ИЗНЕНАЂУЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА У ФРАНЦУСКОЈ: Ле Пен се провела као боса по трњу, али се и Макрон обрукао
Рекордно ниска излазност
Регионални избори у Француској, чији је други круг одржан протеклог викенда, били су понижавајући пораз за десничарку Марин Ле Пен, велики неуспех Емануела Макрона и тријумф традиционалних партија левог и десног центра.
Доктор специјалиста саветује: СИГУРАН НАЧИН да избегнете стомачне тегобе на путовањима!
ВАКЦИНАЦИЈА ПОСТАЈЕ ОБАВЕЗНА? Европска држава пред револуционарном одлуком, хоћемо ли пратити њен пример?
БАЈДЕН ДАО ЗАВЕТ ПО ПИТАЊУ ИРАНА: Амерички председник обећао једној земљи да неће устукнути пред Техераном
Рекордно ниска излазност од мање од 35 посто значи да је тешко извући јасне поуке за председничке изборе следеће године где ће Ле Пен и Макрон бити очити противници, али се већ сада зна да ће кампања бити интересантна.
Лоша ноћ за Ле Пен...
Шефица странке Националног окупљања (РН) била је убеђена да ће у другом круг избора за 13 регионалних влада победити у бар три а можда чак и пет региона. Анкете пре избора давале су њеној странци вођство у чак шест области. На крају, странка није победила ни у једном.
Највише наде су се полагале у регион Прованса-Алпи-Азурна обала са градовима Марсељ и Ница, али је кандидат Националног окупљања Тијери Мариани успео да добије свега 43 посто гласова, док је кандидат десног центра Рено Муселије освојио 57 процената.
Обично поуздани бирачи странке овога пута су заказали. Мариани је покушао да на своју страну привуче и бираче мејнстрим деснице али без успеха. У многим областима, РН је прошао још горе него у првом кругу.
Протекли избори били су последња шанса странке да покаже да може да влада уочи председничких избора. Победа би Ле Пеновој дала ветар у леђа за кампању 2022. нарочито после пораза од Макрона на изборима 2017.
Како ствари сада стоје, Ле Пен би могла поново да се нађе суочена са неповерењем своје странке где многи сматрају да је њена стратегија "детоксификације" партије била непродуктивна, али и да добије новог конкурента, екстремно десно оријентисаног ТВ коментатоира Ерика Земура.
... и солидна брука за Макрона
Француски председник сензационално је победио на председничким изборима пре пет година, уздрмавши политички пејзаж земље својим политичким програмом који, како је тврдио, "није ни десница ни левица".
Испоставило се да је трансформација његове изборне кампање у функционалну политичку партију много тежа. Макронова Република у покрету (ЛЕРМ) завршила је на другом месту на европским изборима 2019. али је прошле године жестоко подбацила на локалним изборима, док у недељу није успела да победи ни у једном једином региону.
Пошто није успела да успостави снажну локалну или регионалну базу, ЛЕРМ је једва освојила 7 процената гласова, упркос томе што су неколицина министара били и кандидати а сам Макрон је био на изборној кампањи уочи избора. Изгледа да му шамар који је "попио" није био довољан показатељ колико лоше ЛЕРМ заправо стоји, а стоји лоше јер је овакав губитак на изборима катастрофалан резултат за једну владајућу партију.
Сада се, кажу аначлитичари, поставља питање да ли ће његова партија икада више имати већину у парламенту. Сам Макрон тренутно добро стоји у анкетама и фаворит је за председника, али то врло лако може да се промени.
Победници
Републиканци, странка десног центра и, у мањој мери, Социјалистичка партија које су Макрон и његов ЛЕРМ "згњечили" 2017. године, су се вратили и то у толикој мери да се многи питају да ли ће се политичка мапа Француске поново мењати.
Републиканац Ксавијер Бертран уништио је своју десничарску опозицију у региону От де Франс, зацементиравши тако своју позицију главног такмаца на изборима 2022. године, док је Валери Пекрес у широј париској области поново изабрана.
Са председником Оверњеа-Роне-Апла Лореном Вокијезом, Републиканци имају три снажна кандидата за председничку трку. Много тога ће зависити од избора кандидата Републиканаца и подршке странке.
Социјалисти су, понекде у сарадњи са екстремном десницом и зеленима, такође изашли као победници на изборима, нарочито у Оситанији где је Карол Делга освојила 57,8 посто гласова.
Алармантно ниска излазност
Сваки трећи бирач у Француској гласао је на регионалним изборима што је најнижа излазност од оснивања Пете републике 1958. године. Док је тренд присутан последњих година, политичари са свих страна спектра били су шокирани слабим одзивом гласача. Једно од објашњења је, пише Гардијан, да многи људи не разумеју улогу регионалних влада Француске које су одговорне за економски развој, транспорт, високо школство и негу.
Стручњаци сматрају и да је висока стопа апстинената "кулминација несклада електората и политичког система", али се као разлози могу издвојити и млака кампања али и чињеница да су ове године због пандемије коронавируса, многи одлучили да игноришу политику.
Колико је све ово релевантно за 2022?
Аналитичари упозоравају да не треба извлачити превише закључака из протеклих избора, а нарочито не због ниске излазности али да је врло могуће да ће наредних 10 месеци изборна трка бити комплекснија од дуго најављиваног "обрачуна" Ле Пен и Макрона.
Како су главни такмаци неславно прошли на изборима, многи сматрају да је то сигнал да се у Француску враћа подела на левицу и десницу. Лист Монд назвао је то "осветом старог света".
Међутим, Ипсосово испитивање објављено у недељу показало је да уу Макрон и Ле Пен и даље раме уз раме и да би у првом кругу председничких избора могли да добију око 24 посто гласова сваки, док би Бертран могао да рачуна на неких 18 процената.
