ДОК ЈЕ БЕСНЕО РАТ У СФРЈ, ЧЕХОСЛОВАЧКА СЕ ОДЛУЧИЛА ЗА МИРАН РАЗЛАЗ: Ево како су се Чеси и Словаци договарали и избегли рат
Интересантна историјска прича о томе како се све може решити на миран начин
На данашњи дан 20. јуна 1992. године пре тачно 29 година лидери Чешке Вацлав Клаус и Словачке Владимир Мечијар постигли су договор о мирном распаду Чехословачке на две самосталне државе. Самосталност две државе проглашена је била званично 1. јануара 1993. године.
ЗАХАРОВА ОДГОВОРИЛА НА ПРЕТЊЕ ВАШИНГТОНА: Чудно је да неко у Америци толико воли да се игра
ХИТНО ИСКЉУЧЕН РЕАКТОР НА НУКЛЕАРНОЈ ЕЛЕКТРАНИ: Шта се дешава са највећим руско-иранским пројектом?
АНТОНОВ СЛЕТЕО У САД: Руски амбасадор се вратио у Вашингтон, а онда је послао снажну поруку свима
Интересантно је да се прва караула на граници између Чешке и Словачке појавила још пре распада Чехословачке, 28. децембра 1992.
Како је дошло до распада Чехословачке?
Први отворени конфликт чешких и словачких политичара, после кога се почело говорити о могућем распаду Чехословачке, догодио се почетком 1990. кад се одлучивало о новом називу државе без идеолошких одредница. Чеси су се залагали за назив Чехословачка Република, а Словаци су тражили да назив одражава словачку самобитност. после бурних полемика, усвојен је назив Чешка и Словачка Федеративна Република.
Чеси у неформалној кумикацији нису никад пристали на овај рогобатни званични назив и говорили су "Чехословачка", док су Словаци користили назив Чешка-Словачка са цртицом да је заправо реч од две државе.
У јуну 1990 долази до првих демократских избора у тадађњој Чехословачкој где победу односи Грађански форум (ОФ), а у словачкој Јавност против насиља (ВПН). Њихови ставови око државноправног уређења државе разликовали су се – ОФ-у је приоритет био трансформација друштва и привреде и није био склон томе да се већина овлаштења са федерације преноси на републике. ВНП је као главни циљ поставио пуно самоодређење словачког народа и једнак ступен суверености Чешке и Словачке које би део свог суверенитета пренеле на федерацију. Решење се узалудно покушавало наћи до јуна 1992, кад су одржани нови избори на којима је у Чешкој победила Грађанска демократска странка (ОДС) коју је водио Вацлав Клаус, а у Словачкој Покрет за демократску Словачку (ХЗДС) Владимíра Мечиара. Обојица су постали републички премијери и господари судбине Чехословачке. Став ОДС-а око будућности заједничке државе био је 'федерација или разлаз', а ХЗДС-а 'конфедерација или разлаз'.
После састанка у Брну 26. августа 1990. Клаус и Мечиар су објавили да ће самосталне Чешка и Словачка настати највероватније 1. јануара 1993. До тада је у Федералној скупштини требало усвојити законе којима ће се регулисати раздруживање Чехословачке. Владимир Мечијар, бивши премијер Словачке давно се подсетио тог 1. јануара 1993.
- На дан самосталности 1. јануара 1993. године, сјећам се, нико није хтео да изађе на подијум на тргу у Братислави пред народ. Сви су се плашили атентата - рекао је Мечијар.
Проблем заједничке имовине Праг и Братислава су захваљујући избегавању једностраних потеза и договору решили брзо. Њу су поделиле специјалне комисије у року од две године по принципу територије, када је имовину стекла она држава на чијој територији се налазила, а где то није било могуће, по пропорцији броја становника 2:1 у корист Чешке. Преосталих пет одсто заједничке имовине Чеси и Словаци успели су да реше тек 1999. године.
Иначе чешко-словачки разлаз догодио се у исто време док је на подручју бивше Југославије беснио крвави грађански рат. Поучени искуством са Балкана где су насиље, избеглице и разарање постали свакоднвица, и чешки и словачки политичари хтели су показати да су у односу на Балкан много цивилизованији и да се раздруживање може десити и на миран начин. У томе се и успело.
Обе државе убрзо су кренуле сопственим путем,а после 12 година поново су се среле у ЕУ и НАТО када су границе које су успостављене у зиму 1992/1993 поново заувек нестале. Обе државе поново су се повезале политички преко Европске уније односно Брисел и војно преко НАТО пакта.
