Генијално откриће научника "ГУРА СЕ ПОД ТЕПИХ": НАСА игнорише ЖИВОТ на МАРСУ! (ВИДЕО)

Део биолошких експеримената које је Левин водио звао се "Лабелед Релеасе" (ЛР).

О томе шта се догађало 1976. написао је опширан чланак за Сајентифик Америкен.

- 30. јула 1976. ЛР је послао своје иницијалне резултате с Марса. Чудесно, били су позитивни. Како је експеримент даље напредовао, пристигла су четири позитивна резултата. Ослањала су се на пет позитивних контрола које су потицале од Викингове летелице која је слетела око 6500 километара даље. Подаци су говорили да је регистрована измена гаосва микроба на Црвеној планети. Подаци су били врло слични ЛР тестовима спроведеним раније на Земљи - написао је Левин.

Радило се о томе да је Викинг 2 намерно слетео на довољно велику удаљеност од места где је слетео Викинг 1 баш зато како би оно што региструје апаратура у једној сонди, може преконтролисати и апаратура у другој.

Сонда је у своју минијатурну лабораторију, конструисану за ту сврху, узела узорак тла с Марса и потом га у запечаћеној комори "залила" врло разређеном мешавином храњивих материја, прилагођених условима нивоа живота за какве се претпостављало да су владали у време зачетака живота на Земљи.

Разлика је била једино што је угљеник у молекулима храњивих материја био заступљен као 14Ц. Научници су чекали и гризли нокте да виде шта ће се појавити у ваздуху у тој комори.

Кад су претходно исту ствар радили на земљи, у ваздуху се појавио 14ЦО2, што им је био знак да су микроби "појели" своју дозу угљеника и ослободили угљен диоксид очито с истим изотопима угљеника.

Тренутак после ког у животу Гилберта Левина више ништа није било исто, било је кад су им из Викинга, и 1 и 2, на Земљу почели да стижу подаци о томе да је и тамо дошло до појаве 14ЦО2 у комори за овај експеримент.

То је требало да буде доказ да на Марсу постоји једноставан живот. Али, ствари ипак нису ишле по плану.

- Када Викингов "Експеримент молекуларне анализе" није успео да докаже органске материје, темељ живота, НАСА је закључила да је ЛР пронашао материје које опонашају живот, али не и сам живот. Необјашњиво, у наредне 43 године од Викинга, ниједна од НАСА-иних сонди које су се спуштале на Марс нису са собом носиле инструменте за детекцију који би наставили да истражују на основу ових узбудљивих резултата - написао је Левин.

НАСА је свих наредних година истраживала да ли је Марс икада у својој прошлости био погодан за живот отприлике онако како је то била или јесте Земља, уз план да, ако би такве доказе пронашли, да такве узорке онда пошаљу с Марса на Земљу.

Проблеми с резултатима Левиновог ЛР-а углавном се своде на то да научници нису могли да се сложе може ли и на који начин до истих резултата доћи и у наводно стерилним условима на Марсу. Што се Левина тиче, једном кад се расправа сведе на спекулацију, цела ствар пада у воду.

Главни проблем био је што НАСА тада, 1976, није пронашла органску материју и очигледно је то био кључан разлог зашто Левинове резултате нису узели као доказ или барем озбиљну индикацију да на Марсу заиста има живота. Колике су уопште шансе да је Марс стерилан, а колике су шансе да тамо има живота?

- Живот на Марсу чинио се тешко доказив. С друге стране кад би Марс био стерилан, то би било блиско чуду. НАСА-ин научник Крис Мекеј једном је рекао да Земља и Марс узајамно "пљуцкају" једно друго већ милијардама година. То значи, сваки пут кад нека комета или велики метеорит удари у неки од та два тела, нешто од избачене материје с површине планете бива избачено у свемир. А потом мале количине тог материјала допутују и до друге планете, могуће носећи са собом микробиолошке "ауто-стопере" - написао је Левин.

Ниједном његовом аргументу нема шта да се приговори. Да би такви микроорганизми могли да преживе на Марсу, доказано је више пута у лабораторијама на Земљи. Чак и то да су неки микроби са Земље способни да преживе одређено време у отвореном свемиру на Међународној свемирској станици. Притом није била реч само о пуким бактеријама или спорама гљива, него и врло сложеним облицима живота, примера ради, о тзв. воденим медведима, сићушним, али релативно врло сложеним животињицама, спектакуларних способности преживљавања.