Европа у гарду: Да ли ћемо због короне јесен провести "ПОД КЉУЧЕМ" и колико смо спремни на то?
На помолу је нови "локдаун" због новог таласа короне, а чини се да ни из оног пролећног нисмо "испливали"
Још од појаве коронавируса почетком ове године спекулисало се како ће се исти појављивати у таласима, а након пролећног, и очекиваног смиривања током лета, с опадањем температуре ускоро би пред нама могао бити најављивани "јесењи талас".
Календарска јесен већ је ту, а судећи према последњим статистичким подацима "други талас" буди се тачно на време.
Колико језика говорите? Неколико савета како да ове ЈЕСЕНИ доживите магичну авантуру?
ДА ЛИ ЈЕ АЗЕРБЕЈЏАН АНГАЖОВАО СТРАНЕ ПЛАЋЕНИКЕ? Шеф дипломатије одбацује тврдње Јеревана
ХОРОР У МЕКСИКУ: У кафићу пронађена тела 11 убијених људи
Кључно питање које се поставља је како ће свет дочекати исте - јесмо ли нешто научили у ових неколико месеци или су дани проведени по принципу "спасимо што се спасити да" у погледу економије? Бројне земље очигледно се нису претерано спремале на неминовно, а то нам показује и чињеница да последњих неколико дана све већи број европских земаља спомиње "нови локдаун". По узору на пролећни? Видећемо, но с обзиром да се заправо ништа драстично у приступу није променило од пролећа - врло вероватно.
Већ имамо први случај земље која је ушла у "нови локдаун" - Израел. Упркос великом незадовољству становника Израела (који често и протестују против рестриктивних мера) власти су објавиле нове одредбе које су поприлично ригорозне. Кретање се, рецимо, смањује на свега 500 метарски радијус од места пребивалишта. Такође се затварају школе и не-есенцијална пословања. Наравно, то наговештава велике нове економске ударце на бизнис који се још увек није ни приближно опоравио од првог затварања.
У случају Европске уније имамо велики финансијски пакет одобрен овог пролећа који би требало да ублажи последице, али опет је питање коме тачно - сасвим је јасно да ће од финансијских бенефиција примарно профитирати велики бизнис. У случају САД-а већ смо видели ситуацију која ће се ускоро пресликати на Европу. Државни фонд спашавања не "цури" до нижих нивоа, до малих пословања. Опстају само бизниси који би ионако, да морају, могли изгурати месеце и месеце у карантину. Мање фирме, које егзистирају из месеца у месец, не могу преживети такве ударце.
Тренутно, на глобалном нивоу од последица коронавируса умире око 5.000 људи дневно, а број преминулих пребацио је 1 милион.
Постоје бројни аргументи који сугеришу да су стварне бројке више и ниже. С једне стране стоји аргумент да се у број преминулих од коронавируса приписују пацијенти који би можда "свеједно преминули" - било од старости или неких других узрока генерално ослабљеног здравља. С друге стране тврди се како од коронавируса умиру људи који никад не завршавају на службеном попису (ако премину у свом дому). Имајући то у виду, односно узимајући оба аргумента у обзир, декларисана бројка вероватно је близу стварној бројци.
Што се тиче компарације са сезонским грипом и Светска здравствена организација наводи како је тачну бројку преминулих тешко дефинисати. Тренутно се сматра да од грипа на глобалном нивоу годишње умре између 290.000 и 650.000 људи. То би свакако сугерисало да је коронавирус смртоноснији.
Прогнозирати како ће изгледати јесењи талас у поређењу са пролећним за вирус који је и даље нешто сасвим ново на "епидемиолошкој сцени" је поприлично тешко, но неки стручњаци сматрају да ће јесен бити тежа.
Немачки научник и представник странке СПД, Карл Лојтербах, сматра се једним од кључних људи када је реч о адресирању актуелне пандемије. У овонедељном интервјуу за лист Дер Шпигел истиче како је поприлично задовољан с немачким приступом због чињенице да су политичке власти од самог почетка сарађивале са научном заједницом доносећи одлуке у сарадњи с њима, а не на своју руку (као у случају САД-а). Наравно, "сарадња са научном заједницом" очито није хомогени термин – на пример, шведске власти такође су блиско сарађивале с тамошњим научним ауторитетима па смо када се подвуче линија добили два радикално другачија приступа: Немачка је рано увела опсежне рестриктивне мере док је Шведска постала глобални пример врло благих, често и никаквих мера.
Како данас стоје ове две земље у компарацији? Немачка има 9.460 смртних случајева, Шведска отприлике двоструко мање, 5.880. Али Шведска има чак 8 пута мању популацију - око 10 милиона становника према око 80 милиона становника Немачке. Шведска има 580 мртвих на милион становника, Немачка 113. По тој рачуници можда би се могло закључити како би Шведска, да је следила немачки пример, данас имала око 1.000 мртвих уместо близу 6.000.
Са 113 мртвих на милион становника Немачка "добро стоји", у поређењу са другим великим земљама као што су Француска (479), Италија (591), Британија (614) и Шпанија (652). Земља која и даље стоји далеко најбоље на простору целе Европе је Словачка која има свега 7 мртвих на милион становника. Поприлично је чудно зашто се Словачка и њен приступ помније не истражује у контексту борбе против коронавируса.
Лојтербах прогнозира како ће за шест до осам недеља нови талас бити у пуној снази те како ће се поново повећати број мртвих широм Европе. Због тога, наводи, биће потребно поново применити "дисциплину". Он сматра да то неће бити нарочит проблем. Можда њему из његове позиције то тако и изгледа, али "на улици" влада помало другачије расположење... Психолошки притисак овог пута ће бити већи самим тим што се први талас појавио изненада, као новитет и нико заправо није знао колико је нови вирус опасан. Чињеница да се коронавирус, срећом, није показао као некакав апокалиптични вирус који ће запретити опстанку људске врсте такође ће придонети томе да ће људе бити теже убедити да се врате назад у "локдаун".
Самим тим могли бисмо сведочити већим нестабилностима, протестима, побунама, агресији. Многе посебно иритира чињеница да се овом стању не назире крај иако прво цепиво за коронавирус већ постоји - оно руско. Наравно, исто је у Европи унапред отписано као неефикасно, чак и потенцијално опасно, а тешко је веровати да тврдње нису барем мало политички индуковане. Све у свему стиче се утисак да конкретно решење није на видику, бар не до идуће године и да ћемо сви колективно морати "изгурати" кроз јесен, зиму и пролеће...
Европски приступ је, благо речено, крајње неконзистентан. Не морамо тражити далеко, Хрватска је идеалан пример. Хрватска је увелико поштеђена првог таласа и бројке из пролећа чине се патуљасто према актуелнима (срећом то се за сада види само у броју заражених, не и у броју преминулих). Но, однос према пандемији је сасвим другачији - Хрватска је пролеће провела "закључана" под строгим мерама да би сада мере биле готово заборављене. Постоје, на папиру, но у пракси их се мали број људи придржава.
Очигледно је слично и у остатку Европе јер готово свугде се већ назире други талас. Ипак, Европа још увек боље стоји од САД-а - на популацији од око 750 милиона становника имамо 217.000 мртвих док САД с више него двоструко мањим бројем становника (око 330 милиона) има скоро исти број мртвих (198.000).
И док Трамп нема никакву намеру да људе ставља натраг у велики карантин, европски лидери управо то већ најављују. Британски премијер Борис Џонсон - који је сам једва прежевио окршај с коронавирусом овог пролећа - поручио је пре пар дана да се други талас већ назире те да је "неминован" сугеришући да ће се рестриктивне мере морати поново увести (одмах затим избили су сукоби између протестаната и полиције на Трафалгар тргу у Лондону).
Прича је свуда иста - европски лидери и министри здравља редом поручују како "не желе нови локдаун", али да је исти реално једина опција уколико се људи не буду држали мера.
С друге стране имамо епицентар вируса, Кину која је данас у практичном смислу готово па слободна од истог (дневни број заражених је око десетак особа). Кина је имплементирајући ригидне мере сузбила вирус још почетком марта и исти се више није враћао. Наравно, а то је већ речено у више наврата ове године - Европа једноставно не може ићи у борби против вируса као што може Кина, европски политички модел није компатибилан.
Епидемиолог Марк Вулхаус са Универзитета у Единбургу рекао је у разговору за CNN како иницијални "локдаун" никада ни није замишљен да би решио проблем већ само како би га одложио. Очигледно је тако, барем у Европи, али не и у Кини - кинеско "закључавање" било је "за озбиљно", с циљем истребљења вируса, и они су у томе успели. Ако у Кини ове јесени не буде другог таласа то би могло имати и велике геополитичке последице (разлог више зашто Трампова администрација врши толики притисак на Кину у последње време - јер знају колико би Кина могла бити "у вођству" због ове ситуације).
Није јасно зашто Вулхаус сугерише да је било "немогуће" зауставити вирус у зачетку. То је још један разлог зашто су људи толико љути и гневни данас јер поставља се питање шта смо добили изгубљеним пролећем? Јер вирус очигледно нисмо победили. Постало је помало контроверзно рећи да смо могли - иако је то јасна ствар. Вирус се могао кратким и болним карантином истребити. Уместо изгубљених неколико недеља овако ћемо можда изгубити и годину, можда и више. Изгубили смо и поверење људи који су овог пролећа били спремни одрећи се својих слобода у "више сврхе", за борбу против вируса. Уверити их да то понове данас, не нудећи конкретне резултате ни план "ратовања", биће јако тешко, стресно и немирно, а свему томе сведочићемо ускоро.
