Да ли је ово наследник Олафа Шолца? После пада владе у Берлину почела трка за новог шефа државе

Говорећи о паду владе канцелара Олафа Шолца и скором расписивању превремених парламентарних избора у Немачкој, Маск је ово написао на платформи Икс. Није још, међутим, стигао да се изјасни о кандидовању Роберта Хабека, копредседника Зелених, трећег странке сада већ бивше коалције, поред социјалдемократа и либерала, за новог канцелара у Берлину, јер у немачкој престоници, догађаји убрзано један другог стижу.

Хабек (55), бивши писац и филозоф, који у влади држи ресор економије, кључна је фигура у немачкој енергетској и климатској политици. После петогодишње паузе, Хабек је поново активирао свој налог на Иксу, на ком је поставио кратак видео у којем носи наруквицу са натписом "Ера канцелара", што је тада изазвало спекулације да ће ускоро званично објавити своју кандидатуру, како се и потврдило.

Аналитичари, међутим, процењују да су, у односу на Фридриха Мерца, кандидата опозиционих демохришћана Хабекове шансе мале и типују на повратак Демохришћанске уније бивше канцеларке Ангеле Меркел, на власт.

Клупко у које се увезала Шолцова влада, почело је минуле недеље да се расплиће смењивањем министра финансија Кристијана Линднера, на канцеларов захтев, уз образложење да "је на то био приморан да би спречио штету по домовину".

Међу разлозима своје одлуке да Линднера пошаље у историју, Шолц је, између осталог, навео неспремност шефа државног трезора да, у оквиру планирања државног буџета за 2025. годину, истовремено одобри повећање потрошње за подршку Украјини и улагање у будућност Немачке. И после краха владе, Берлин је, наиме, поручио Кијеву да остаје доследан пружању помоћи Украјини и да ће испунити сва обећања.

Овим поводом огласио се немачки министар финансија у оставци, који је критиковао Шолца, поручивши да је немачки канцелар намерно "довео до раскола у коалиционој влади, о чему сведочи и његов припремљени говор".

Спорови око државног буџета изазвали су лане кризу у земљи, која је практично довела до пада владе. Линднерово незадовољство актуелном економском политиком и Шолцова жеља да с времена на време укине такозвану "кочницу дуга", која спречава огромна задуживања земље, довели су до непремостивих разлика и напослетку разлаза кључних партнера "Семафор коалиције".