Свет на Трампов начин: Коме је теже, а ко може да одахне после говора председника САД на Генералној скупштини УН-а
На 73. Генералној скупштини Уједињених Нација у Њујорку, 25. септембра 2018. године, говорио је председник САД Доналд Трамп. У свом говору амерички лидер се осврнуо на одређене потезе који су повучени унутар САД а од стране његове администрације, али се посветио и глобалним питањима и дао одређене назнаке поступања Вашингтона у времену које долази.
Први део текста можете прочитати ОВДЕ.
Други део текста можете ОВДЕ.
Свако решење хуманитарне кризе у Сирији мора такође укључити стратегију за сузбијање бруталног режима који га је подстакао и финансирао: корумпиране диктатуре у Ирану.
Ирански лидери сеју хаос, смрт и уништење. Они не поштују своје суседе или границе, нити суверена права нација. Уместо тога, ирански лидери пљачкају ресурсе нације да би се обогатили и распростирали несреће на Блиском истоку и далеко шире.
Ирански народ је сасвим огорчен што су њихови лидери проневерили милијарде долара из иранске државне благајне, запенили вредне елементе привреде и опљачкали верске задужбине народа, све како би напунили своје џепове и послали своје штићенике да ратују. Није добро.
Суседи Ирана платили су високу цену за агресију и експанзију регије (режима – Трамп је начинио очит лапсус и уместо термина режим, изнео термин регија прим.аут.). Зато су многе земље на Блиском истоку снажно подржале одлуку САД да се повучемо из ужасног Нуклеарног споразума из 2015. године и поново наметнемо санкције због нуклеарног наоружавања.
Договор са Ираном био је плодоносан за иранске лидере. У годинама након што је договор постигнут, војни буџет Ирана порастао је скоро 40 посто. Диктатура је користила средства за изградњу нуклеарних пројектила, повећање унутрашње репресије, финансирање тероризма и репресије и кланице у Сирији и Јемену.
Сједињене Државе су покренуле кампању економског притиска како би поништиле средства режима, неопходна за реализацију крволочне агенде. Прошлог месеца смо почели поново успостављати тешке нуклеарне санкције које су укинуте пређашњим договором. Додатне санкције ћемо увести 5. новембра, а уследиће их још. И радимо са земљама које увозе иранску нафту како би знатно смањиле своја потраживања.
Не можемо дозволити да водећи, светски, спонзор тероризма поседује најопасније оружје на планети. Не можемо дозволити да режим који узвикује „Смрт Америци" и прети Израелу уништењем, поседује средства за лансирање нуклеарних бојевих глава на било који град на Земљи. То једноставно не можемо.
Тражимо од свих народа да изолују ирански режим све док се његова агресија наставља. И тражимо од свих народа да подрже ирански народ док се бори да поврати своју верску и праведничку судбину.
Трактат посвећен Ирану је дуг, заправо најдужи у односу на једну државу у читавом говору и далеко најоштрији. Док о сиријском режиму говори уздржано, о кинеском бира речи, севернокорејски полуотворено респектује, а руски не помиње, о иранском говори као о светском проблему број један.
Русија обнавља АРСЕНАЛ! Путин поручује: Ново оружје биће без премца у свету
Поред појашњења одлуке о повлачењу из претходно постигнутог споразума, у Трамповом наступу можемо пронаћи још три тезе:
- Развијање нуклеарног наоружања није једини мотив Доналда Трампа за овакав атак на Техеран. Трампу нарочито смета активност Ирана у региону. Чињеница да се кроз сиријски и јеменски грађански рат Иран уздигао на лествици регионалних сила, као и кроз јачање утицаја у Ираку и успостављање посебних односа са Катаром. Трамп је као свој циљ број један зацртао умањење утицаја Техерана на регионална збивања и њему је спреман подредити многе друге, јавно прокламоване циљеве САД у региону.
- Трамп се кроз обраћање светској заједници труди не само изоловати Техеран, него подвући стару, а поново употребљену девизу: „Ко није са нама, тај је против нас“.
- Трамп говори врло прецизно и јасно о „иранском режиму“. Истовремено хвали ирански народ и саосећа са његовим патњама. Трампова политика је на трагу оне коју спроводи израелски лидер Нетањаху већ годинама, директно се обраћајући иранском народу, истичући његове врлине и пружајући му руку Израела. Управо то, данас чини и Трамп. Док се амерички лидери деценијама неспретно изражавају о РФ, готово сваки пут поистовећујући руску власт и руски народ, на примеру Ирана видимо да не понављају исту грешку. Напротив, чак нуде и помоћ иранском народу да се „одупре штетном утицају свог режима и избори за своју слободу“.
Путин испричао виц Болтону о америчкој "мирољубивој" политици (ВИДЕО)
Ове године смо направили још један значајан корак напред на Блиском истоку. У признању сваке суверене државе да одреди сопствену престоницу, преселио сам америчку амбасаду у Израелу у Јерусалим.
Сједињене Државе су посвећене будућности мира и стабилности у региону, укључујући и мир између Израелаца и Палестинаца. То стремљење је напредно, а не штетно, признајући очигледне чињенице.
Америчка политика принципијелног реализма значи да нећемо бити талац старих догми, дискредитованих идеологија и такозваних стручњака који су се доказали погрешним током година, поново и поново. Ово је тачно не само по питању мира, већ и по питању просперитета.
Поред већ апострофираног односа према израелско-палестинском питању, овде је занимљив и моменат којим Трамп дефинише свој однос према спољној политици уопште – искорак у односу на политике које су претходно формиране и доношење одлука на прагматичној основи. Овај принцип није карактеристичан само за Блиски исток, већ је примењив и на друге делове света.
Верујемо да трговина мора бити фер и реципрочна. САД више неће бивати искоришћене. Деценијама, САД су отварале своју економију – далеко највећу на Земљи - са неколико услова. Дозволили смо страној роби из целог света да слободно прелази наше границе.
Па ипак, друге земље нам нису дале фер и реципрочни приступ на својим тржиштима. Што је још горе, неке земље су злоупотребиле отвореност да пласирају своје производе, субвенционишу своју робу, таргетирају нашу индустрију и манипулишу својим валутама како би стекле неправедну предност над нашом земљом. Као резултат тога, наш трговински дефицит је скочио на скоро 800 милијарди долара годишње.
Из тог разлога систематски преговарамо о пропалим и лошим трговинским пословима.
Прошлог месеца смо објавили темељни, трговински споразум између САД и Мексика. Јуче сам се састао са председником Муном како бих објавио успешан завршетак потпуно новог трговинског договора САД – Јужна Кореја. И то је тек почетак.
Многи народи у овој дворани слажу се да је светски трговински систем у потрази за променама. На пример, земље су примљене у Светску трговинску организацију која крши сваки принцип на ком се заснива организација. Док САД и многе друге нације играју по правилима, ове земље користе државне планове за индустријско планирање и предузећа у државном власништву како би систем искварили у њихову корист. Они се ангажују на нечувеном дампинговању, присилном трансферу технологије и крађи интелектуалне својине.
САД су изгубиле преко 3 милиона радних места за производњу, скоро четвртину свих радних места у производњи челика и 60.000 фабрика након што је Кина приступила СТО. И трговински дефицит у протекле две деценије износио је 13 трилиона долара.
Али ти дани су готови. Више се неће толерисати такво злостављање. Нећемо дозволити нашим радницима да буду жртве, да наше компаније буду преварене и да се наше богатство пљачка и преноси. Америка се никада неће извинити због заштите својих грађана.
САД су управо најавиле тарифе на кинеске производе у вредности од још 200 милијарди долара, а у укупном износу од 250 милијарди долара. Ја имам велико поштовање и наклоност за мог пријатеља, председника Ђија, али сам јасно ставио до знања да наша трговинска неравнотежа једноставно није прихватљива. Кинеско ремећење тржишта и начин на који они раде не могу се толерисати.
Као што је моја администрација показала, Америка ће увек деловати у нашем националном интересу.
Читав трактат о спољнотрговинској политици САД могао би се свести на две кључне тезе.
Расту притисци на Саудијску Арабију: Европски посланици изгласали ембарго на испоруку оружја
- Ера глобалистичког приступа у спољној трговини САД је окончана. САД ће се понашати чак и протекционистички, у циљу да заштите своја радна места и не дозволе слабљење и гашење ниједне привредне гране на својој територији, макар то имало последице на макро економском плану.
- Иако су САД увеле додатне тарифе бројним државама и иако је њихов приступ неретко био оштар, намеће се закључак да комплетна операција дисбаланса америчког трговинског односа има један конкретан и ултимативан циљ – Кину.
И док Трамп хвали Пекинг за улогу при смиривању кризе на Корејском полуострву, док се са великим поштовањем обраћа кинеском лидеру, он нескривено напомиње да ће са увођењем царина и других дажбина према Кини наставити све док се не елиминише дисбаланс у спољној трговини са овом земљом и док Кина не почне да поштује узусе, које, тврди Трамп, САД одвећ поштују.
Службени подаци САД говоре о великом дефициту у трговини са Кином. Преко 375 милијарди долара дефицита 2017. године представља рекорд, иако ситуација ни ранијих година није била повољна по САД. Трамп гласно истиче како Кина свесно манипулише својом валутом, држећи је вештачки слабом, док истовремено не хаје за међународне прописе када је у питању интелектуална својина, копирајући туђе производе и услуге без плаћања одговарајућих лиценци и обезбеђивања неопходних дозвола.
Уколико се са оваквом политиком настави, велико је питање да ли ће се чак и нови лидер након Трампа, дошао он у Белу кућу за две или шест година, моћи понашати битно другачије према највећем трговинском партнеру САД.
Прошле године сам говорио пред овим телом и упозорио да је Веће за људска права УН постало озбиљна срамота за ову институцију, заштита незаконитих кршитеља људских права док је Америку и њене бројне пријатеље вређала.
Наш амбасадор у Уједињеним нацијама Ники Хејли, предложила је јасан програм реформи, али упркос пријављеним и поновљеним упозорењима, никаква акција није предузета.
Тако су САД заузеле једини одговоран курс: одустали смо од Савета за људска права и нећемо се вратити док се не оствари коренита реформа.
Из сличних разлога, САД неће пружити подршку признању Међународног кривичног суда. Што се тиче Америке, МКС нема надлежност, нема легитимитет и нема ауторитет. МКС предвиђа скоро универзалну надлежност над грађанима сваке земље, кршењем свих принципа правичности, праведности и правичног поступка. Никада нећемо предати амерички суверенитет неизабраној, непописаној, глобалној бирократији.
Трампов став о УН као о телу чији бројни комитети или органи који су од стране УН основани а који не испуњавају циљеве који су пред њих постављени, поново добија на значају. Поготово чињеницом да је управо пред ГС УН Трамп одбранио своје пређашње одлуке и запретио новим мерама које удаљавају САД од УН и саму организацију постављају у нелагодну позицију јер губи подршку најмоћније силе света. Са сличном политиком Трамп ће наставити и у наредном периоду.
Још једна ПАКЛЕНА МАШИНА у Њујорку: Пакет стигао и на адресу ПОЗНАТОГ ГЛУМЦА (ФОТО)
Америком управљају Американци. Ми одбацујемо идеологију глобализма, и прихватамо доктрину патриотизма.
Свакодневно, одговорне нације морају се бранити од претњи суверенитету не само од глобалне владавине, већ и од других, нових облика присиле и доминације.
У Америци, снажно верујемо у енергетску сигурност за себе и за наше савезнике. Постали смо највећи произвођач енергије било где на лицу Земље.
САД су спремне за извоз наше богате, приступачне нафте, чистог угља и природног гаса.
Излазак САД на светско тржиште енергената у пуном обиму био би акт револуционарног карактера и довео би не само до убрзаног развоја овог сектора светске економије, већ и до пада цене енергената а самим тим и до далеко сложеније ситуације у државама које од извоза овог добра у великој мери зависе попут РФ, Нигерије, Венецуеле, Анголе, Ирана, Ирака… Очито, излазак на тржиште у пуном капацитету, само је питање времена.
Кинески генерал УПОЗОРИО Америку: БРАНИЋЕМО земљу наших предака, не попуштамо ни МИЛИМЕТАР
ОПЕК и ОПЕК нације су, као и обично, искључиле остатак света, и то ми се не свиђа. Нико то не би волео. Ми веома бранимо многе од ових нација, а онда нас искоришћавају тако што нам пружају високе цене нафте. Није добро. Желимо да зауставе подизање цена, желимо да почну снижавање цена, а од сада морају знатно више допринети и својој војној заштити. Нећемо још дуго трпети ове ужасне цене.
У свом стилу Трамп шаље упозорење државама ОПЕК картела, пре свега земљама Залива које су у картелу, а које истовремено уживају заштиту САД на плану одбране.
Ослањање на јединственог страног снабдевача може оставити нацију рањивом због изнуђивања и застрашивања. Зато честитамо европским државама, као што је Пољска, за предвођење изградње балтичког гасовода, тако да нације не зависе од Русије како би задовољиле своје енергетске потребе. Немачка ће постати потпуно зависна од руске енергије ако не промени курс.
Питање изградње „Северног тока 2“ или Турског тока до и кроз ЕУ, кључно је за САД када је о Старом континенту реч. Не треба сумњати да ће Вашингтон искористити све економске, политичке и правне механизме који му стоје на располагању да спречи ове пројекте, онемогући РФ да постане још значајнији снабдевач енергентима у Европи, искључи Украјину из транзита и ојача привредне везе Берлина и Москве.
Сви потенцијални партнери на овим пројектима морају бити свесни озбиљности Трамповог упозорења који најмоћнију државу ЕУ у свом обраћању помиње директно само једном и то у негативном контексту давања предности диверсификацији рута, у односу на диверсификацију снабдевача енергентима.
Похвала Пољској, сасвим сигурно је упућена и због изградње првог терминала за течни гас и планова који говоре о ближем енергетском повезивању Варшаве и Вашингтона.
Турски министар одбране: Постављање С-400 у октобру 2019.
Овде на западној хемисфери, посвећени смо очувању независности од експанзионизма страних сила.
Формална политика наше земље од председника Монроа је да одбацујемо мешање страних нација у ову хемисферу и у наше сопствене послове. САД су недавно пооштриле законе како би боље провериле стране инвестиције у нашој земљи, због претњи националној сигурности и ми поздрављамо сарадњу са земљама у овом региону и свету који желе то учинити. Морате то урадити за своју заштиту.
Трамп, будући латентни изолациониста, придодаје идеолошки оквир политици спречавања утицаја страних држава на безбедносни поредак у САД. Тиме он врло вешто подилази својој изборној бази која у великој мери јесте изолационистички оријентисана, али истовремено шаље и поруку етаблираним медијима и политичким структурама да неће дозволити било какво мешање у унутрашње процесе САД, што се може тумачити превасходно кроз осуду наводног мешања Москве у америчке председничке изборе 2016. године.
Трамп није у позицији да то апострофира отворено, али на овај начин ипак успева да помири две крајности и обраћајући се домаћој јавности стекне двоструку добит, док у обраћању иностранству подвлачи упозоравајућу ноту.
Сједињене Државе такође раде са партнерима у Латинској Америци да се суоче са претњама суверенитету од неконтролисане миграције. Толеранција за борбу против кријумчарења људима и трговине људима није хумана. То је ужасна ствар која се дешава, на нивоима које нико раније није видео. Врло је окрутно.
Незаконитом имиграцијом финансирају се криминалне мреже, немилосрдне банде и токови смртоносних дрога. Нелегална имиграција експлоатише угрожено становништво, боли вредне грађане и изазва зачарани круг криминала, насиља и сиромаштва. Само појачавајући националне границе, уништавајући криминалне банде, можемо прекинути овај циклус и успоставити стварну основу за просперитет.
Трамп овде покушава да борбу против нелегалне миграције сведе у морални оквир и тиме избегне навођење директних разлога који су скопчани превасходно са социјално-политичким разлозима у самим САД и отпором бирача који страхују за своја радна места због нелојалне конкуренције.
Такође, он позива државе Латинске Америке да се директније укључе у његове напоре и са друге стране границе, пре свега овде мислећи на Мексико, који и сам трпи због илегалне имиграције из сиромашнијих држава Централне Америке, чиме амерички председник заправо поручује свом колеги у Мексико Ситију како су у врло сличној позицији и да морају деловати уједињено.
Ми препознајемо право сваког народа у овој просторији да одреди сопствену имиграциону политику у складу са својим националним интересима, баш као што тражимо од других држава да поштују наше право да учинимо исто - што ми и радимо. То је један од разлога што САД неће учествовати у новом Глобалном споразуму о миграцији. Миграцијама не би требало да управљати међународним телом које није бирано од стране наших грађана.
На крају крајева, једино дугорочно решење кризе миграција је да помогне људима да изграде будућност у својим земљама. Поново начините своје земље великим!
Још један моменат практичне примене Трампове доктрине „патриотизам, а не глобализам“. Логично, она се испољава на питању које је за америчког лидера од највеће политичке важности и на ком ће предано радити до краја свог мандата – нелегалне имиграције.
Тренутно смо сведоци људске трагедије, на пример, у Венецуели. Више од 2 милиона људи побегло је од патње коју је нанео социјалистички режим Мадура и његови кубански спонзори.
Латентни изолациониста Трамп, ипак оставља могућност интервенционизму у овој ситуацији, превасходно из разлога што је реч о држави која се налази релативно близу САД, односно из које илегални мигранти могу доћи копненим путем до америчких граница. Страх од већег броја илегалних миграната из Венецуеле, један је од главних мотива Трамповог интересовања за политичку ситуацију у овој држави.
Такође, помињање Кубе у овом контексту, односно тамошњег режима нам говори о дисконтинуитету са политиком његовог претходника – отопљавања односа две државе.
Недавно је Венецуела била једна од најбогатијих држава на Земљи. Данас је социјализам до банкротства довео нацију богату нафтом и угурао своје људе у велико сиромаштво.
Овој се оцени нема шта додати, с обзиром на чињеницу да је привредна ситуација у Венецуели захваљујући радикалним и непромишљеним потезима режима у катастрофалном стању.
Практично свуда где су се успоставили социјализам или комунизам, произвели су патњу, корупцију и пропадање. Социјализам је жудња за моћи која води ка експанзији, агресији и угњетавању. Сви народи на свету требају се одупрети социјализму и беди коју она доноси свима.
Трамп је врло помпезно обележавао датуме попут пада Берлинског зида и наглашавао улогу САД у „победи над два зла – нацизмом и комунизмом“. У том контексту треба посматрати и ово оснаживање идеолошког приступа америчког лидера, који вероватно и из унутарполитичких разлога и чињенице да је врло могуће да му противкандидат 2020. године из редова Демократске партије буде неко од прогресиваца, тј. притворних или отворених социјалиста, наглашава све лоше аспекте социјализма и тиме доводи у нелагодну позицију своје политичке противнике.
Путин ОДБРУСИО Америма: Наступиће КОНТРАУДАР ако напустите споразум, и Европа је МЕТА
Трамп свесно изједначава социјализам и комунизам и првом придодаје све особине другог, чак и када то није објективни поредак ствари.
У том духу, тражимо од нација које су се окупиле овде да нам се придруже у позивању на враћање демократије у Венецуели. Данас објављујемо додатне санкције против репресивног режима, погађајући Мадуров унутрашњи круг и блиске саветнике.
Са оштром политиком према режиму у Каракасу ће се наставити и у ближем времену које долази. Но, независно од односа САД, чињеница да је Мадуров режим суспендовао демократски систем у Венецуели и онемогућио слободно изборно такмичење што доводи до заоштравања ионако негативне климе у Венецуели, може произвести унутрашње сукобе и немире.
Захвални смо на раду који Уједињене нације предузимају широм света да помогну људима како би изградили боље животе за себе и своје породице.
САД су далеко највећи давалац стране помоћи на свету. Али мало ко даје нама. Зато се пажљиво осврћемо на помоћ коју додељујемо иностранству. Тиме ће се бавити државни секретар Мајк Помпео. Размотрићемо шта функционише, шта не и да ли земље које примају наше доларе и нашу заштиту имају и наше интересе у срцу.
Идемо напред, даваћемо помоћ само онима који нас поштују и који су, искрено, наши пријатељи. И очекујемо да ће друге земље платити поштено учешће за трошкове њихове одбране.
Поред поновног обраћања земљама Залива и НАТО савеза а у контексту политике одбране, Трамп је дао додатни стимуланс политици ревизије партнерстава на међународној арени.
Ово питање је први пут постављено након гласања у ГС УН којом је осуђена одлука САД којом се амбасада ове државе премешта у Јерусалим. Још тада је амбасадор САД у ГС УН Ники Хејли, врло јасно ставила до знања како „нико нема право да одређује САД где ће отворити своју амбасаду“ и „да ће председник сваки следећи пут када га неко пита за помоћ, прво погледати како је тај неко гласао у ГС УН“. Вашингтон је већ почео са осетним умањивањем помоћи Пакистану и Палестини и са овим трендом ће се наставити свугде где Капитол процени да не постоји довољан ниво захвалности.
Сједињене Државе су посвећене чињењу Уједињених нација ефикаснијим и одговорнијим. Много пута сам рекао да Уједињене нације имају неограничени потенцијал. Као део наших реформских напора, рекао сам нашим преговарачима да Сједињене Државе неће платити више од 25 процената буџета за мировне операције У.Н. Ово ће охрабрити друге земље да појачају, учествују и деле овај велики терет.
Трамп је на овај начин врло вешто пребацио тежиште са критика које му упућују нарочито европски савезници због умањења доприноса УН, на питање – колико други, а конкретно земље критичари, заправо средстава улажу у рад кровне међународне организације.
И радимо на томе да пребацимо више наших средстава од одређених доприноса на добровољне како бисмо могли усмерити америчке ресурсе на програме са најбољим успехом.
Чиме се поново подвлачи тежња ка вишим степеном суверености у одлучивању САД у односу на међународне организације.
Само када свако од нас уради свој део и допринесе нашем уделу, можемо схватити највише тежње У.Н. Морамо настојати на миру без страха, нади без очајања и сигурности без извињавања.
У последњој мисли се крије континуитет са политиком Џорџа Буша млађег, који је успоставио систем по ком се Американци неће извињавати због борбе за сигурност својих грађана и поступака које спроводе како би заштитили сопствену безбедност.
Гледајући преко ове дворане у којој се креирало толико историје, мислимо на многе пре нас који су дошли овде да се суоче са изазовима својих нација и њихових времена. И наше мисли се окрећу истом питању које је пролазило кроз све њихове говоре и резолуције, кроз сваку реч и сваку наду. Питање је какав ћемо свет оставити нашој деци и какве ће нације они наследити.
Снови који испуњавају ову салу данас су разноврсни као и људи који су стајали на овом подијуму, а различити су као и земље које су овде представљене, у овом телу. То је заиста нешто. То је стварно сјајна, сјајна историја.
Постоји Индија, слободно друштво преко милијарду људи, које успешно подиже небројене милионе људи из ниже у средњу класу.
Свакако, Индија није случајно издвојена. Индија представља државу, потенцијалног стратешког савезника САД у рангу Јапана, Саудијске Арабије или Велике Британије. Индија може бити чинилац помоћу ког САД зауздавају свог кључног ривала на више различитих поља. Индија може бити америчка анти Кина.
ШОКАНТНО ПРЕДВИЂАЊЕ америчког генерала: НАТО у паници, ускоро ће РАТОВАТИ са КИНОМ
Многи политиколози сматрају да је Британија свесно креирала Пакистан, како би он постао својеврсна анти Индија. Уколико је то тачно, онда сличну улогу данас у троуглу САД-Кина-Индија, може одиграти ускоро најмногољуднија земља света. Индија је за САД интересантна из више разлога:
- Привредно, реч је о држави јефтине радне снаге, која се углавном служи енглеским и која са те стране може диверсификовати америчка улагања. Уколико није могуће неку инвестицију вратити у САД, Вашингтону би свакако више одговарало када би се она макар преселила у Индију. Индија се убрзано развија, поседује сјајне потенцијале и одличну геополитичку позицију, што је чини још атрактивнијом за улагање.
- Индија је демократска држава. Можда не у оном смислу у ком су то државе ЕУ, али свакако на вишем ступњу плуралитета политичког мишљења него и формално тоталитарна Кина. Самим тим Индија је отвореније друштво и са САД далеко компатибилније, што Индију чини мање ризичном за улагања, у односу на званично комунистичку Кину.
- Крајем маја ове године администрација Доналда Трампа је променила назив до тада чувене Америчке пацифичке команде у Америчку индо-пацифичку команду. Команда је задужена за преко 350,000 припадника америчке армије и то у мировним условима. Потез свакако није само симболичан, већ отворено говори о признавању Вашингтона Индије у смислу регионалног значаја, али и жељи за заједнички рад и утицај у овом делу света. Приликом церемоније промене назива команде, која је одржана на Хавајима, секретар одбране Џејмс Матис, звани „Калуђер“ (јер се никада није женио и комплетан живот је подредио држави и војсци) и „Бесни пас“ (због преданости послу, упорности и непопустљивости које је доказао у ратним операцијама у којима је учествовао пре свега на Блиском истоку), изјавио је да до промене назива долази због све јаче повезаности Пацифичког и Индијског океана.
Такође је подсетио и на чињеницу да су САД тренутно 2. снабдевач оружјем ове државе, те да бројке у том смислу расту и говоре у прилог све дубљој повезаности интереса две армије, али и да је ово само наставак у фебруару изнете војне доктрине по којој се Индија доживљава као савезник, а Кина као нарастајућа претња у Азији.
Испливали НОВИ ДЕТАЉИ: Саудијци осматрали локацију за скривање Кашогијевог тела? (ВИДЕО)
Није згорег напоменути ни да су односи на линији Вашингтон – Њу Делхи нарочито напредовали од како је на власт у Индији дошао Нарендра Моди. Иако је у прошлости био чак и одбијан за америчку визу, Моди је показао флексибилност у ставовима и чак неким симболичним гестовима, попут позива тадашњем председнику САД Бараку Обами да буде гост на обележавању независности Индије 2015. године, када су га стотине хиљада Индијаца дочекале са америчким и индијским заставама.
Ту је такође и важан, кровни споразум САД и Индије из 2016. године по ком америчка и индијска армија смеју да узајамно користе све копнене, војне и ваздушне инсталације на територији друге државе за потребе снабдевања и сервисирања, уз претходну најаву и по утврђеној процедури. Све ово чини Индију државом на коју се у Вашингтону гледа као на потенцијалног стратешког савезника у 21. веку.
Нови командант Индо-пацифичких снага адмирал Филип Дејвидсон је унапређење америчко-индијске војне сарадње до нивоа савезништва, отворено прокламовао и као свој ултимативни циљ.
Ту је Саудијска Арабија, где краљ Салман и Престолонаследник врше храбре реформе.
Овим Трамп са једне стране жели да одбаци критике због неинсистирања на поштовању људских права у аутократској и теократској краљевини. Са друге стране, он као изговор користи доктрину коју је на најбољи начин дефинисао један од принчева краљевске породице, врсни ерудита и бивши шеф обавештајне службе Саудијске Арабије – Турки ел Фајсал: „Ми смо настали као држава пре мало више од сто година. Где су биле ваше земље сто година по оснивању по питању људских права? Напредујемо колико нам то околности дозвољавају, али историјски гледано, чак и брже од других“.
Израел са поносом прославља своју 70. годишњицу као успешна демократија у Светој земљи.
Безбедност Израела остаје национални приоритет за САД, уз додавање религијске ноте која је намењена превасходно Трамповој протестантској бази, нарочито евангелистима који верују да је опстанак Израела и повратак Јевреја у Свету земљу предуслов за поновни долазак Господњи.
У Пољској, сјајни људи устају за своју независност, своју сигурност и свој суверенитет.
Пољска је држава на коју Вашингтон озбиљно рачуна. Економски нарастајућа снага која може бити окосница не само нове Европе, него и новог европског поретка у случају реализације пројекта Међуморје, а до чега може доћи искључиво услед подршке Вашингтона. Тампон зона између Берлина и Москве, добија подршку у моменту када улази у оштар сукоб са администрацијом у Бриселу и елитом у Берлину. Трамп не верује у уједињену Европу, нити је икада веровао. Очито, за њега ЕУ представља потенцијалну претњу по САД и продукт глобализма.
Но, своје замисли не може у потпуности да спроведе јер његов став не деле други елементи власти САД. Ипак, готово сви елементи су једнодушни у подршци Пољској, сваки из својих мотива и Трамп ту позицију користи. Суверенистички приступ актуелне власти у Пољској Трампу импонује и колико год је у његовој моћи он ће помагати јачање пољске државе, јер на тај начин јача и идеја суверенизма у оквиру уједињене Европе, што је минимум за који Трамп у овом моменту може да се избори.
Многе земље се баве властитим, јединственим визијама, граде своје сопствене будућности пуне наде и брину о сопственим сновима о судбини, наслеђу и дому.
Цео свет је богатији, човечанство је боље, због овог прелепог сазвежђа нација, свака је веома посебна, свака веома јединствена, а свако блиставо сија у свом делу света.
У сваком од њих видимо сјајно обећање људима који су повезани заједничком прошлошћу и који су радили на заједничкој будућности.
Што се тиче Американаца, знамо какву будућност желимо за себе. Знамо какав тип нације Америка мора увек бити.
У Америци верујемо у величанство слободе и достојанства појединца. Верујемо у сопствену владавину и владавину права. И ми славимо културу која подржава нашу слободу - културу изграђену на јаким породицама, дубокој вери и горљивој независности. Славимо наше хероје, обогаћујемо наше традиције, а пре свега волимо нашу земљу.
У сваком, у свима у овој великој дворани данас, и свима који слушају широм света, налази се срце патриоте који осећа такође моћну љубав према свом народу, истој интензивној лојалности својој домовини.
Страст која гори у срцима патриота и душа народа инспирисала је реформу и револуцију, жртвовање и несебичност, научна открића и величанствена уметничка дела.
Наш задатак није да га обришемо, већ да га прихватимо. Градимо с њим. Да повлачимо потезе на древној мудрости. И да у њему пронађемо вољу да наши народи буду већи, наши региони сигурнији, а свет бољи.
Да би ослободили овај невероватан потенцијал у нашем народу, морамо бранити темеље који све то могу учинити. Суверени и независни народи су једино средство у којем је икада преживела слобода, заживела демократија или је мир икада напредовао. И тако морамо заштитити наш суверенитет и нашу цењену независност пре свега.
Када то учинимо, наћи ћемо нове путеве за сарадњу који се одвијају пред нама. Наћи ћемо нову страст за креирање мира. Наћи ћемо нову сврху, нову одлучност и нови дух који ће цветати око нас и учинити овај свет лепшим за живот.
Зато заједно, изаберимо будућност патриотизма, просперитета и поноса. Изаберимо мир и слободу над доминацијом и поразом. И дођимо овамо, на ово место, да станемо за наш народ и њихове нације, заувек снажни, заувек суверени, заувек праведни и заувек захвални за милост и доброту и славу Божију.
Хвала вам. Бог вас благословио. И нека Бог благослови нације света.
Много вам хвала. Хвала вам. (Аплауз.)
Закључак Доналда Трампа идеолошког је карактера. Он подвлачи да ће наставити путем супротстављања глобализму, кроз политику суверенизма, те да ће сваку одлуку доносити у складу са овим начелом. Не само то. Трамп сматра да свет једино и може напредовати захваљујући разноликости коју поседује, а на заједничким принципима слободе, правде и мира. Заједно напред, уједињени у разликама.
