ДРАМА ДОСТИЖЕ ВРХУНАЦ Како је атентат на Трампа утицао на јавно мњење у Америци и ко је сада у предности - ДЕТАЉНА АНАЛИЗА

Како је то описао “Скај њуз”, иако у питању није била политичка арена, оно што се у недељу поподне догодило између пете и шесте рупе на Трамповом голф терену на Флориди сада је увелико постало део наратива за изборе 2024. Свега 64 дана након што је преживео један атентат, републикански кандидат за председника поново се нашао на мети, па је питање како би то могло да утиче на њега у анкетама постало ургентно.Свега неколико сати након пуцњаве на голф терену, послате су поруке Трамповим присталицама.

-Безбедан сам и добро - гласила је прва. "Моја решеност је јача након другог покушаја атентата”. “Ништа ме неће успорити. Никад се нећу предати. Увек ћу вас волети због ваше подршке. Јединство. Мир”.

Поруке су имале линк на страницу за донације на којој се додаје: “Постоје људи у овом свету који ће урадити све што је потребно да нас зауставе. Нећу престати да се борим за вас”.

Трампов предизборни тим живи за политичку прилику какву овај догађај представља, посебно кад су у анкетама Трамп и кандидаткиња демократа Камале Харис практично изједначени.

Трамп у средишту медијске пажње

Након првог атентата на митингу 13. јула у Батлеру у Пенсилванији, свет су одмах обишле “историјске” слике рањеног Трампа са крвавим ухом и подигнутом песницом како виче “борба!” својим присталицама са америчком заставом у позадини. Представљен је као “живи мученик”, снажан човек за разлику од Џоа Бајдена, актуелног председника и бившег кандидата демократа који се повукао из кампање након дебакла на дебати са Трампом.

Сада је читав медијски фокус у вези избора пао на Трампа, а атентат му је донео подстицај међу присталицама са којима је успоставио снажну емотивну везу, како пише “Економик тајмс”. Присуство на друштвеним мрежама му је скочило након тог првог напада. Недељу дана након инцидента, праћење на “Инстаграму” је порасло за милион, достигавши 25,9 милиона пратилаца, у поређењу са 24, 9 на дан пре пуцњаве. То му је дало предност од 51 одсто спрам тадашњег ривала Бајдена, који је имао 17,2 милиона пратилаца на “Инстаграму”.

Анализа “Виралифта” открила је пораст од 500 одсто на “Гуглу” у претрагама “како се регистровати за гласање” у року од три дана након пуцњаве. ТОИ је писао да је “неизбрисив тренутак, који је у неколико сати претворен у алатку за кампању, подстакао његове присталице” и да се “очекује да ће га то вратити у Белу кућу”.

- Прошле недеље сам примо метак за демократију – рекао је Трамп након напада 13. јула на првом скупу у Мичигену, кључној изборној држави.

“Економик тајмс” наводи да се ред окупљених протезао скоро километар и по од улаза на место дешавања и да су многи тада носили мајице са сликом крвавог Трампа са подигнутом песницом. У недељама након тога престигао је Бајдена у свих седам кључних свинг држава, а неки су сматрали да му је призор пркоса након напада донео победу на изборима.

Али, сада је у питању веома другачија изборна трка. Сада је Трампу ривал Камала Харис, а она је смањила јаз између њих у анкетама, чак је и повела у неким од кључних држава.

Шта кажу нове анкете

Нова испитивања показују да је Харисова ојачала у држави која се сматрала сигурном за Трампа. Харисова је у Ајови смањила Трампово вођство за четири процентуална поена, па сада републиканац, према последњој анкети “Де Мојн реџистера” и “Медијаком Ајова” урађеној од 8-11. септембра, води са 47 спрам 43 одсто.

“Фокс њуз” пише да је ово шокантни преокрет у односу на Трампову позицију у пролеће, кад је анкета показала да он води у односу на Бајдена са 18 поена разлике, 50 спрам 32 одсто.

Ајову су аналитичари дуго сматрали “црвеном” и обично није укључена у свинг државе попут Аризоне, Неваде, Џорџије, Северне Каролине, Пенсилваније, Мичигена и Висконсина. Трамп ју је 2016. освојио са скоро 10 поена разлике и сличном маргином 2020, коју би Харисова можда тешко савладала ове године. Али, Ајова је у прошлости била колебљива држава – прошла је кроз руке демократе Ал Гора 2000, републиканца Џорџа Буша 2004. и демократе Барака Обаме 2008. и 2012.

Харисова “за длаку” води и у кључној држави Пенсилванији, као и два најважнија округа у њој, према анкети “Ју-ес-еј тудеја” и Универзитета Сафолк урађеној прошле среде, након дебате са Трампом 10. септембра. Кандидаткиња демократа води над Трампом у Пенсилванији са 49 спрам 46 одсто, показују резултати анкете. Харисова такође води над Трампом у кључним окрузима у Пенсилванији, Northempton и Ири, са 50 спрам 45 одсто, односно 48:44 одсто.

Бајден је на изборима 2020. добио 50 одсто у Northemptonu, спрам Трампових 49 одсто, док је Трамп 2016. освојио 50, спрам 46 одсто Хилари Клинтон. У Ирију је Бајден 2020. освојио 50, спрам Трампових 49 одсто, а Трамп је 2016. ту освојио 49:47 одсто у односу на Клинтонову.

“Фокс њуз” додаје да је у Пенсилванији остало мало неодлучних гласача – свега око пет одсто – а да је мање од један одсто рекло да ће подржати кандидата треће партије.

Да ли ће Трампу други атентат донети изборни подстицај

О првом нападу на њега у јулу се не говори често, чак се није помињао ни на дебати између њега и Харисове прошле недеље и не осећа се као значајан фактор у изборној трци, пише “Скај њуз”.

Историја такође говори против теорије да је атентат једнак трајном подстицају – бивши амерички председник Џералд Форд био је мета два атентата у размаку од свега две недеље 1975. Постао је нешто популарнији након што је, попут Трампа, рекао да неће избегавати јавне наступе, али му је рејтинг пао испод нивоа на којем је био пре напада и изгубио је кампању за реизбор следеће године.

Први напад на Трампа је, додуше, окупио његове присталице, које су то назвали последицом мржње његових противника. Али, номинација Харисове као кандидаткиње демократа, до које је дошло убрзо потом, скренула је фокус даље од напада на Трампа. Други атентат није изазвао велику реакцију као први, пише “Економик тајмс”.

-Морамо да сачекамо да се утврде чињенице пре него што реагујемо - написао је на “X” стручњак за анкете Републиканске партије Френк Лунц.

Инцидент ће вероватно привући пажњу јавности на дужи временски период и могао би да мобилише Трампове присталице да изађу и гласају у већем броју, наводи “Економик тајмс”.

Досадашње кампање обележило је неколико шокова од јуна – од Бајденовог дебакла на дебати са Трампом и његовог повлачења, до номиновања Харисове и њене дебате са Трампом (обоје тврде победу да су победили) и, наравно, два атентата на Трампа.

Како за BBC пише дописник из САД Ентони Зерчер, политичко насиље постаје нова норма Америке – али је и даље шокантно. Драма која се одиграла у недељу можда је шокантна, али како је седам недеља преостало до краја ове председничке кампање, делује да ће сигурно доћи до још преокрета, рекао је он.

Србија Данас/Блиц