ЕРДОГАНОВ ЗАОКРЕТ НА ИСТОК: Западу нож у леђа, а од Руса отима евроазијску идеју

Пре само неколико година Запад је гледао на Турску као на позитивну силу у насилном делу света, као модел за Блиски исток са својим секуларним и модерним имиџом, парламентарном демократијом и брзим развојем либералне економије. Међутим, то је све сада део историје, а један од сличних пораза је и спољна политика Турске с обзиром да се држава налази у затегнутим односима с кључним регионалним играчима, али и са САД-ом, Русијом и Европом. 

Напете односе Анкара има с Ираном, Египтом и Јорданом, а добре са Саудијском Арабијом и Катаром, али они нису довољни за широку заштитну баријеру и не пружају довољно проактивности у регионалним развојима. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је створио једнодимензионалан и уопште насилан приступ спољној политици који се од славне идеје бившег премијера Ахмета Давутоглуа о нула проблема са суседима претворило у све проблеме са свима.

Ердоганова ТАЈНА од 26,5 милиона евра: Раскринкала га документа са Малте!

Ердоганов наступ можда је популаран међу његовим бирачима али он није упсео да повећа турски утицај изван граница. Али, ипак се развио један пут који указује да Турска и те како добро зна где ће ширити свој утицај. 

Прве спољнополитичке посете Ердогана након референдума биле су окренуте Истоку. Прво је посетио Индију, потом отпутовао у Сочи на састанак са Владимиром Путином. Након тога је посетио Кувајт, а недељу дана касније одлетео је у Кину где се сусрео с кинеским председником Си Ђинпингом и учествовао на регионалном форуму за сарадњу. Ердоган накнадно одлази и код Трампа, али се сви слажу да је та посета била фијаско. Америчка влада је, упркос турским захтевима, одлучила да да тешко наоружање сиријским Курдима. Због тога је евроазијска оријентација Турске постала још дубља и присутнија у расправама и у институцијама. 

Ердоган и Путин договорили дубље стратешко партнерство

Ердоган је прихватио евроазијску визију након што је низ института и тинк танкова на подручју спољне политике, одбране и безбедности почело ширити ову идеју кроз државну бирократију, бездедносни и академски сектор. Општи је закључак да је Запад сломљен, па се Турска мора окренути истоку. 

Према тим идејама, геостратешки и геоекономски се светски центар сели на Исток, а Турска је улазна земља тог великог Истока у време када светски поредак под западном доминацијом јењава и није више способан да решава глобалне безбедносне проблеме. НАТО, САД и европске земље су угрозиле легитимност турске границе према Сирији и Ираку и заустављају борбу Анкаре против тероризма. С обзиром да они више немају забринутост за Турску и њену сигурност, Анкара мора настојати да створи нову спољнополитичку визију и ослони се на властите снаге. 

Тајна турске војне базе ИНЏИРЛИК: 50 атомских бомби СПРЕМНО ЧЕКА!

Политика евроазије није, свакако, турска идеја. Стигла је пре свега из руске геостратегије. Но, Турска себе види као предводника пантуркијског евроазијанизма. Ово је постара ултранационалистичка и иредентистичка идеја, у којој Турска одбацује везе и с Европом и с Русијом. Заснива се на заједничком пореклу туркијских народа и језика те се види кроз брзо отварање Турске према средњоазијским земљама у којима живе туркијски народи. Савез темељен на заједничким етничким коренима би се онда могао ширити Блиским истоком под турским вођством, а укључује Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Туркменистан и Узбекистан. 

Турска је чувар османског и исламског наслеђа и то је једини исправни пут наспрам онога где се Турска повезује са Западом или с Русијом. Турска османска прошлост и исламски идентитет дају право Анкари да преузме глобалну улогу од које не може побећи и којој се мора вратити пре или касније.
Сам Ердоган има своју визију евроазијанизма у осигуравању континуитета државе и нације.

Подржаваоци ове харизматичне визије, где је Ердоган у средини, сматрају да је Запад непријатељски настројен према Турској јер је Ердоган јак вођа. Истовремено, турски председник има способност да реши већину проблема с Истоком, посебно на Блиском истоку. Његово вођство је вратило Турску на глобалну позорницу и прети интересима САД-а и Европе. Такође, Ердогана се сматра вођом који је променио Турску више него ико, али на темељу морала и исламске етике.  

Лоше ОПРАВДАЊЕ: Амерички министар одбране - људске жртве НЕИЗБЕЖНЕ у рату против ИС

Јасно је да све визије будуће Турске спољне политике не само да не укључују Запад, већ се боре против његовог утицаја. Ипак је и даље питање колико је озбиљности у тим плановима? 

Свакако се нешто догађа, у одбрамбеном и војном смислу, јер је Анкара проширила свој утицај и сада има присуство у Авганистану, тзв. Косову, Босни и Херцеговини и Ираку с хуманитарним, образовним, градитељским и мировним мисијама.

Осим тога Турска жели да прошири своје присуство у војној бази у Дохи, а ове године ће се отворити и простор за обучавање у Могадишу, главном граду Сомалије. Турски парламент је уједно омогућио уговор о сарадњи на подручју војног обучавања с Монголијом, безбедносну сарадњу с Албанијом, обучавање жандармерије с Катаром, те договор о размештању турских трупа на катарској територији.

Повратак евроазијској идеји даје најбољи одговор на питање зашто се Турска враћа Катару стотину година након што га је Османско царство напустило током Првог светског рата. Оснивање базе у Катару свакако има за циљ да смањи ирански утицај у региону али и помогне стварању сунитског савеза Турске, Катара и Саудијске Арабије чиме се потврђују тезе о исламистичком и пантуркијском еуроазијанизму.