ДЕСНИЧАРИ МАРШИРАЈУ НА ТРЕЋУ ПО ВЕЛИЧИНИ ПОКРАЈИНУ У НЕМАЧКОЈ Гласачи данас на биралиштима "отварају" капије Бранденбурга за Алтернативу за Немачку
Бранденбург је историјски важна, економски успешна немачка покрајина у којој су социјалдемократе на власти од пада Берлинског зида, али би након данашњих избора много тога тамо могло да се промени.
Дојче веле објашњава зашто је Социјалдемократска партија Немачке (СПД) канцелара Олафа шолца важна за Бранденбург и наводи да је то зато што је ова покрајина која се граничи са Пољском од уједињења Немачке 1990. непрекидно под њеном влашћу.
А према анкетама, након избора за покрајински парламент, СПД може да се нада наставку своје коалиције са Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ) и Зеленима.
Иако према анкетама Алтернатива за Немачку (АфД) може СПД-у преотети место најјаче политичке снаге, нико не жели да уђе у коалицију са странком коју прати унутрашња обавештајна служба и која је у неким покрајинама окарактерисана као "осведочено екстремно десничарска".
Мртва трка између АфД и СПД
У анкетама АфД (27 одсто) и СПД (26 одсто) воде мртву трку. Обе странке могу у најбољем случају рачунати на резултате изнад 25 процената. Знатно иза њих је ЦДУ (16 одсто) и Савез Сара Вагенкнехт (13 одсто).
Зелени и Левица би могли да падну испод прага од пет процената и не уђу у покрајински парламент у Потсдаму. А Слободне демократе (ФДП), који су део савезне владе, још од 2014. нису присутни у покрајинском парламенту.
Три премијера за 34 године
За СПД се ради о томе да одбрани своје упориште на истоку земље. Шеф владе Дитмар Војдке хоће четврти мандат. Тиме би надмашио своја два претходника, Манфреда Столпеа и Матијаса Плацека - обојица су владали по три мандата.
Политички континуитет у Бранденбургу јединствен је у источним немачким покрајинама: три премијера за 34 године, сви из исте партије.
Ни један од њих није "увезен" са запада, као што је био случај у Саксонији и Тирингији после немачког уједињења. И то је јединствена карактеристика у покрајини која је више од трећине прекривена шумама.
Лепа природа, мало људи, одлично повезан
Богатство природе је уопште велики адут којим Бранденбург може да се похвали: области са много језера, резервати биосфере попут Шпреевалда, Одербруха на немачко-пољској граници.
Није чудо што се од пада Берлинског зида 1989. све више људи из немачке престонице трајно сели у саобраћајно добор повезану непосредну околину - у Бранденбург. Док су остале источнонемачке покрајине из економских разлога изгубиле стотине хиљада становника, број становника Бранденбурга је остао готово непромењен.
Са нешто мање од 2,6 милиона становника, Бранденбург се налази на десетом месту међу 16 савезних покрајина и са просечно 87 људи по квадратном километру, после Мекленбург-Западне Помераније, има најмању густину насељености у Немачкој. Само око 12 процената становништва има мигрантско порекло, док је на нивоу целе Немачке тај проценат скоро 30 одсто.
Аеродром и Тесла
Ту је и међународни аеродром Берлин-Бранденбург (БЕР), отворен 2020. Он носи име по првом социјалдемократском канцелару послертне Немачке и добитнику Нобелове награде за мир, Вилију Бранту, и трећи је по величини у Немачкој, после Франкфурта на Мајни и Минхена.
У непосредној близини, од 2022. производе се електрични аутомобили марке Тесла. У Гринхајду се налази прва фабрика америчког предузетника Елона Маска у Европи. Са око 7000 запослених из 50 земаља, Тесла је за кратко време постао највећи приватни послодавац у Бранденбургу.
Универзитети Бранденбурга
Тесла такође има користи од разноврсног научног и истраживачког окружења. Као и у суседном Берлину, овде се налазе бројни универзитети, чији студенти долазе из целог света. Посебно то важи за међународна Европски универзитет Виадрина у Франкфурту на Одри, са око 30 процената страних студената. Овај универзитет се налази директно на граничној реци између Немачке и Пољске.
Највећи универзитет са 20.000 студената налази се у главном граду покрајине, Потсдаму. Интелектуални живот и изглед града вековима су обликовали пруски краљеви, међу којима Фридрих Велики.
Сансуси, музеј Барберини и мост шпијуна
Међу главним туристичким атракцијама су бројни дворци и вртови, од којих је најпознатији парк Сансуси. Ту је и Музеј Барберини, који приватно финансир Хасо Платнер, суоснивач глобално успешне ИТ компаније САП.
У дворцу Цецилиенхоф, исписана је светска историја - у јулу и августу 1945. одржана је Потсдамска конференција. Силе победнице тек завршеног Другог светског рата, САД, Велика Британија и Совјетски Савез договориле су се између осталог да поделе Немачку и Берлин на четири окупационе зоне. Ова ера завршила се тек 45 година касније са немачким уједињењем. Ова ера завршила се тек 45 година касније са немачким уједињењем.
Током деценија поделе, мост Глинеке змеђу Потсдама и Западног Берлина постао је симбол Хладног рата. На овом месту су размењивани заробљени шпијуни.
Бабелсберг и историја немачког филма
Режисер Стивен Спилберг снимио је филм "Мост шпијуна" на основу ових догађаја, а филм је приказан у биоскопима 2015. У продукцији филма значајну улогу имала је највећа европски филмски студио у Бабелсбергу, четврти Потсдама.
Немачки филмски успеси долазе из Потсдама скоро 100 година уназад. Тамо је Марлен Дитрих 1929. стала пред камеру у филму "Плави анђео". Две године раније, Фриц Ланг је на истом месту продуцирао свој експресионистички неми филм "Метрополис".
Од 2017. у Бабелсбергу се снима већи део криминалистичке серије "Бабилон Берлин", која се продаје у преко 60 земаља.
Много тога у Бранденбургу има дугу традицију, што важи и за политику, коју више од 30 година доминира СПД. Да ли ће то остати тако, одлучиће се на изборима 22. септембра.
Србија Данас/DW