Европа кажњава Пољску: Варшава губи моћ гласа?!

По први пута у историји, Европска комисија покренула је чланак 7. Уговора о Европској унији и започела санкције против једне државе чланице – Пољске. Брисел оптужује владу у Варшави за кршење незвисности судства и вредности Европске уније. Чланак 7. Уговора односи се на поштовање и промицање вредности на којима се темељи Унија (поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости и владавине права, те поштовање људских права, укључујући права особа које припадају мањинама). У склопу ЕУ-а владавина права је од посебне важности. Поштовање владавине права предуслов је за заштиту свих темељних вредности које се налазе у чланку 2. УЕУ-а. Такођер је предуслов за подржавање свих права и обвеза које произлазе из уговорâ Уније и из међународног права. 

Европска комисија усвојила је у марту 2014. нови Оквир за решавање саставних претњи владавини права у свих 28 држава ЕУ-а. Нови Оквир за владавину права допуњује поступке због повреде - у случају повреде права ЕУ-а - и тзв. 'Поступак из чланка 7. УЕУ-а' који, у својој најстрожој примени, омогућава привремену суспензију права на гласовање у случају 'озбиљне и континуиране повреде' вриједности ЕУ-а од стране неке државе ЕУ-а. Оквир омогућава Европској комисији ступање у дијалог с државом ЕУ-а по питању спречавања ескалације саставних претњи владавини права. Приликом припреме процене, Комисија може искористити стручност других институција ЕУ-а и међународних организација (највише, Европски парламент, Веће, Агенцију за темељна права, Веће Европе, Организацију за европску сигурност и сарадњу (OESS), итд.).

Уколико се решење не пронађе у склопу Оквира, чланак 7. УЕУ-а ће увек бити задње средство за решавање кризе и осигуравање поштовања вредности ЕУ-а. До сада се то није догодило. Циљ чланка 7. УЕУ-а је осигуравање да државе ЕУ-а поштују заједничке вредности ЕУ-а, укључујући владавину права. Превентивни механизам чланка 7. ставка 1. УЕУ-а може се активирати само у случају 'јасног ризика од озбиљне повреде', а санкционишући механизам чланка 7. ставка 2. УЕУ-а само у случају 'озбиљне и континуиране повреде од стране државе чланице' вредности из чланка 2. Превентивни механизам омогућује Већу да држави ЕУ-а у питању упути упозорење пре стварне материјализације 'озбиљне повреде'. 

Санкционишући механизам омогућава Већу да држави ЕУ-а у питању суспендује одређена права која произлазе из примене уговорâ Уније, укључујући право на гласање те државе у Већу. У том се случају ради о 'озбиљној повреди' већ дуже време. И једно и друго је употребљено према Пољској.

Нови пољски премијер Матеус Моравички прошле је недеље бранио своју владу на самиту ЕУ-а. Као што су се Французи морали суочити с нацистичким сарадницима за време Другог светског рата, тако и национал-конзервативна пољска влада жели одбацити остатке комунистичке диктатуре из судства своје земље кроз правосудну реформу. У томе се готово све политичке снаге у Пољској слажу, јер и с једне и с друге стране стоје људи који су се опирали пољском комунистичком режиму. Али један од најжешћих противника правосудне реформе је дугогодишњи судија Врховног суда Адам Стрзембосз који је након 1989. године био један од кључних судија за поновну изградњу судства за демократску Пољску. Уз то, Стрзембосз је политички стриктно конзервативан. Иронично је да у парламентарној фракцији владајуће Странке права и праведности (ПиС) седе и бивши чланови Комунистичке партије, посебно и они који су одговорни за партијско обучавање судства. 

Европска Унија сматра како је нових тринаест закона омогућило влади значајно кршење поделе власти. Пољској је дато три месеца времена за поправљање штете коју ствара, а пољски председник Андрзеј Дуда је за инат Бриселу потписао додатна два закона који реформирају Врховни суд и Национално веће судија. Дуда сматра како би овај потез ојачао демократију у Пољској, побољшао правни састав и обновио веру грађана у судство. За одлуку ЕУ-а Пољаци сматрају да је политичка. 

Европска Унија захтева од Варшаве да не прихвати смањивање граница за умировљење постојећих судиј; макне дискрецијску моћ председника за продуживање мандата судија Врховног суда; макне нове одредбе за умировљење судаца која укључују и дискрецијске моћи министра судства; обнови неовисност и легитимност Уставног суда. Заменик председника Комисије, први потпредседник Франс Тимерманс, који је проводио разговоре с пољском владом, рекао је како нема друге опције од санкција јер је цела судијска структура настрадала. Две године је Тимерманс настојао уверити Пољаке да не доносе такве одлуке. Сада ће се све земље чланице питати сматрају ли да Пољска крши стандарде ЕУ, а коначну одлуку доноси најмање 22 од 28 земаља. Сваке потенцијалне санкције доћи ће након овог стадијума. Уколико пољска влада остане тврдоглава, ЕУ може у теорији суспендовати моћ гласања Пољској у Већу министара. Но, та санкција тражи једногласну потпору свих европских земаља, а Мађарска је већ нагласила како то неће дозволити. 

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД У МЕЛБУРНУ: Улетео међу људе, 16 повређено, дете критично

Противници правосудне реформе већ месецима протествују. Остаци левице се сада надају како Европа не блефира и даје Јарославу Качинском, који заиста стоји иза свих политичких активности ПиС-а, праву битку између њега и омражене му Европске Уније. Уколико Брисел неће реаговати брзо и јако против одлука пољске владе, онда ће и правосуђе јењавати своју жестину и уверење у независно судство. Но, према испитивањима јавног мњења Пољака, њих 81 посто сматра како судски састав треба реформу, али није познато колико заиста подржавају кораке ПиС-ове владе. Свакако постоји један добар део грађана који су забринути због све веће контроле власти над државном службом, судовима и медијима. С друге стране постоје и велик број подупиратеља конзервативаца, што због снажног католичког и националног карактера Пољака, што због политичке културе која тражи јаку власт. 

И овдје се виде одређени бриселски двоструки стандарди. Јункер је можда одлучио обрачунати се с Пољском, али је тешко схватити зашто уједно евробирократи прихватају затварање изабраних представника у Шпанији и како честита наводним неонацистима у Аустрији. И опет се овде говори о две Европе. Брисел овиме жели дисциплиновати Пољску, највећу земљу бившег комунистичког дела Европе која је ушла у пуноправно чланство Европске Уније. Пољска има значајну гласачку машину у европским институцијама, а користи их за проширење искључиво протуруске кампање, те за господарске иницијативе које руше транспортне коридоре старих земаља чланица, посебно оних у Немачкој и Холандији. Стога је Пољска на удару особито западноевропских влада. Варшава се усудила, једнако као и Мађарска, размишљати властитом главом те градити политички састав у којем се народ осећа код куће. Подједнако је аустријским грађанима олакшано ношење маске претераних либерала и демократа када су гласали недавно за конзервативно-десничарску коалицијску владу. 

Коначно крај суду за Србе: Данас почиње церемонија затварања Хашког трибунала

Колико ће још земље Западне Европе и даље улагати у европске фондове за развој источноеуропских нација? То је једино питање којега се Будимпешта и Варшава могу прибојавати. Сасвим сигурно ће се финансијска средства слати према европском истоку, али уједно ће доћи до јасног слома солидарности у Европској Унији. Оно што можемо очекивати јесте да с једне стране постоји јасна федерација која одражава више или мање постојећу еврозону, а на другој страни ће бити источноеуропске државе с особитим уговорима о слободној трговини.