Да ли ће ТРАМП постати ПРЕДСЕДНИК АМЕРИКЕ знаћемо тек после ГЛАСАЊА 19. децембра у Вашингтону!

Последњи корак пред коначно проглашење новог председника, могао би да буде толико драматичан, да би се чак испоставило да је сво досадашње славље и одушевљење Трампове администрације испало преурањено.

Иако је контроверзни политичар званично победио на америчким председничким изборима, и тако изненадио готово цео свет, електори су опет ти који ће одлучивати. Питање је да ли ће они по 83. пут у америчкој историји постати ''неверни електори'', који ће променити одлуку и гласати против онога за шта су се изјаснили народ, држава и партија. 

Конситуционални процес

1. Дана 13. децембра, гувернер сваке државе мора имати потврду да је констатација завршена. Тај документ наводи имена електора за сваког кандидата за председника и потпреседника, као и број гласова који је добио сваки кандидат.

2. Дана 19. децембра, електори се окупљају у свакој држави и савезним окрузима да гласају. Претходно, сваки спор унутар држава везан за електоре мора бити решен до 13. децембра. У свакој гласачкој сесији на Електорском колеџу електори дају своје потврђене гласове за председника и потпреседника. У 82 случаја још од 1787. године, електори су на састанцима постали ''неверни електори'' и гласали за другог кандидата.  

3. Након гласања на Електорском колеџу, свака држава шаље потврду гласања потпредседнику САД Џозефу Бајдену, у својству председника Сената. Сертификати морају бити примљени до 28. децембра у Вашингтону. Канцеларија Савезног регистра одређује да ли су сертификати запечаћени и представљају легитимне документе. 

4. Дана 6. јануара 2017. године, Бајден отвара заједничку седницу која се одржава у Представничком дому у 13:00 ч.  Два сета шалтера отварају запечаћене сертификате о гласовима по абецедном реду имена држава, а резултати се уводе у конгресну евиденцију. Након што су објављени резултати, Бајден поставља питање да ли има евентуалних приговора било ког члана Конгреса. Свака примедба мора бити у писаној форми и морају да је потпишу један члан Представничког дома и један члан Сената.

5. Ако има приговора, Дом и Сенат састају се одвојено, са ограничењем на састанак од два сата. Сваки члан може да говори највише пет минута. Када се заједничка седница настави, објављују се резултати састанака. И Сенат и Представнички дом морају сложити код одбацивања гласа или гласова Електорског колеџа. 

У складу са 12. амандманом устава САД, ако нема победника који је освојио већиински део гласова, Дом бира председника, а Сенат потпредседника у потенцијалним изборима. Три кандидата за председника која имају највише гласова електора убацују се у гласање у Дому, док два најуспешнија кандидата за потпредседника одлазе на гласање у Сенату.

Међутим, политички аналитичари сумњају да може доћи до било какве озбиљније промене. Да би Клинтонова преокренула резултат у своју корист, потребно је да чак 30 електора одустане од своје пређашње одлуке, што је готово немогуће.