ХОЋЕ ЛИ РУСИЈА НАПАСТИ УКРАЈИНУ? Ово су три могућа сценарија, трећи је и најдраматичнији (ВИДЕО)
Пре само три месеца чинило се да је свет био на страни Русије и њеног председника Владимира Путина.
У мају су Сједињене Државе укинуле санкције контроверзном гасоводу Северни ток 2 руске државне гасне компаније Гаспром, који пролази кроз Балтичко море до Немачке. Ово је отворило врата за повећање снабдевања Европске уније руским гасом и, што је још важније за Кремљ, руте која заобилази Украјину.
А самит у Женеви између Путина и америчког председника Џоа Бајдена у јуну био је срдачан, много више него што се могло очекивати с обзиром на Бајденову предизборну реторику о Русији. Бајден, који је раније назвао Путина убицом, рекао је да Русија „не жели нови хладни рат“, док је Путин похвалио Бајденово искуство и рекао да двојица лидера „причају истим језиком“.
АМЕРИЧКИ МИЛИЈАРДЕР ПРЕДВИЂА ОПАСАН СЦЕНАРИО: Кина и САД ратују на четири поља, пето ће довести до катастрофе!
РУСИЈА ШАЉЕ НАУЧНИКЕ И ЛЕКАРЕ У СРЦЕ ЕПИДЕМИЈЕ ОМИКРОНА: Пао договор двојице председника
ОДОБРЕН ЛЕК АСТРА ЗЕНЕКЕ ПРОТИВ КОРОНЕ: Ево ко ће све моћи да га користи
Да ли су и сами у то веровали, друго је питање. Договорили су се да сарађују у борби против сајбер криминала и тероризма и формирали су радне групе за контролу стратешког оружја. Бајден је после састанка рекао да је обавестио Путина да „нећемо толерисати покушаје нарушавања нашег демократског суверенитета и дестабилизације наших демократских избора и да ћемо узвратити”.
Међутим, закључак анализе Си-Ен-Ена након тога био је да је Путин „од Бајдена добио оно што је желео” – стабилизацију односа са Вашингтоном, који су пре самита пали, по његовим речима, на „најнижу тачку”. Заиста, у то време ни САД ни Русија нису имале амбасадоре у Москви или Вашингтону. Аналитичарима није промакла ни чињеница да је Путин победио на самиту после изненадног и драматичног гомилања руских снага дуж украјинске границе, што је већ тада изазвало бојазан од могуће инвазије на Украјину.
Ово благо отопљење билатералних односа још је било далеко од још једног потпуног америчко-руског ресетовања, пошто су сећања на Путинову анексију Крима 2014. и мешање у америчке изборе 2016. била превише свежа, писали су амерички новинари Мајкл Вајс и Овен Метјуз за Њу лајнз. Али „укупно гледано, однос је прошао боље него што се очекивало“, рекао им је један високи британски званичник: „Поготово зато што је Бајден био тако непријатељски расположен током кампање. Били смо оптимисти."
Онда је у октобру нешто пошло по злу. Сателитски снимци су поново показали масовни масакр руских копнених трупа, оклопних јединица, тенкова и самоходне артиљерије у близини града Јелња, у близини граница Русије са Белорусијом и Украјином. Штавише, према западним безбедносним изворима, њихови обавештајни подаци сугеришу да је руским војним командантима наређено да припреме детаљне тактичке планове за инвазију на Украјину.
Планирање инвазије, наравно, не значи нужно намеру. Али Бела кућа је одмах послала своје највише званичнике да Путину издају строго упозорење.
- Наша забринутост је да би Русија могла да направи озбиљну грешку покушавајући да понови оно што је урадила 2014. када је окупила снаге дуж границе, прешла на суверену украјинску територију и учинила то лажно тврдећи да је испровоцирана. Немамо јасан увид у то шта је Москва изазвала. намере, али знамо њену тактику - рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен новинарима прошлог месеца.
А након што су украјински обавештајци процурили у медије информације о руским плановима за инвазију, то су учиниле и америчке обавештајне службе, од којих је Вашингтон пост добио документ са мапом, сателитским снимцима и проценама да планови „подразумевају опсежно кретање 100 батаљона батаљона“. тактичке групе са око 175.000 људи, заједно са оклопом, артиљеријом и опремом.
- Планови Русије предвиђају војну офанзиву на Украјину већ 2022. године са двоструко већом снагом од оне коју смо видели прошлог пролећа током ванредних (војних) вежби Русије у близини украјинских граница - рекао је анонимни званичник Бајденове администрације за Вашингтон пост.
И док америчке процене тренутно доводе око 70.000 руских војника близу границе са Украјином, Украјина процењује да је тај број већи од 90.000.
Штавише, један високи европски обавештајни званичник рекао је за Нев Линес: „Војне јединице распоређене на различитим локацијама у близини Украјине нису у складу са шаблоном. За сада, Русима недостаје ватрена моћ и људство за покретање великих операција. За неколико недеља могла би бити другачија ситуација, али ће вероватно бити потпуно спремни (за напад) за два месеца.
Мало је вероватно да ћемо икада сазнати шта је тачно мотивисало Путина на изненадну ескалацију после својеврсног детанта са Западом, али је хитније и важније питање да ли заиста намерава да нападне Украјину или је садашња звечарка само блеф за уплашити украјинске власти и тестирати одлучност.Запад да би га натерао да преда Украјину руској зони утицаја, односно да му не би пало на памет да је прими у НАТО. Наиме, Путин је јасно ставио до знања Бајдену да је реч о „црвеној линији” над којом он не размишља да пређе.
Као бивши официр КГБ-а, Путин инстинктивно разуме стратешку вредност заташкавања и дезинформација – или „деза“, у жаргону КГБ-а. Деза коју производи Кремљ је окосница његове моћи у земљи и иностранству. Један од најпознатијих примера овог случаја је Путиново порицање било какве руске трупе на Криму у априлу 2014, да би годину дана касније у руском документарцу признао да су они били такозвани „мали зелени људи“, како су их подругљиво звали. јер су били у униформама без икаквих обележја, заиста су били руски војници који су окупирали Крим након што је Виктор Јанукович, тадашњи украјински председник и Путинов савезник, збачен са власти у таласу протеста.
Према сценарију који је Пентагон пренео савезницима у НАТО-у, 100 руских комбиновано-механизованих јединица познатих као батаљонске тактичке групе ушло би у Украјину на неколико праваца – из Белорусије, југозападне Русије и Крима. Напад на више фронтова био би подржан ваздушним ударима великог домета на украјинске аеродроме. Мете би укључивале украјинску престоницу Кијев и град Харков, који се налазе недалеко од белоруске и руске границе.
Високи званичник украјинске војне обавештајне агенције објаснио је за Њу Лајнс њихову процену руске претње у три сценарија, разврстане по вероватноћи.
Прва и највероватнија је „пузајућа окупација“ која би се одиграла у окупираном региону Донбаса на истоку Украјине, изазвала би војни одговор украјинских власти.
Руси су до сада поделили пасоше за око 650.000 украјинских држављана који живе у Доњецкој и Луганској области, па би Москва сваку акцију Кијева у овим областима сматрала нападом на своје „грађане“ и стога би оправдала војну акцију за окупацију Крима“, објаснио је украјински званичник.
Према овом сценарију, руске снаге би ушле у Украјину дуж југоисточне обале и остале у Донбасу, а Кремљ би тада чекао да процени међународни одговор пре него што би донео одлуку о својим следећим потезима.
Други, нешто мање вероватан сценарио би била вишеструка, али ограничена офанзива покренута из западне Русије и окупираних региона Донбаса и Крима и Белорусије, које су извеле заједничку војну вежбу Запада и Русије у септембру. То не би била инвазија на целу земљу, већ би имала за циљ да заузме Севернокримски канал и критичну инфраструктуру дуж југоисточне обале, укључујући стратешки важне Мариупољ, Херсон и Запорожје. То би повезало Русију са окупираним Донбасом.
Уследила би поморска блокада Украјине у Азовском мору, које је источни улаз у Црно море. Сумњу да ће Белорусија учествовати у офанзиви појачао је и сам Лукашенко у недавној реторици о признавању Крима као суверене руске територије и придруживању Русији након избијања било каквог отвореног сукоба са Украјином. Крајњи циљ овог сценарија био би да се примора Кијев да прихвати политичко решење рата под условима повољним за Москву.
Трећи и најмање вероватан сценарио, према украјинској војној обавештајној служби, била би пуна инвазија „чији циљ не би био ништа друго до потпуни колапс украјинске државности“.
Путину би тај циљ био најтеже остварив, али би у стварности сваки од сценарија представљао озбиљан изазов за Москву.
Руска војска је бројчано надмоћнија од украјинске, али не толико да би победа била загарантована. После скоро осам година рата, Украјина има сталну армију од око 250.000 војника, од којих су већина копнене снаге са недавним борбеним искуством у Донбасу. Захваљујући америчкој војној помоћи, Украјина је наоружана противтенковским пројектилима Јавелин и противваздушним ракетама Стингер.
Осим тога, Путин би могао да буде разочаран ако би се изнутра ослонио на украјинске Русе као пету колону. Руски сепаратисти које подржава Кремљ успели су да заузму и задрже мање од половине територије наводних „руских“ покрајина Доњецка и Луганска, где су потом прогласили две непризнате истоимене „народне републике“. Остатак Донбаса, иако са већинским руским становништвом, остао је под контролом Кијева. Тако би се руски војници борили у страној земљи против народа са којим многи у Русији имају културне и породичне везе. Украјински војници би, пак, бранили своју отаџбину, а у борбе би се сигурно укључиле разне паравојне и добровољачке групе, као и 2014. године.
Цена за Путина у војним жртвама била би огромна, али не би била једина. Бајден је на јучерашњем виртуелном састанку отворено запретио Путину оштрим економским санкцијама у случају напада. Те санкције би, према једном америчком извору, могле да буду усмерене на највеће руске банке и на способност Москве да претвара рубље у доларе и друге валуте.
И иако то после састанка није поменуто, ЕУ и САД би могле да се договоре да блокирају не само Северни ток 2, који Путин толико жели, већ и све рускеи извоз гаса, нафте, челика, алуминијума и никла.
- Не видимо никакав вероватан начин на који би Путин заиста могао да добије рат ако га започне. Није баш јасно који би уопште били његови ратни циљеви - рекао је британски званичник за Њу лајнс
Раније поменути европски обавештајни званичник је такође открио да су „упозорења САД из октобра била позив на буђење у европским престоницама у вези са руском претњом.
- Некима је требало дуже да се пробуде, али ситуација је последњих недеља озбиљније схваћена. Сада је главни циљ Европске уније и НАТО-а да унапред покажу Путину (ко би платио) за његове поступке пре него што буде имао прилику да изврши их - додао је овај званичник.
Али да ли је Путин свестан ових последица? Све зависи од тога шта му саветују најближи сарадници. Кључни међу њима је министар одбране Сергеј Шојгу, који је надгледао импозантну обнову руске војне снаге и капацитета и њену „обуку“ у интервенцијама у Украјини и Сирији. Шојгу је политички играч и неприкосновени руски националиста, али се такође сматра тврдоглавим реалистом који ће вероватно упозорити шефа на високу цену било које врсте инвазије.
С друге стране, Путинов потез зависиће и од тога колико он верује сопственој пропаганди о агресивним намерама НАТО-а. Руски новинар Андреј Колесников утврдио је да је Кремљ заиста био уверен да је украјинска револуција 2014. била фашистички пуч који је оркестрирао Запад и да НАТО планира да преузме стратешку црноморску поморску базу Севастопољ на Криму. Могуће је да је управо та параноја била главни мотив за окупацију Крима.
У сваком случају, отпочињање великог рата у Европи усред зиме, против суседа који је у протеклих седам година значајно ојачао и војне снаге и дипломатски капитал, делује као сулуд потез, чак и за другу најјачу војну силу. . Хоће ли се коцкар Путин ипак одлучити на то?
