ДРАМАТИЧАН РАСТ НАСИЉА ЗБОГ ВОДЕ: Инциденти широм света, неколико забележено и у Европи - објављени шокантни резултати најновијег истраживања

Студија Пацифичког института, глобалног истраживачког центра за воду, потврдила је да ови насилни догађаји укључују нападе на водне системе, немире и сукобе око контроле и приступа води, као и употребу воде као оружја у ратовима.

У 2023. години забележено је 150% више инцидената него у 2022. години – 347 догађаја наспрам 231. Још је упечатљивије поређење са 2000. годином, када су забележена само 22 таква инцидента.

Зашто је дошло до наглог пораста насиља везаног за воду?

У 2010. години, резолуцијом Уједињених нација експлицитно су призната основна људска права на воду и санитарне услуге, а од тада се све више признаје да екстремни временски услови – укључујући сушу и поплаве – додатно оптерећују водне системе широм света.

Због открића из 2023. године, Пацифички институт је био приморан да направи значајну надоградњу своје Хронологије сукоба око воде, познате као најобимнија база података о насиљу везаном за воду на свету, доступна јавности.

Стручњаци који стоје иза овог документа идентификовали су инциденте из извора као што су новински извештаји, сведочења очевидаца и друге базе података о сукобима.

Информације су објављене у исто време када и највећа светска међународна конференција о води, Светска недеља воде у Стокхолму, која је завршена у четвртак (29. августа).

Тема овог догађаја била је „Превазилажење граница: Вода за мирну и одрживу будућност“, а фокус је био на сузбијању врста инцидената које је Институт забележио.

Насиље везано за воду није нови концепт.

Хронологију сукоба око воде креирао је Пацифички институт 1980-их година, и она укључује верификоване случајеве где су вода и водни системи били окидач, циљ, жртва или оружје насиља.

Иако је база података стара око 40 година, обухвата периоде уназад више од 4.500 година, а данас Хронологија укључује преко 1.920 случајева насиља повезаних са водним ресурсима и системима. Она јасно показује погоршање насиља повезаног са водом у последњим деценијама.

Климатске промене, ратови и раст популације изазивају сукобе око воде широм света.

„Значајан пораст насиља због водених ресурса одражава наставак сукоба око контроле и приступа ограниченим водним ресурсима, важност воде за модерно друштво, све већи притисак на воду због раста популације и екстремних климатских промена, као и континуиране нападе на водне системе у регионима где су рат и насиље широко распрострањени, посебно на Блиском истоку и у Украјини“, објашњава др Петер Глик, виши сарадник и суоснивач Пацифичког института.

Међутим, упркос Гликовом истицању тих региона, сукоби због воде заправо су забележени у свим главним регионима широм света у 2023. години.

Док је насиље због воде на Блиском истоку, у јужној Азији и подсахарској Африци наставило да доминира базом података, 2023. године дошло је до пораста свих категорија сукоба глобално.

Иако је Европа један од најмање погођених региона – и забележен је благи пад броја великих напада на водне системе у рату Русија-Украјина у 2023. у поређењу са 2022. годином – трајни сукоб на рубу континента ипак је довео до неколико инцидената насиља везаних за воду.

Крајем јануара 2023. године, град Одеса у Украјини привремено је остао без воде након широко распрострањених руских напада на урбане енергетске и водне системе.

Русија је такође напала хидроелектрану Дњепар код Запорожја у фебруару 2023. године, а украјински лидери тврде да је брану Каховка на реци Дњепар уништио њихов непријатељ 6. јуна 2023. године – нешто што Русија и даље негира.

Без обзира на одговорност, инцидент је изазвао више од 50 смртних случајева, као и масивне поплаве, еколошку девастацију низводно и прекид снабдевања водом за градове, електране и системе за наводњавање.

Које су још европске земље суочене са сукобима око воде у 2023. години?

Западна Европа такође је забележила неколико инцидената насиља због воде.

Крајем марта 2023. године у Француској, чак 200 демонстраната и 50 полицајаца задобили су повреде у протесту у Сент-Солин на западу земље.

Демонстранти су позвали званичнике да обуставе изградњу гигантских водених 'базена' за наводњавање усева. Бацали су пројектиле, укључујући импровизоване експлозиве, на полицију, која је потом одлучила да одговори сузавцем, воденим топовима и гуменим мецима.

Насиље везано за воду обично је ограничено на појединачну земљу.

На пример, сукоби унутар државе између пољопривредника и сточара у Африци, као и између урбаних и руралних корисника воде, верских група и породичних кланова у 2023. години чинили су 62% свих догађаја, у поређењу са међудржавним догађајима – где је било укључено две или више нација – који су чинили само 38% у поређењу.

Други налази Института показали су да су напади на воду и водну инфраструктуру чинили половину инцидената у 2023. години. Поред тога, насиље изазвано сукобима због приступа и контроле над водом чинило је 39%, а вода је коришћена као ратно оружје 11% времена.

Шта је узрок пораста ових инцидената?

„Велики пораст ових догађаја сигнализира да се премало ради на осигурању правичног приступа безбедној и довољно воде и истиче разарања које рат и насиље доносе цивилном становништву и кључној водној инфраструктури,“ објашњава Морган Шимабуку, виши истраживач у Пацифичком институту.

„Новије ажурирани подаци и анализе откривају све већи ризик који климатске промене додају већ крхким политичким ситуацијама, чинећи приступ чистој води мање поузданим у подручјима сукоба широм света.“

Како можемо зауставити насиље везано за воду?

Поред идентификације специфичних инцидената насиља, Пацифички институт се фокусира и на идентификовање и разумевање стратегија које могу помоћи у смањењу ризика од њихове појаве.

„Хитно је да радимо на смањењу претње од насиља везаног за воду. Најбољи начини за то су прелазак на отпорније и ефикасније водне политике које гарантују сигурну воду и санитарне услуге за све, јачање и спровођење међународних споразума и закона о дељеним водним ресурсима, и решавање све већих претњи које доносе екстремне суше и поплаве погоршане климатским променама,“ каже Глик. „Решења постоје, али до сада нису била довољно примењена.“

Он и његов тим верују да пораст сукоба везаних за воду има различите покретаче и узроке. Једноставно речено, то значи да решавање проблема захтева широк спектар приступа и стратегија како би се радило на изградњи отпорности на воду и суочавању са основним узроцима.

На местима где су суша и климатске промене допринели тензијама око воде, Институт сугерише да се могу усвојити политике које ће правично расподелити и делити воду међу заинтересованим странама.

Такође, сугеришу да се технологија може користити за ефикасније идентификовање које количине воде су доступне за коришћење.

Спровођење међународних ратних закона који штите цивилну инфраструктуру као што су бране, цевоводи и постројења за прераду воде је неопходно, кажу у Институту.

Када се правилно примењују, ови закони могу да обезбеде кључну заштиту која подржава основно људско право на воду.

Комбиновано са побољшаним праксама сајбер-безбедности, које могу смањити претњу сајбер-напада који покушавају да употребе воду као оружје против заједница, ови алати би могли довести до краја насиља везаног за воду у блиској будућности.