ЗАШТО СУ СТАРИ ЕВРОПЉАНИ ОТВАРАЛИ ГРОБОВЕ? Прво се мислило да су пљачкаши али у питању је бизаран обичај!
Гробови се у средњем веку ипак нису отварали због пљачке како се досад мислило
У раном средњем веку постојао је обичај да се гробови поново отварају, као део раширене традиције сахрањивања, а не само пљачкања гробова, како су стручњаци раније мислили.
ПОПЛАВЕ КАКВЕ ЈАЛТА НЕ ПАМТИ: Ванредно стање на Криму, реке изашле из корита и потопиле град (ВИДЕО)
ЧИН ХУМАНОСТИ ИЛИ ВЕЛИКА ПРЕВАРА? Израел спремио донацију за Палестинце, али постоји једна цака
Стотине гробова датираних од петог до седмог века нове ере, на подручју које се протеже од Трансилваније до Енглеске, отварано је у склопу редовних погребних обичаја како би се уклонили артефакти и преместила тела.
У 10-15 гробова стопала су уклоњена с мртвих или су им лобање оштећене, што је показало да су живи забринути да умрли не би проходали, рекла је ауторица Алисон Клевнес, археолог и истраживач с Универзитета у Стокхолму.
У једном случају у гроб је додан пас. За ово је Клевнес рекла да је "врло необичан пример" који показује да људи желе удовољити умрлој особи.
- Оно што ми имамо је друга димензија праксе сахрањивања у овом раздобљу - рекла је.
Она је додала да је већина онога што знамо о раном средњовјековном раздобљу произашло из проучавања ових гробова.
- Обично се они према гробовима и телима у њима односе с потпуном непажњом - рекла је, али пракса је открила да су мртви и њихова гробна добра остали важни и након што су покопани.
Временски распони када је гроб био поново отваран могли би се кретати између неколико месеци и неколико деценија након што је особа сахрањена, рекла је Клевнес. Неки гробови поново су отварани више пута.
Иако се пљачка гробова сматра негативним чином, Клевнас је казала да је поновно отварање гробница "друштвено позитивно".
Пљачкаши гробова вероватно нису били одговорни јер предмети уклоњени из гробова нису одабрани на основу њихове вредности, закључили су истраживачи.
У неким случајевима су узимани брошеви и мачеви, док су врло вредни предмети попут огрлица од злата или сребра остајали, рекли су стручњаци.
Истраживање је резултат заједничког напора Клевнас и још четверо археолога, који су комбиновали своје податке како би добили бољу представуу о огромним размерима поновног отварања гробова на широком географском подручју, детаљно описујући више од хиљаду гробова на десетинама некропола.
- Обичај поновног отварања проширио се западном Европом крајем 6. века, а врхунац је досегнуо у 7. веку - рекла је Астрид Нотерман, археолог с Универзитета у Стокхолму, која је проучавала 40 локација у северној Француској.
- У већини подручја тај обичај престаје у касном 7. веку, тако да многа гробља имају последњу фазу покопа без поновног отварања.
Клевнас је рекла да сада жели да истражо зашто су људи покопавали предмете с мртвима и значења различитих врста гробних добара. Истраживање је објављено у часопису Антиквити.
