МОСКВА ШАЉЕ ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ, А ЗАПАД ПОДРШКУ: Све веће тензије - Финска и Шведска све ближи приступању у НАТО (ФОТО)
Уз подршку парламента, финска влада би за овај потез имала и глас јавности
Оружани сукоб у Украјини је натерао многе земље да размисле о својој безбедности и војној спремности. Међу оним земљама које су решиле да редефинишу свој војни статус налазе се и две скандинавске - у питању су Шведска и Финска, две државе које су одлучиле да затраже чланство у НАТО савезу, због чега су из Москве стигле негативне реакције.
ЦЕЛА ЗЕМЉА ПОД КЉУЧЕМ! Ким Џонг Ун издао ХИТНО НАРЕЂЕЊЕ због све већег броја оболелих од КОРОНА ВИРУСА
НЕПОШТОВАЊЕ СУДА СКУПО ЋЕ ГА КОШТАТИ: Доналд Трамп прећутао ОВЕ значајне информације - прети му оштра казна
ВЕЋ ВИЂЕНО! Нови гаф америчког председника - све је подсетило на инцидент од прошле године (ВИДЕО)
- Чланство у НАТО је најбоље решење за безбедност Финске. Оно јача националну одбрамбену способност Финске уз подршку значајних војних ресурса Уније - рекао је председник одбора финског парламента задуженог за одбрану. Како је наведено у саопштењу, одбор је закључио да би "чланство Финске у Северноатлантском савезу значајно повећало шансе земље да избегне да постане мета руске агресије".
Како је већ раније најавио фински председник Саули Нинисто, одлука о ставу те земље у погледу могућег чланства у НАТО биће објављена данас. Два дана касније, изјасниће се и Социјалдемократска партија премијерке Сане Марин.
Марин је данас изјавила да би евентуални улазак њене земље у НАТО значио безбедност за грађане ове нордијске земље и позвала је међународну заједницу да се уједини у пооштравању санкција Русији због напада на Украјину.
Да ће одлука о приступу НАТО који Нинисто саопштити бити позитивна, објавио је недавно и фински лист "Илталехти", цитирајући неименоване изворе из владе у Хелсинкију. Уколико фински председник заиста потврди да је земља на путу за НАТО чланство, имаће иза себе подршку парламента, јер би, како пише фински "Хелсинген Саномат", 134 од 200 посланика подржало улазак те државе у НАТО.
Уз подршку парламента, финска влада би за овај потез имала и глас јавности - како преноси ЕУ Обсервер, анкета финског емитера "YLE" показала је да 76 одсто испитаника подржавају улазак Финске у НАТО. Овакви резултати анкете показују раст подршке међу становништвом, јер је у фебруару ту идеју подржавало 53 одсто, а у марту 63 одсто Финаца.
- Воз не само да је напустио станицу, већ смо сада у брзом возу ка седишту НАТО у Бриселу - објавио је на Твитеру бивши фински министар спољних послова Александер Стуб.
Поред финских званичника, и у суседној Шведској се говори о потенцијалном чланству у НАТО, а разлози су исти као и они који се разматрају у Хелсинкију.
- Ако Шведска и Финска приступе Алијанси, користићемо међусобно наше снаге и предности, и у потпуности ћемо се допуњавати и заједно правити оперативне планове - рекао је шведски министар одбране Петер Хултквист за једну радио емисију.
- Ако се то догоди, заједно ћемо бити јачи. То је оно што може бити резултат ако одлучимо да се прикључимо НАТО - додао је Хултквист.
Шведске социјалдемократе, владајућа странка у тој земљи, одлучиће 15. маја да ли да промене деценијски став противљења чланству у НАТО, саопштено је недавно из те странке. Поручено је да се "још не зна каква ће одлука бити донета", али ако се гледају изјаве Хултквиста (такође члана Социјалдемократа), може се наслутити да ће Шведска кренути тим путем.
Подршка јавности уза улазак Шведске у НАТО мања је него у Финској - овакву идеју подржало је 51 одсто испитаника који су учествовали у изради једне акете у априлу.
Подршка из Вашингтона и Лондона
На свом путу ка учњањењу у НАТО, Шведска и Финска добијале су јавну подршку како од самог генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга, тако и из Вашингтона.
НАТО ће повећати своје присуство код граница Шведске и у Балтичком мору у тренутку када се буде обрађивала потенцијална пријава те земље за придруживање алијанси, изјавио је прошле недеље Столтенберг за шведску телевизију "СВТ".
С обзиром на то да обе земље траже гаранције за војну заштиту током процеса подношења захтева за чланство који би могао да потрају и до годину дана док га не одобре све чланице, Столтенберг је додао да је "уверен како ће се наћи решења за безбедносне потребе Шведске".
- Од потенцијалног тренутка када Шведска буде аплицирала, а НАТО наводи да жели да се Шведска придружи, постоји веома јака обавеза НАТО да може да гарантује безбедност Шведске - рекао је Столтенберг и додао да ће то укључивати појачано присуство око Шведске и у Балтичком мору.
Сличну поруку Швеђанима послала је и Бела кућа. Вашингтон је уверио Шведску да ће јој обезбедити подршку током периода разматрања евентуалног захтева за чланство у НАТО, како је прошле недеље саопштила шведска министарка спољних послова Ан Линде након састанка са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном у Вашингтону.
Она је у изјави за шведску телевизију одбила да каже каква је уверавања добила од Блинкена, али је додала да она значе да Русији може да буде јасно да САД неће дозволити било какве негативне активности према Шведској.
- То ипак нису конкретне безбедносне гаранције које можете добити само ако сте пуноправна чланица НАТО - рекла је Линде, преноси Ројтерс.
Такође, премијер Велике Британије Борис Џонсон изјавио је да је сагласан са новим договорима са Шведском и Финском у вези са побољшањем европске безбедности и обећао да ће подржати војске обе земље уколико буду нападнуте.
- Једногласни смо у подршци Шведској и Финској, као и потписивању ових безбедносних декларација као симбол дуготрајног поверења међу нашим земљама - саопштено је из кабинета Бориса Џонсона.
Упозорења из Москве
Безбедносне гаранције о којима је говорила шведска министарка односе се на Члан 5 НАТО клаузуле о међусобној одбрани земаља, која подразумева да ће једна земља притећи у војну помоћ другој у случају неопходности. Финска и Шведска, дакле, не би могле да потпадну под ову клаузулу формално све док не постану чланице.
Међутим, овим државама су безбедносне гаранције прекопотребне највише због разлога из ког су се и одлучиле за чланство у НАТО - као главну претњу посматрају Русију, чија офанзива на Украјину траје већ два и по месеца. То је посебно случај са Финском, која дели границу од 1.300 километара са Русијом, а две земље имају и историју међусобних сукоба.
Откад су се први пут појавиле информације да Шведска и Финска разматрају улазак у НАТО, из Москве стижу упозоравајући тонови и негативне реакције. Тако је средином априла заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев рекао да ће та земља "предузети мере на Балтику ако Шведска и Финска уђу у НАТО".
Москва је упозорила НАТО да ће Русија, ако се Шведска и Финска придруже војном савезу, морати да ојача своју одбрану, као и да у том случају у будућности не би могло више да се прича о Балтику "без нуклеарног оружја". Медведев је, у том смислу, рекао и да "не може више бити говора о било каквом ненуклеарном статусу за Балтик, јер се равнотежа мора успоставити", као и да "Русија до данас није предузимала такве мере, а није чак ни намеравала".
Како је за Euronews Србија оценила Гезине Вебер из Немачког Маршал фонда, ситуација коју је Путин направио инвазијом на Русију је парадоксална - урадио је оно што није желео, а то је да уједини НАТО, који је сада, како је рекла, "вероватно највише једногласан у последње три деценије".
- Перспектива шведског и финског уласка у НАТО није добро примљена у Москви, и највероватније ће остати извор тензија, чак и када се рат у Украјини заврши. За сада не знамо конкретно шта ће Русија урадити ако се ове земље придруже НАТО, али у сваком случају би Алијанса требало да буде опрезна - каже Вебер.
Финска "спремна да остане без руског гаса"
Једна од последица финског захтева за чланство у НАТО, сматрају у Хелсинкију, могао би да буде прекид испоруке гаса из Русије. Фински министар за европске послове Тити Тупураинен рекао је, зато, да је Финска спремна за овакву могућност.
Он је навео да је Финска предузела мере у том смислу, које укључују одржавање снабдевања из алтернативних извора енергије и подсетио да је влада недавно објавила да ће са Естонијом закупити плутајући терминал за течни природни гас.
Фински државни гасни оператер Гасум требало би овог месеца да одговори на писмо Гаспрома о плаћању испорука у рубљама. Један извор упознат са овим питањем рекао је Ројтерсу да је рок за одговор 20. мај.
Отприлике 60 до 70 посто гаса који се користи у Финској потиче из Русије. Међутим, његов удео у укупној потрошњи енергије у тој земљи чинио је тек нешто више од 5,0 процената прошле године, показују прелиминарни подаци финске статистике, при чему су нафта, дрвна биомаса и нуклеарна енергија били главни извори енергије.
