Дошао је и тај дан: Затворен Хашки трибунал
Престаје да постоји после 24 године рада
У Хагу је данас одржана церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, који ће за 10 дана и званично после 24 године престати да постоји.
Прочитајте и:
Церемонија, којој су присуствовали многи званичници, међу којима и холандски краљ Виљем-Александер, званичници из Србије, као и из бивших југословенских република, чији су држављани током протекле 24 године просецуирани пред тим судом, почела је минутом ћутања за све жртве.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је на церемонији да велика архивска грађа, доказни материјал и судска документа представљају једно од његових кључних наслеђа и ресурс за борбу против ревизионизма и порицања.
Ова документа, према његовим речима, обезбедиће да не дође до прекрајања историје.
Први човек УН је казао и да је, захваљујући раду Суда, одговорност заживела у колективној свести људи, те да без судова за Југославију и Руанду можда никад не би дошло до оснивања сталног међународног кривичног суда.
- У Сребреници сам одао пошту жртвама геноцида. Тај геноцид ће и даље прогонити нашу колективну свест. Цела међународна заједница и УН су морале признати део одговорности за тај злочин - рекао је Гутереш.
Сви, како је додао, морају да прихвате непроцењиве истине, то је од суштинског значаја за изградњу боље будућности, преноси РСЕ.
Председник Хашког трибунала Кармел Ађијус рекао је да је тај суд основан као израз заједничке одлучности за борбу против некажњивости те да је постао синоним за тело са универзалним стандардима.
Москва мора помоћи Младићу: Иживљавање над Србима се мора зауставити по сваку цену
- Основани смо као привремени ад хоц трибунал, не сталан, са мандатом да донесе правду, мир и сигурност само једном региону у свету. Иако је наша сврха на почетку била ограничена, остварења протекле 24 године показују нешто друго - рекао је он.
Он је навео да је Трибунал својим радом отворио врата нове ере у међународној кривичној правди.
Главни тужилац Серж Брамерц рекао је да се наслеђе Хашког трибунала, можда, може видети и из колективне реакције на зверске злочине.
Како је рекао, јавност са правом очекује да они који су одговорни за масовне злочине буду кривично гоњени, а не да се са њима поступа као са одговорним саговорницима.
Брамерц је казао да се Међународном суду могу упутити и критике, које се односе на то да су неки предмети трајали предуго, те да ли су испуњена очекивања погођених заједница.
- Ово сам више пута понављао, али морам још једном. Међународни суд је пресуђивао кривици појединаца, а не народа. Уколико има политичке храбрости, наше пресуде могу да уклоне терет колективне кривице и помогну заједницама да прихвате да су у прошлости почињена многобројна злодела и да промовишу помирење - истакао је Брамерц.
Сами кажу - већ виђено: Хрвати упоредили свог генерала са чувеним НАЦИСТОМ
Према његовим речима, европске интеграције захтевају одлучан раскид са реториком и стањем духа из прошлости.
- Политички лидери у региону могу европске вредности применити у пракси тако што ће пружити стварну подршку спроводењу правде, а не само минималну подршку у циљу испуњења форме - навео је Брамерц.
Праљков адвокат о ШОКАНТНОМ ДОГАЂАЈУ у Хашком саду: Неко би требало да одговара за ово
Суд је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.
Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све протепене поступке, а његов рад је наставо такозвани Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.
Током више од 24 године рада Трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске.
Преостале недовршене предмете преузеће Међународни резидуални механизам за кривичне судове.
ОТКРИВЕНО: Младића НИКАДА не би ухапсили да он то није хтео, ево шта је кренуло наопако (ВИДЕО)
Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.
Урпкос "селективној правди" коју су делили свих ових година осуђујући претежно Србе, у Хашком трибуналу тврде да су поносни на свој рад.
- Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година XX века - навели су раније у том суду.
Предлагао му свој рецепт: Праљак нудио Младићу отров, да изврши самоубиство?!
Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и РС је пред тим судом изречено укупно 1.200 година затвора.
Са друге стране, Хашко тужилаштво је, кад је реч о представницима других народа укључених у сукобе, оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, попут Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача...
Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан - некадашњи председник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милошевић, умро је 2005. у притворској јединици тог трибунала, док су друга два актера, из Хрватске и Босне и Херцеговине, Фрањо Туђам и Алија Изетбеговић, избегла међународну правду, јер су у међувремену преминули.
Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према речима тадашње главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте, против Туђмана била у припреми.
Хаг поново за петама? Американци траже радикале пред судом
Када је реч о наслеђу овог међународног суда, Савет безбедности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогући оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије.
Ти центри ће омогућавати дигитални приступ електронским примерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.
- Током више од 24 године рада, Трибунал је створио огромно богатство судских докумената и списа, који укључују доказе, пресуде, налоге, одлуке, сведочанства хиљада сведока, доказне предмете и транскрипте и аудио-визуалне снимке поступака вођеним пред њим - навели су у Трибуналу.
Додају да ти списи представљају изузетно вредан извор информација о раду Међународног суда као и о догађајима који су се догодили у бившој Југославији током сукоба деведесетих година XX века.
- Осим што ће бити од огромне важности и вредности жртвама и члановима њихових породица, они су такође изузетан извор за правне стручњаке који се баве предметима у вези с ратним злочинима, као и за националне власти, невладине организације, представнике академске заједнице, педагоге, историчаре, новинаре и друге представнике цивилног друштва активне на пољу транзицијске правде - сматрају у Трибуналу.
РАТКО МЛАДИЋ ПОЗВАО АДВОКАТА И ПОРУЧИО: Спасите ми живот!
А као подсећање на "селективност у дељењу правде", вредна је изјава судског лекара Хосе Пабла Барјабара, који је радио при УНМИК-у, а који тврди да је 2010. године у Немачкој, и то уз одобрење Хашког трибунала, уништено 400 узорака ДНК жртава на Косову.
Барјабар је, наиме, у интервјуу за швајцарски дневник "Цајт" тада навео да су немачки полицајци на Косову 1999. године сакупили 400 узорака ДНК, те да је он 2002. тражио те узорке ради идентификације.
ХАГ ОДЛУЧИО: Френки Симатовић пуштен на привремену слободу!
- Немци су рекли да су их уништили јер им је Хашки трибунал то дозволио - изјавио је тада Барјабар.
