, нижи официр из собе за комуникације тихо пришао фон Штауфенбергу, рекавши да има позив из Берлина. Он се окренуо, сада пазећи да не покаже олакшање, спустио се до телефона, представио се и један колега завереник је одмах прекинуо везу. Фон Штауфенберг је изашао из зграде, ушао у аутомобил и рекао возачу да оде. У том тренутку је одекнула жестока експлозија, која је потпуно разбила прозор у конференцијској сали, где је било пре две минута. Био је то само један, али далеко најближи успеху у покушају атентата на Адолфа Хитлера од најмање 42 од 1932. године, углавном од стране Немаца, који су сваки из сопствених разлога до краја Другог светског рата покушавали да спрече Фирера да постигне оно је намеравао. Историчари су увелико сматрали да је било много покушаја атентата на Хитлера, али из ових или других разлога, остали су изгубљени у колективном памћењу цивилизације.
Из данашње перспективе, свет без Хитлера се чак може са великом сигурношћу замислити. Само, није важно о каквом атентату се ради, јер ни Хитлер није био исти 1932. године као 1944., нити су његова власт, свет, злочиначки подухват... На 75. годишњицу неуспеле операције Валкира је на првом месту занимљиво је видети какве би биле последице ако би бар тада успели да ликвидирају Хитлера. Један од блогера часописа Хистори, очигледно историчар, почео је с тврдњом да су се савезници у то време тек почели пробијати у Нормандију. Не сећа се да је спомињао како су се неко време пробијали кроз Италију, али напоменуо је Совјети са истока већ били претња. Очајно су желели да се предају Савезницима на Западу, управо су то објаснили Хитлеру 20. јула 1944. године, а он је држао главу према мапи на столу.
Американци су тада битку против царског Јапана на Тихом океану сматрали барем нешто мање критичном од продора у Европу и победе на Нацистима након што се Мусолини већ сломио. И да су Хитлера убили и узели на власт у Берлину официри Вермахта који су желели да зауставе рат што је брже могуће, то јест, успели су да убију цело руководство SS-a, Гестапо-а и све оне официре Вермахта, свакако НСДАП који је фанатично пратио Хитлера. Стаљин се сигурно не би зауставио већ сада када је журио свом брзином. Француској, која је претрпела нацистичку окупацију од 1940, такође се не би било лако помирити са таквом немачком, још увек Трећем рајху, да се повуче без потпуног пораза у рату. Сигурно би исти случај био и са Великом Британијом. У највећем делу власти у Берлину биле би нормалне, или барем нормалније, или барем опортунистички натеране од стране високих официра Вермахта који нису желели да одведу Немачку у потпуно уништење. И требали бисмо бирати: или се играти са судбином и неко време ратовати како би стекао бољи преговарачки положај или одмах капитулирати, готово безусловно.
Ово последње значило би страшан ударац поносу крајње сулуде националистичке, шовинистичке нације. Али прво, то би значило да ће Стаљин ускоро продрети толико дубоко да би заузео њихову територију, а затим ... Било би им ужасно замислити шта би Црвена армија урадила Немачкој, која је убила толико милиона совјетских грађана последњих година. Догодило би се оно што је Карл Денић покушао да изведе што је више могуће у мају 1945. године након Хитлеровог самоубиства. Једноставно би повукли све што имају према истоку насупрот Црвеној армији и пустили да западни савезници окупирају то са запада. То би резултирало драматично другачијим кретањима од 1945. године надаље.
Прво што конференција о Јалти у фебруару 1945. године сигурно не би предвиђала да Стаљинов део Немачке и неби постојао DDR. Да је постојао хладни рат, био би потпуно другачији. Друго, Стаљинова сфера утицаја била би мања. Да се ионако води хладни рат, Стаљинова позиција била би бескрајно слабија. Југославија би била више изложена Западу и вероватно би неизбежни раскол између Тита и Стаљина био много једноставнији за Тита. С друге стране, питање је колико би била денацификација Немачке, јер би Трећи рајх остао бескрајно очуванији, и колико год гадно изгледало, милиони Немаца не би прошли кроз пакао који је прошао кроз девастацију и смрт од јула 1944. до маја 1945. године.
Иста анализа разматра могућност сукоба из времена хладног рата, то није спорно, али да би могло бити још озбиљније јер би Стаљин био сужен на мањем простору утицаја. Поента је, међутим, да Стаљин није био нарочито храбар човек и да није волео да се умеша у оштре битке у којима је лако могао све да изгуби, осим ако на то није био присиљен. У сваком случају, очигледно би Јапан у Тихом океану био поражен много брже. Питање је да ли би Хирошима и Нагасаки десили, пошто је једини нуклеарни тест пре тих трагедија био нуклеарни тест Тринити у Новом Мексику тек 16. јула 1945. Да је Хитлер убијен бар у лето 1944. године, много би се тога развилодругачије. Хитлерова 42 покушаја атентата, вероватно много више, преживела су једном због неприпремљености завереника, а у неким случајевима и због луде среће коју је Хитлер имао.
Толико лудо да је то такође био један од фактора који су подстакли идеју о величине Хитлера, судбоносно посланог човека од неких богова, шта год се већ вртило у глави тог човека. У операцији Валкура, Хитлеров опстанак био је кључ за спајање чак три ствари које су кренуле по злу. Ситуација је била божји дар за атентат. Фон Штауфенберг је био и расиста и антисемит, а до неког тренутка рата сматрао је Хитлера човеком који је знао шта чини и чини добро. Не будите наивни, и завереници су волели нацизам. Чак је и веома волео нацизам као идеологију. Они су били по вољи и националистички и социјалистички и тоталитарни елементи нацизма. И такав је и однос према Јеврејима.
Проблем је, међутим, настао оног тренутка када је схватио да су ти Јевреји, колико их је презирао фон Штауфенберг, масакрирани 1941. у СССР-у. Био је конзервативни католик и није га могао прогонити због геноцида под притиском било расизма, било национализма, а због чега је и сам убијен. Најзад, многи католици у Немачкој дошли су у сукоб с нацизмом због верско-етичких принципа и били су убијени у логорима. Док је постало јасно да Хитлер нема шансе да победи у рату, неки су то схватили већ 1942, фон Штауфенберг се почео сарађивати са члановима или барем присталицама немачког покрета антифашистичког отпора. Ствари у Вермахту заиста нису увек биле црно-беле.
Било је међу тим антифашистима свега - од комуниста, преко социјалиста до конзервативаца. Тако је настала велика група завереника за атентат на Хитлера, ликвидацију комплетног нацистичког самита Трећег рајха и пуч. Прво што је кренуло по злу други дан је било да је дан био врло топао. А то је значило да састанак неће бити одржан у бункеру испод зграде од армираног бетона и челичних зидова. Јер да је тамо било састанка, у соби са само једним отвором и на тај начин затвореним челичним вратима, чак би и мала експлозија била апсолутно смртоносна. Ударни талас не би имао где да избегне, крхотине свега што су се разнеле, покидале би све унутра и управо то је морало да буде пуни ударац. Али дан је био веома врућ и Хитлер је одлучио да оде у конференцијску собу која је имала прозор кроз који је део ударног таласа изашао, што је ослабило последице удара.
Други проблем је био што је фон Штауфенберг био врло пажљив момак, који је по логици узео два пакета пластичних експлозива, што је сигурно, он је управо пре састанка припремио један упаљач у својој соби и припремао се за други. Тог тренутка један од полицајаца би га позвао да пожури, за почетак. Дакле, други комад експлозива остао је без упаљача. Трећа околност била је највише штетна и заротницима и будућности Немачке и будућности Немаца, свакако Јевреја и толико убијених у логорима и борбама, а само држава под окупацијом... И то је био онај тежак, велики конференцијски сто од масивног храстовог дрвета у ходнику које је Хитлер хтео да пресели. Спретно је ставио своју ташну фон Штауфенберг, на спољној страни масивног стола, тако да би се експлозија окренула Хитлеровим ногама.
Дакле, у односу на себе, ставио је актовку на другу страну масивне плоче од храстовине. На тој је страни био сигуран. И то је морало бити довољно, без обзира на све. У 12.40 назвали су га телефоном и човек који се налазио са десне стране фон Штауфенберга срушио је актовку, подигао је и ставио на фон Штауфенбергову страну даске. А то је значило да је, чим је погодила та страшна експлозија, део ударног таласа према Хитлеру ублажила та плоча. Соба је на тај начин потпуно уништена. Остаци од храстовог стола су уништили целу собу. Али није довољно да упропасти живот човеку који одговоран за смрт дестина милиона. Хитлер је тада био тешко рањен, али не и критично. Међутим, Хитлер, који се више није најбоље осећао, од тада се почео потпуно распадати.
Злогласно нацистицко седиште: Новооткривене тајне из Хитлерове "Вучје јаме" (ВИДЕО)
ОТВОРЕН ГРОБ ХИТЛЕРОВОГ КАСАПИНА: Није био обележен - ни једна кост није померена (ВИДЕО)
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) Пржење ДО СМРТИ, ЧЕРЕЧЕЊЕ - Ово су шест СТРАВИЧНИХ МЕТОДА кажњавања у ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ
Био је мистик, видовњак и чудотворац: РАСПУЋИНОВА ЈЕЗИВА СМРТ! (ФОТО/ВИДЕО)
ПРЕЖИВЕЛЕ АТОМСКУ БОМБУ, а сада хоће да их униште! Грађани бесни на власт (ВИДЕО)
