Исповест Оливере са Новог Зеланда: Да ли је тамо заиста рај на земљи и какав је живот током пандемије?
Мала земља "на крају света" - Нови Зеланд, ових дана је посебно занимљива медијима, јер тамо сада масовно одлазе светски богаташи да живе у својим скупоценим бункерима, док не прође пандемија.
Знамо да је ово острво, смештено у Тихом океану, изразито богато шумама, водама и природним лепотама, али чини се да мање знамо о томе како је живети и радити на Новом Зеланду. Посебно је занимљиво када нам своје искуство преноси неко ко је рођен у старој Југославији, као што је то Оливера Величић.
- Пре тачно 23 године смо се доселили на Нови Зеланд. Имали смо родбину која нам је помогла око папира. Дошли смо из Тивта, то је било време кад је много људи гледало где да побегне у иностранство. Била су то тешка времена; ментално и економски - народ је патио - започиње своју причу Оливера.
ТОРНАДО НОСИО ДРВЕЋЕ И ГРМЉЕ, ЛЕТЕЛО ЈЕ НА СВЕ СТРАНЕ: Забележен драматичан снимак (ВИДЕО)
Добре вести: У Кини само ЈЕДАН НОВИ СЛУЧАЈ корона вируса
ЊУЈОРК ПОД ИЗОЛАЦИЈОМ: Образовни систем неће функционисати до краја школске године
- Дошли смо у економски добростојећу земљу, у којој - ко хоће, може да ради и заради, студира и лепо живи. Али, са друге стране, у својој земљи смо оставили све оно најважније, фамилију, пријатеље, успомене. На Новом Зеланду се брзо живи и некад немаш времена за носталгију. Када си млад, само гледаш како што више да створиш, да купиш стан, кола. Наш народ који овде живи воли комфор и на њега даје много новца. Новозеланђани, насупрот, воле да штеде, неки се облаче у сецонд ханд радњама и чувају за пензију, која је овде мала, око 400 долара седмично - додаје Оливера.
- Комуникација је дефинитивно била шок за све који нису познавали енглески језик. Споразумеваш се и ногама и рукама, данас то није страшно. "Гоогле транслате" је велика помоћ онима који долазе без, или са мало знања језика. Сећам се када сам седам дана по доласку први пут звала за посао, преко неког огласа у локалним новинама, и нисам разумела ништа. Мислим да је човек на крају спустио слушалицу, јер нисмо могли да се споразумемо - каже Оливера о потешкоћа које су их доћекале по доласку у нову средину.
Пре пандемије Оливера је радила на Аеродрому, тренутно је без посла. О свом радном искуству и тренутној ситуацији каже:
- Пре пандамије сам била на планираном одмору од 40 дана. Добила сам унука и узела сам одмор да помогнем око бебе. Кад се одмор завршио, тражила сам неплаћено још месец дана, јер нисам хтела да ризикујем због бебе. За тај неплаћени месец, држава ми даје 450 долара недељно -.
Оливера ради на интернационалном аеродрому, који је сада како каже - као "град духова".
- Можда има 5 летова у току дана, а пре пандемије - било их је до 300 дневно. Доста радника је прихватило од својих фирми добровољно отпуштање, које подразумева исплату у висини до 50 недељних плата, у зависности од година стажа. Неки су прихватили неплаћено и добијају од помоћ од државе - наставља причу Оливера.
- Моја фирма и многе фирме отпуштају раднике јер посла нема. Али, онај ко је био у радном односу - добиће отпремнину и може још да подигне своју уштеђевину која је овде обавезна. Од сваке плате се узима од 3 до 7 одсто, колико си у могућности да одвојиш, и толико фирма уплаћује у фонд за штедњу. Новац не може да се подигне пре 65. године, осим ако се догоди ситуација као што је ова сада - прича о економским мерама које су предузете.
Оливера, међутим каже да и они који нису радили свакако добијају помоћ од државе, посебно угрожене породице. Додаје да на Новом Зеланду много људи донира храну, новац. Она конкретно, помаже три организације окренуте деци и њиховом одрастању, збрињавању. Према њенима речима, "посла има - ко хоће да ради". Супермаркети тренутно траже раднике, а неко ко нема квалификацију, а има солидно знање језика - увек може да аплицира за посао у услужној делатности.
О томе како пандемија утиче на пословни живот на Новом Зеланду рекла је:
- Туризам је стао потпуно, границе су нам затворене, а у државу могу да се врате само они који живе овде, и они се шаљу у изолацију од 14 дана. Нови Зеланд живи од туризма и извоза меса (јагњетине и јунетине), рибе, млека у праху, које највише иде у Кину. Они обожавају наше млеко у праху за бебе, кажу да је најквалитетније на свету. Затим извозимо маслац, киви, манука мед. Сада смо у фази "Левел 3", што значи да се поједини бизниси враћају у нормалу и извоз је већ почео. Али, овде се тренутно промовише да се локални бизниси помажу и да се што више купује роба произведена на Новом Зеланду. Такође, апел је да се што мање купује онлајн -.
Како Оливера каже, велика је потражња за ИТ стручњацима, програмерима. Тамо се, додаје, сада гради много кућа и генерално је потребна радна снага за све послове везане за грађевину. Осим тога, Новом Зеланду су потребни лекари, медицински радници, ветеринари.
- Да би неко дошао овде да ради, у старту мора да има понуду за посао и знање језика. Нови Зеланд је "далеки рај". Наш мото је Киа Каха, што значи "Остани јак и буди љубизан према свима" - завршава разговор Оливера Величић.
"Молим вас, НЕ ДАЈТЕ ДА УМРЕМ" Дневник медицинске сестре (35) показао САВ УЖАС КОРОНАВИРУСА (ФОТО)
"Умрла сам, па се вратила" Прича о невероватној девојчици (12) која се нашла у канџама короне и преживела
ИСПЛИВАО ПРВИ СНИМАК ЛИДЕРА СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ: Окружен људима и НАСМЕЈАН као да не мари шта свет мисли (ВИДЕО)
Аустрија се полако враћа нормалном животу: Поново раде велике продавнице, тржни центри, фризери
ЕКСПЛОЗИЈА У НАЈВЕЋОЈ РУСКОЈ ПЛУТАЈУЋОЈ ФАБРИЦИ: Плинска боца направила КАТАСТРОФУ, погинуо мушкарац
