ДОНЕТА ОДЛУКА: Шефица ММФ-а проглашена кривом због махинација!

Шефица Међународног монетарног фонда (MMF) Кристин Лагард проглашена је кривом због махинација из периода док је још била министарка финансија Француске. Кристин Лагард можда ће бити приморана да се повуче са своје функције, а у најгорем случају по њу, можда и одслужи затворску казну, пише "Њујорк тајмс".

Шефици ММФ-а прети затворска казна од годину дана и новчана казна од око 15.000 евра.

ДИРЕКТОРКА ММФ НА СУДУ: Почело суђење Кристин Лагард

Суди јој се због последица спора који је 2008. године водио француски бизнисмен Бернар Тапи против банке Креди Лионе о продаји компаније Адидас чији је био власник од 1989. године.

Тапи је 2007. године продају компаније поверио банци коју је потом тужио да га је у поступку продаје оштетила.

Кристин Лагард, у то време министарка финансија, одобрила је да се тај судски спор реши арбитражом и држава је 2008. године исплатила Тапију 400 милиона евра одштете.

Кристин Лагард и званично под истрагом

Кристин Лагард се замера што је случај Тапи поверила арбитражном панелу, што није утврдила независност једног од арбитара и што се није жалила на одлуку арбитраже која је била "издашна" у корист Тапија.

Оптужбе

Лагард је оптужена због тога што је пропустила да спречи велику исплату владе тајкуну Бернару Тапију укљученом и у неке корупционашке афере. Он је напао Креди Лијоне, у то време банку у државном власништву, због лоше вођене продаје 1993. компаније "Адидас Аг" која је била у његовом власнитшву и жалио се на рад ликвидатора банке. То је довело до арбитраже коју Лагардова није покушала да засутави и почетне исплате од око 285 милиона евра за Тапија, што Лагардова није покушала да обори. Иако је другостепени суд укинуо исплату након сумње у непристрасност једног од трјице судија, француски систем је оптужио Кристин Лагард.

Случај

У суштини Кристин Лагард је оптужена да није учинила довољно да би се спречила исплата Тапију. Она је оптужена за непажњу у коришћењу јавних средстава, што су оптужбе које се ретко користе и то у случајевима када докази указују да оптужени није свесно учествовао у активностима како би преварио државу. Према оптужници, Лагард је најмање две ствари учинила погрешно. Најпре, дала је зелено светло за арбитражни поступак у октобру 2007. иако ју је Француска агенција за инвестиције у више наврата наврата саветовала да то не чини. Такође је оптужена и због одрицања од права на жалбу на одлуку арбитраже иако јој је речено да је могуће оспорити је.

Суд

Суд правде Републике пред којим се суди Лагардовој формиран је 1993. како би се бавио министрима оптуженим за дела која су повезана с њиховом позицијом. Чине га тројица профсионалних судија, шест чланова парламента и шест сенатора. Досад је шест министара изведено пред овај суд, укључујући и актуелну министарку за заштиту животне средине Сеголен Роајал у случају клевете и Лорена фабијуса у вези са дистрибуцијом заражене крви у време када је био премијер. Обоје су ослобођени. Француски председник Франсоа Оланд је обећао да ће укинути суд, али му то није пошло за руком.