ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ 2021: Долазак Бајдена, талибани, енергетска криза - по чему ћемо још памтити ову годину?
Ово су кључни моменти у години за нама
Свет је током 2021. године наставио да се суочава са пандемијом корона вируса, а годину за нама обележили су и долазак талибана на власт у Авганистану, инаугурација Џозефа Бајдена за председника САД, заоштравање односа између Запада и Русије и Кине, мигрантска криза на граници Белорусије са суседним државама, климатски самит у Глазгову, одлазак Ангеле Меркел са места немачке канцеларке после 16 година, енергетска криза...
НАПОКОН ДОБРЕ ВЕСТИ! Научници открили антитела која могу да НЕУТРАЛИШУ ОМИКРОН - може да помогне у прављењу ЈОШ БОЉИХ ВАКЦИНА
ПРОГЛАС СЕ ШИРИ СЕРВЕРНОМ КОРЕЈОМ: Упућен апел - војници да животима бране Ким Џонг Уна!
ДВАДЕСЕТОГОДИШЊЕГ РАДНИКА ЗОО ВРТА НАПАО ТИГАР: Затекли га у чељустима животиње - одмах затворили објекат за посетиоце
Иако су се многи надали да ће се, са почетком вакцинације, живот вратити у нормалу у 2021. години, корона вирус је наставио да се шири, стварајући нове мутације, које су довеле до још бржег заражавања. Владе широм света су се утркивале да вакцинишу становништво, а сиромашне земље покушавале да обезбеде дозе.
Више од 7,4 милијарде доза вакцине дато је у 184 земље у првих 11 месеци, али је било много и оних који су протестовали против увођења обавезне вакцинације и ковид пропусница широм света.
Са напретком вакцинације државе су отвориле границе, али су Олимпијске игре у Токију одржане пред празним трибинама.
С појавом нових сојева попут делта плуса и омикрона, поново је почело увођење рестриктивних мера широм света и затварање граница, а многи градови отказали су новогодишње прославе.
Годину за нама на геополитичком плану обележило је и повлачење америчцких снага из Авганистана, а рат се после 20 година завршио као што је и почео - са талибанима на власти.
Талибани су заузели Кабул 15. августа, после чега је на хиљаде странаца било заробљено у главном граду, а драматичне сцене њихове евакуације обишле су свет. Последњи амерички војници напустили су Авганистан 30. августа.
Више од 2.500 припадника америчке војске и 4.000 цивилних службеника погинуло је у Авганистану, док је живот изгубило више од 170.000 Авганистанаца.
Талибани који су по доласку на власт у помирљивом тону обећали "нову верзију" свог режима убрзо су у пракси показали супротно, а права жена поново су се нашла на удару као и за време њихове претходне владавине.
САД су у 2021. години добиле новог, 46. председика Џозефа Бајдена, који је инаугурисан 20. јануара, док је Камала Харис постала прва жена, прва Афроамериканка и прва особа азијско-америчког порекла на месту потпредсендице САД.
Доласку Бајдена у Белу кућу претходио је упад групе демонстраната, наклоњених бившем председнику Доналду Трампу 6. јануара у Капитол, а у немирима које су многи оценили као покушај државног удара петоро људи изгубило је живот.
Први Бајденови кораци били су наредба о ношењу маски како би се спречило ширење корона вируса, као и одлука о поништавању изласка Америке из Париског споразума о климатским променама. Бајден је вратио САД у Светску здравствену организацију, обновио нови споразум СТАРТ на пет година и заложио се за оживљавање иранског нуклеарног споразума.
Међутим он је затим повукао и неке једностране потезе који су узнемирили савезнике као што је повлачење из Авганистана, а заједно са премијерима Аустралије и Велике Британије, Скотом Морисоном и Борисом Џонсоном објавио је трилатерално безбедносно партнерство - АУКУС.
Иако ниједан од тројице лидера није помињао Кину, АУКУС је широко виђен као одговор на растући кинески утицај, а Пекинг је осудио тај пакт.
Пакт је довео и до заоштравања односа савезника са Француском, која је била бесна, јер је због њега Аустралиља одустала од куповине француских подморница вредних више милијарди долара.
Међутим, до заоштравања је током године дошло и у односима САД и НАТО са Русијом, највише због ситуације око Украјине.
Док Запад тврди да Русија гомила снаге на граници са Украјином и да припрема напад на ту земљу Москва то категорички одбацује и истиче да је циљ НАТО да увуче Украјину у чланоство Алијансе, чиме би, према оцени Кремља, била угрозена безбедност Русије.
Односи САД и Русије оцењују се горим него у време Хладног рата, а решавању спорних питања нису допринели ни састанци Бајдена и Путина летос у Женеви уживо, као ни виртуелни самит у децембру.
Две силе су чак у једном тренутку биле повукле амбасадоре на консултације.
Русија је 17. децембра објавила нацрте споразума са САД и НАТО-ом, који укључују неширење Алијансе даље на исток, укључујући и бивше републике С С СР, као и неразмештање ракета средњег и дугог домета.
Председник Русије Владимир Путин истакао је на годишњој конференцији за новинаре да је Русија сатерана до линије са које нема куда да се повуче.
Преговори Русије са САД и НАТО требало би да буду одржани у јанауару, а из Москве поручују да ће чврсто држати линију одбране сопствених интереса.
"Црвене линије" не смеју да буду пређене, а ситуација је таква да мора да се каже: "Станите", поручио је Путин.
Заоштравају се односи и између Запада и Кине, а Тајван остаје кључна тачка спорења у проблематичним односима између САД и Кине.
У години за нама Комунистичка партија Кине обележила је 100 година постојања, а том приликом кинески председник Си Ђинпинг позао је чланове партије, којих је у 2019.било 91,9 милиона што је цинило 6,6 одсто кинеске популације, да остану "чврсто сачувају лојалност и љубав према партији и народу, претворе то у дела и посвете све, укључујуци своје драгоцене животе, партији и народу".
Док из западних кругова Кину и Русију оптужују за малигни утицај у Европи, а из САД траже од Кине да не појачава притисак на Тајван, а почетком децембра, САД, Канада, Аустралија и Велика Британија најавиле су дипломатски бојкот Зимских олимпијских игара у Пекингу у фебруару, због наводног кршења људских права, Кина одговара да САД да не искушавају границе политике "Једна Кина", и поручује да ће се Тајван "вратити кући".
Када је реч о кинеској привреди потредседник кинеске владе Лију Хе најавио је да ће овогодишњи и економски раст Кине вероватно премашити оцекивани циљ.
- Имамо пуно поверење у кинеску економију следеће године - поручио је Лиу и додао да "Кина убрзава своју нову стратегију развоја, парадигму двоструке циркулације" и најавио да ће Кина следеће године "одржати континуитет, стабилност и одрживост макро политике и уложити више напора да стимулише виталност микро ентитета.
Годину за нама обележила је и ескалција у односима Запада и Белорусије, прво због инцидента са авионом Рајанера, кога је Белорусија принудила да слети у Минск, наводно због дојаве о бомби.
У авиону су били активиста Роман Проташевич и његова девојка који су ухапшени, а САД и ЕУ појачале санкције Белрусији.
У овог години дошло је и до мигрантске кризе на граници Белорусије са Пољском, Литванијом и Летонијом.
ЕУ је оптужила председника Белорусије Александра Лукашенка да је оркестрирао кризу тако што је охрабривао мигранте да дођу у земљу, а затим их доводио на границу са ЕУ, док је он одбацио те оптужбе и окривио Запад за насталу ситуацију.
Немачка се у години за нама опростила од Ангеле Меркел, која је 16 година обављала функцију канцеларке.
Меркел је отишла у политичку пензију, а на месту канцелара наследио ју је Олаф Шолц из Социјалдемократске партије.
Ангела Меркел је 16 година била најмоћнија жена у Немачкој, прва жена на дужности канцеларке, жена која је широм света била и призната и поштована и која је обележила једну еру.
До смене лидера дошло је широм света, почевши од војног пуча у Мјанмару, којим је срушена изабрана влада добитнице Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Chi, а она је одведена у затвор по оптужбама за корупцију и друге наводне злочине. До војног пуча дошло је и у Судану.
У априлу се Раул Кастро повукао са места шефа Комунистичке партије Кубе, окончавши еру лидерства Кастрових, која је трајала од победе његовог брата Фидела Кастра у Кубанској револуцији 1959.
Супарници Бењамина Нетанијахуа, израелског премијера са најдужим стажом, формирали су лабаву коалицију да би га у јуну свргнули са власти после 12 година, док је у јулу убијен председник Хаитија Жованела Моиз.
Када је реч о климатским променама, у Глазгову је у новембру одржана Конференција УН о клими ЦОП26, на којој су се окупили највиши званичници из целог света.
На самиту је постигнут споразум који има за циљ спречавање глобалног загревања, а то је први климатски споразум којим се експлицитно планира смањење коришћења угља, најгорег фосилног горива за ефекат стаклене баште.
Споразумом су се потписнице обавезела на хитно смањење емисије штетних гасова и већа издвајања за земље у развоју како би им се помогло да се прилагоде утицајима климе.
Док се свет бори са утицајима климатских промена на живот и проивреду, због енергетске кризе која је избила у другој половини године приморан је да се поново окрене фосилним горивима због смањене понуде гаса што је изазвало и ограман скок цена енергената.
Као последица климатских промена свет се у овој години суочио и са екстрмним временским условима - великим поплавама и пожарима.
