ОТВОРЕНО 160 ДРЕВНИХ САРКОФАГА У ЕГИПТУ: Хијероглифи на њима, упозоравају на ПРОКЛЕТСТВО (ФОТО/ВИДЕО)
Велико древно гробље Сакара смештено је око 30 км јужно од савременог Каира
Пре неколико хиљада година Египћани су своје мртве сахрањивали у дрвеном граду мртвих - Сакари. Како би заштитили гробове својих најближих од крађе, на зидове гробница исписивали су такозвано проклетство. Археолози су недавно отворили неке од таквих "заштићених" саркофага.
АУСТРИЈА ОКРЕЋЕ НОВИ ЛИСТ: Нова КОРОНА ПРАВИЛА ступила на снагу од поноћи
ВЕЛИКЕ ПОПЛАВЕ У ИТАЛИЈИ! Грађани БЕЖЕ, активирана је ЦРВЕНА УЗБУНА, а ватрогасци не знају ГДЕ ЋЕ ПРЕ (ФОТО)
МЛАДИЋ ЈЕ ИМАО ШЛОГ И ЗАВРШИО У КОМИ! Лекари су морали да га откаче са апарата, а онда је дошао његов отац
Велико древно гробље Сакара смештено је око 30 км јужно од савременог Каира. У њему се налази најстарија сачувана степенаста пирамида на свету, због чега је 1979. године уписано у УНЕСЦО-ову листу светске баштине.
Древни свештеници стављали су преминуле у дрвене ковчеге украшене хијероглифима. Затим су саркофази били запечаћени и остављени у гробницама које су се налазиле изнад или испод нивоа песка.
Археолози су на том подручју током последња три месеца открили 160 саркофага с мумијама које планирају у будућности да изложе у музејима широм Египта. Неколико њих су и отворили како би прегледали њихов садржај.
Стручњаци су казали како су на неким зидовима гробница у Сакари исписане псовке које упозоравају уљезе.
Египтолог Салима Икрам с Америчког универзитета у Каиру бавила се анализом неких мумија животиња које су прошле године нађене у Сакари. Објаснила је да упозорења у гробницама већином служе како би одвратила уљезе од крађе.
- Та упозорења углавном наводе да ако у гроб уђе нечиста особа, онда веће богова има право да казни починиоца и заврне му врат попут гуске - рекла је Икрамова.
Проклетство које је цитирала пронађено је у гробници везира Анкхмахора, фараоновог службеника који је живео пре више од 4.000 година за време 6. египатске династије.
Анкхмахор је сахрањен у мастаби: надземној гробници у облику правоугаоне кутије. Сличне мастабе грађене су по целом Египту и у близини пирамида у Гизи па су биле стандардни тип гроба у preddinastičkom и раном династичком раздобљу. Мастаба долази од арапске речи за клупу, јер издалека изгледа као клупа од опеке.
Када би се грубо превело проклетство из Анкхмахорове гробнице, гласило би: "шта неко учини мојој гробници, биће учињено и његовом поседу". Проклетство такође упозорава да је везир био упућен у магију и тајне чаролије и да ће "нечисте" уљезе испунити "ужасом гледања духова".
Ако би неко био ухваћен у крађи гробнице вишег званичника, вероватно је био претучен или му је био одрезан нос.
С друге стране, у Анкхмахоровој гробници постоје и поруке за оне с чистим намерама. У њима се наводи да ће их везир заштитити на двору Озириса, господара египатског подземља. Древни Египћани су веровали да Озирис суди мртвим душама пре него што пређу у загробни живот.
Записи пронађени у гробницама попут Анкхмахорове помало подсећају на проклетства из хорор филмова у којима археолози који отворе запечаћену гробницу или саркофаг заврше мртви.
Из тог разлога неки локални становници нису хтели да присуствују отварању саркофага који су били затворени више од два миленијума.
И Икрамова сматра да постоји неки ризик када се рукује с мумијама, мада она притом мисли на микробе или гљивице.
- Ако људи носе рукавице и маске, све би требало да буду у реду - рекла је.
Веровање да би у гробницама могло бити опасних патогена делимично потиче и од приче о славном археологу Хауарду Картеру који је 1922. откопао гробницу краља Тутанкамона. Наиме, члан његове експедиције Џорџ Херберт умро је необичном, изненадном смрћу само шест недеља након што су отворили краљевску гробну комору.
Ипак, даља истраживања показала су да је Херберт умро од тровања крви након убода зараженог комарца.
Ако неки још сумњају у то да је Херберт умро због природних узрока, треба напоменути да на зидовима Тутанкамонове гробнице није било проклетства и да је Картер преминуо 20 година након свог великог открића.
