УРСУЛИ СУ ДАНИ ОДБРОЈАНИ? Европски избори донели драстичне промене, ДЕСНИЧАРИ у тоталној експанзији
Широм Европске уније 185 милиона бирача у 27 земаља гласало је на изборима за Европски парламент, након којих су конзервативци у екстази.
Политико наводи да је Европска народна партија (EPP) остварила јасну победу на четвородневним изборима који су окончани у недељу увече и појачала контролу над Европским парламентом упркос томе што су ултрадесничарске странке оствариле велики напредак у многим земљама ЕУ.
Политичка опција десног центра је, према незваничним резултатима, на путу да има 184 посланика у Европском парламенту, што је више од четвртине од укупно 720 чланова тог тела.
Бриселски сајт наводи да је ЕПП једина центристичка странка која је добила више гласова на овим изборима у односу на претходне, пошто су ка левом центру оријентисани Социалисти и демократе (S&D) остали на отприлике истом нивоу, док су либерали из посланичке групе Обновимо Европу десетковани на овом гласању.
Са позиције силе коју је освојила ЕПП је сада виђена као најпозванија да одређује политику ЕУ, окрећући је више на десно.
- Ми смо странка индустрије, ми смо странка руралних подручја, ми смо странка европских пољопривредника - недавно је за Политико казао Манфред Вебер, шеф одлазеће посланичке групе ЕПП у Европском парламенту.
Наводи се да, иако би ЕПП поново могла да у телу формира велику коалцију са социјалистима и либералима, ова странка би такође могла да са партјама оријентисаним још више у десно испреговара и радно партнерство по неким питањима, а да притом не изгуби везу са центристичким савезницима.
Политико је навео пет кључних ствари које су донели ови избори за Европски парламент:
Велика победа ултрадеснице
Баш као што су анкете и предвиђале, ултрадесничарске снаге оствариле су велики напредак широм ЕУ.
У Француској је Национално окупљање узело скоро трећину укупног броја гласова и консолидовало позицију водеће ултранационалистичке посланичке групе у наредном сазиву Европског парламента.
Сличан резултат остварила су и Браћа Италије премијерке Ђорђе Мелони, странка којој је припало више од четвртине гласова италијанских бирача.
У новом сазиву Европског парламента би две посланичке групе које су оријентисане најдаље удесно од свих političkkih опција, а то су Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) и Идентитет и демократија (ИД), имаће 131 место у том телу.
Ту се не рачунају 15 посланика Алтернативе за Немачку, десет представника владајуће мађарске странке Фидес премијера Виктора Орбана, шест посланика пољске партије Конфедерација слободе и независности и троје из бугарске проруске странке Обнова.
Уколико ултрадесница формира јединствену посланичку групу, она би постала друга по јачини сила у Европском парламенту, одмах иза доминантне ЕПП, али тај сценарио није баш известан имајући у виду унутрашња неслагања.
Тесан пут до победе Фон дер Лајен
Резултати објављени у недељу указују на то да Урсула фон дер Лајен, председникца Европске комисије, има добре шансе да остане на тој функцији, иако то није у потпуности извесно.
Уколико добије подршку лидера земаља ЕУ, она ће након тога морати да осигура и потврду Европског парламента.
Након избора 2019. она је изабрана гласовима ЕПП, S&D и Обновимо Европу
Ова иста коалиција би, у суштини, могла да јој осигура још једну посланичку већину.
Она ће морати да добро пази на то колико ће посланика бити за њу пошто је гласање у Европском парламенту тајно.
Када је пре пет година затражила посланичку подршку за избор за председницу Европске комисије, Фон дер Лајен је у теорији могла да рачуна 440 гласова из три центристичке посланичке групе, али је само 383 њих гласало за њу.
И овог пута ове три посланичке групе имаће више од 400 од укупно 720 посланика, што би требало да јој буде довољно, али није сигурно да ће сви гласати за њу, пошто су чак и неке од националних странака које чине ЕПП поручиле да је неће подржати,
Европски Зелени са модрицом на оку
Након што је током протеклог петогодишњег сазива Европског парламента Брисел учинио Зелени споразум својом главном ставком, гласачи су се окренули против еколошки оријентисаних странака и отерали њихове представнике из овог тела.
Највећи порази Зелених десили су се у Француској и Немачкој, земаља из којих је у досадашњем сазиву била половина европосланима ове политичке опције
Упркос малом напретку оствареном у земљама попут Холандије и Данске, Зелени ће у Европском парламенту остати без десетак посланика и од четврте постати шеста по јачини посланичка група.
Обновимо Европу се није обновила
Посланичка група Обновимо Европу, трећи стуб трочлане велике коалиције која је доминирала Европским парламентом у протеклих пет година, претрпела је озбиљне ударце у недељу.
У Француској је странка Ренесанса председника Емануела Макрона доживела имплозију пошто су гласачи на европским изборима исказали фрустрације које осећају према националној влади и гласали су за ултрадесницу.
Странка Грађани, шпанска испостава Обновимо Европу, потпуно је нестала и њехових седам посланичких места заузеће ЕПП.
Губици су забележени и међу сличним политичким опцијама у Румунији, Данској и Естонији.
Иако је имала свега око 14 одсто посланика у Европском парламенту, Обновимо Европу се у досадашњем сазиву понашала као важна снага, али ће то тешко моћи сада с обзиром да ће имати знатно мање представника.
То су лоше вести за Макрона, који се надао да уз помоћ Обновимо Европу успети да у Биселу прогура своју визију Европе.
Шта ово све значи за националне лидере
Као што је то и обично случај с изборима за Европски парламент, Европљани широм ЕУ су ово гласање практично искористили као референдуме усмерене против националних влада.
У Француској је велика победа ултрадесничарског Националног окупљања натерала председника Емануела Макрона да распусти Националну скупштину и распише ванредне изборе.
Негативни резултати владајућих странака у земљама попут Немачке и Мађарске оцењени су као ударци за националне лидере.
У Данској су социјалдемократе премијерке Мете Фредериксен успели да задрже исти број европосланика на изборима који су виђени као референдум о томе како се њена центристичка влада б
У Шпанији је пропао покушај да се избори за Европски парламент представе као плебисцит о премијеру Педру Санчезу.
Његови социјалсти су освојили скоро исти број гласова као и Народна партија, која је опција десног центра, чиме су поткопане шансе конзервативаца да сруше владу мањинске коалиције са Санчезом на челу.
Извор: Србија Данас/Политицо