ЕВРОПА ДОБРО ДА СЕ НАОРУЖА УКОЛИКО ТРАМП ПОБЕДИ! Једино решење може бити набављање НУКЛЕАРНЕ бомбе, ево какве су прогнозе
Велика забринутост ЕУ
На Минхенској конференцији о безбедности распламсала се дебата о томе да ли би ЕУ требало да има своју нуклеарну бомбу, наводи новинар Драган Бисенић.
ПРОЦУРИЛА ДРЖАВНА ТАЈНА О НАТО: Хитно се огласило министарство одбране Немачке
АЛАРМАНТНО! УЖАСНЕ ПРОГНОЗЕ БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА: Путин спрема напад на Пољску?!
СПРЕЧЕНА КАТАСТРОФА?! Америчке снаге извеле пет одбрамбених напада!
Он за Танјуг додаје да је нове аргументе за ту дебату дала могућност да Доналд Трамп поново постане председник САД, што код Европљана изазива забринутост.
Према мишљењу истакнутог немачког политиколога, Херфрида Минклера, нова трка у наоружању одавно је почела и позива да Европа буде наоружана нуклеарним оружјем како би била боље заштићена од ратова, док генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг сматра да дискусије о "европском нуклеарном оружју без ослонца на САД, само подривају НАТО, наводи Бисенић и закључује да то није довољно умирило Европљане, који су одлучили да наредна Европска комисија по први пут добије комесара за одбрану.
У ауторском тексту за Танјуг Бисенић пише:
Када је Доналд Трамп пре неки дан рекао да он неће заштитити чланице НАТО које не испуњавају своје финансијске обавезе у случају да буду нападнуте од стране Русије, европски политичари су се запитали шта ће се заиста догодити уколико Трамп поново завлада у Белој кући и како ће Европа да осмисли властиту безбедност у новим услвима? Трамп је још додао, не само да неће да помогне, него ће и да "охрабри Русију да створи пакао какав год жели".
Европски коментатори су углас прорекли да Европа мора да се припреми за најгори сценарио у којем неће бити места за америчку солидарност са европским савезницима, те да "слобода" и "демократске вредности" неће много значити "новом Трампу". Наслови су били недвосмислени : Трамп ће да распусти НАТО. Европљани о томе не треба да имају илузија. Неће помоћи ни заклетве да НАТО брани "слободни свет" посебно Европу, од "Путинових империјалних инстиката".
Неки су, ипак, покушали да схвате Трампову логику. "Без обзира што је то Трамп рекао на арогантан и груб начин, зар он није у праву ? ЕУ има 450 милиона становника, САД 330 и Русија 145 милиона. Европа је велика скоро као заједно САД и Русија. Европа се хвали да је водећа у свету у зеленој агенди. Зашто она није више тако амбициозна када је реч о одбрани? То је управо Трампова порука".
Чини се да је надвладало схватање да ће Трамп ипак поново доћи на чело САД, па су у складу с тим почеле и европске припреме. Оно што је Трамп рекао пре недељу дана, рекао је још 2018. када је изјавио да не би започео Трећи светски рат због Црне Горе. Овогодишња управо окончана Минхенска конференција о безбедности покушала је да одговори на ове дилеме. У овкиру расправе о независној европској одбрамбеној политици, распламсала се дебата о томе да ли би Европска унија требало да има своју нуклеарну бомбу? Истина, она није сасвим нова. Крајем прошле године, почела је дебата о будућности нуклеарног напружања и евентуалној потреби да се Немачка појави као нова нуклеарна европска сила.
Могућност да Трамп поново постане председник САД, код Европљана изазива бројне забринутости, дала је нове аргументе за нуклеарну дебату. Европски политичари страхују да би се поновила европска политика из његовог првог мандата, само сада у много оштријем тону и радикалнија у суштини.
У спољној политици Берлина тренутно се све отвореније предсказује "хорор сценарио", који подржавају последња истраживања јавног мњења у САД: Доналд Трамп би се у јануару 2025. вратио у Белу кућу и завршио своју популистичку агенду у другом мандату у Белој кући. У новембру је немачки министар одбране Борис Писторијус отворено назвао Трампов могући реизбор "катастрофом".
Посебан угао била би нуклеарна безбедност и вероватноћа да европски савезници више не би могли да се ослоне на нуклеарне безбедносне гаранције Сједињених Држава. Уместо тога, Сједињене Државе би се окренуле искључиво Индо-Пацифику и своју подршку Европи условиле европским финансијским и војним доприносима, тако да би Европа остала без америчког "нуклеарног кишобрана".
"Нуклеарни кишобран" је концепт гаранција државе са нуклеарним оружјем за одбрану ненуклеарне савезничке државе. Контекст су обично безбедносни савези Сједињених Држава са НАТО, Аустралијом, Јапаном, Јужном Корејом. САД пружају заштиту и одврацање за различите земље под својим кишобраном, а заузврат, земље саме не спроводе програме нуклеарног оружја.
Нуклеарна расправа наставља да ствара расцепе у европским политичким странкама. На једној страни, јасно је да идеје о европском нуклеарном оружју воде у даљу ескалацију, док на другој страни су они који ЕУ виде са својим кофером са нуклеанрим шифрама. Главни кандидат ЦСУ за европске изборе, Манфред Вебер, припада другој групи.
- Европа мора да постане толико војно јака, да нико не жели да се такмичи с нама. То значи да нам је потребно одвраћање. А одвраћање подразумева нуклеарно оружје - рекао је Вебер.
Према мишљењу истакнутог немачког политиколога, Херфрида Минклера, нова трка у наоружању одавно је почела. У интервјуу за "Штерн", познати берлински политиколог објаснио је какве последице из тога произилазе. Минклер је говорио о новом светском поретку и навео могуцност стварања европских атомских бомби.
Минклер у интервјуу позива да Европа буде наоружана нуклеарним оружјем како би била боље заштицена од ратова. "Европа мора да развије нуклеарне капацитете", рекао је он листу. "Британци имају нуклеарне подморнице, а Француска има бомбу, али да ли це их заиста користити да заштите Литванију или Пољску? Ово је сумњиво из перспективе Кремља. Потребан нам је заједнички кофер са црвеним дугметом који путује између великих земаља ЕУ", захтева Минклер.
Одавно је, према његовом мишљењу, у току спирала пренаоружавања којој Европа не може да побегне. "Украјина је уступила своје нуклеарно оружје Русији у складу са Будимпештанским меморандумом у замену за америчка, британска и руска обецања да це заштитити границе Украјине", рекао је он. Искуство показује да је такав уговор безвредан.
Нуклеарно наоружавање је неопходно "како Европљани у будуцности не би дозволили да стално буду на Путиновој мети". Минклер је рекао да се о нуклеарном наоружању не може одлучивати "на самиту НАТО-а". "То је више пројекат за наредних 20 година", закључио је он. Немачки стручњак, Маркус Каим, предочава да би Немачка у одређеним околностима могла да се појави као нова европска нуклерна сила која би давала нуклеарне гаранције другим државама Централне и Источне Европе.
Сада је главна кандидаткиња владајућих немачких социјалдемократа на европским изборима и бивша министарка правде, Катарина Барли, поново покренула дебату изјавом да би ЕУ требало да има властите нуклеарне бомбе. То би требало да буде тема и када се говори о европској војсци. Све ово, наравно, најдиректније се тиче Немачке. Било шта, што је европско, не може да не буде највише немачко, па у овом случају ни европска (немачка) безбедност, ни ЕУ (немачка) атомска бомба.
Немачки канцелар Олаф Шолц, не само што је недавно најавио улагање од 100 милијарди евра у немачки одбрамбени комплекс, истина тком 10 година, него је на Минхенској конференцији рекао да ће немачка улагања премашити два одсто, колико се очекује од стране НАТО чланица, где се Немачка, иначе, годинама налази испод ове границе.
Немачки министер финансија и лидер "либерала", Кристијан Линднер, предложио је да се нуклеарне снаге Француске и Велике Британије и даље разумеју као "елемент европске безбедности под кишобраном НАТО". Поставља се, међутим, питање, по којим би финансијским и другим условима, Француска и Велика Британија пристале на такав аранжман. Од како је Велика Британија напустила ЕУ, Француска је једина држава ЕУ која има нуклеарно оружје. Париз је понудио другима разговоре о европском нуклеарном одвраћању, али оно што има Париз није ни приближни капацитетима САД и Русије.
Генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, покушао је да умири дебату рекавши да све дискусије у ЕУ о "европском нуклеарном оружју без ослонца на САД, само подривају НАТО". Столтенберг је закључио да стварање "неких паралелних нукларних снага, без САД и Велике Британије, неће никоме помоћи". Ипак, то није довољно умирило Европљане, који су одлучили да наредна Европска комисија по први пут добије комесара за одбрану.
