СИМБОЛ ХЛАДНОГ РАТА: Немачка обележава 60 година од почетка изградње Берлинског зида
Берлин је био политички подељен одмах након завршетка Другог светског рата, али људи су до тада могли слободно да се крећу.
У Немачкој се обележава 60 година од почетка изградње Берлинског зида који је у време Хладног рата делио источни и западни део Берлина.
ЖЕЛИТЕ ЛИ ДА ЖИВИТЕ ИЛИ ДА УМРЕТЕ? Војник украо пиштољ, убио тројицу колега, па пуцао себи у главу
ЈЕЗИВО: Дете пронашло пиштољ и у игри упуцало мајку у главу! Жена на месту остала мртва
РАТНИ ПЛЕН: Талибани заробили најпознатијег команданта Авганистана,предао се чувени Лав од Херата
Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер назвао је његову изградњу "почетком краја" за комунистички режим, који је у то време тврдио да је зид грађен да заштити земљу од фашизма.
Штајнмајер је позвао Немце да не дозволе да сећања на тај период избледе и позвао их да активно учествују у демократији, која укључује и гласање на националним изборима у земљи следећег месеца.
"Бранденбуршка капија је затворена", то је била ударна вест којом је новинска агенција Асошијетед прес (АП) у раним јутарњим сатима 13. августа 1961. обавестила свет да је почела градња Берлинског зида, подсећа Дојче веле.
Капија се налазила тачно између источног и западног дела града, а војници и Народне армије Немачке Демократске Републике (DDR) блокирале су све уобичајене прелазе у Западни Берлин, прво бодљикавом жицом.
Берлин је био политички подељен одмах након завршетка Другог светског рата, али људи су још могли слободно да се крећу.
"Операција обезбеђење границе" коју је председник Немачке Демократске Републике Ерих Хонекер тада почео, била је закључење поделе Берлина, а њоме је спречено бежање у Савезну Републику Немачку, јер је од 1949. године у ту земљу пребегло 2,6 милиона људи.
Тај масовни егзодус био је економски погубан за земљу која се у то време већ суочавала са великим недостатком занатских радника, али и лекара.
Званично образложење за градњу зида је било другачије, а то је да очување мира захтева да се прекину активности западнонемачких реваншиста.
Та агресивна реторика била је типична за време у којем су се Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе надметале у показивању ко има бољи друштвени систем.
Обе стране константно су се наоружавале и створена је такозвана "равнотежа страха", стање које је трајало све до пада Берлинског зида 1989. године.
Подељени Берлин је био такође жариште борбе два система, где су га победничке силе 1945. године поделиле на четири сектора, у источном делу града команду су имали Совјети, а у западном – Американци, Британци и Французи.
Тадашњи председник Сједињених Америчких Држава Џон Ф. Кенеди назвао је демократски Западни Берлин "острвом слободе у комунистичком мору". За DDR зид дуг 155 километара представљао је "антиимперијалистички заштитни зид".
Током 28 година постојања Зида, на њему или пред њим настрадало је најмање 140 људи, а сећање на судбину тих људи, оличена је у комаду зида дугачком 200 метара који још увек стоји у улици Бернауер штрасе.
То је место где се повремено организује окупљање сведока старог времена који ту приповедају шта су све доживели.
Један од њих је, на пример, Јоахим Рудолф, који је пребегао у Западни Берлин, а после тога прокопао тунел дужине 140 метара, са западне према источној страни, да би другима омогућио бекство.
Он каже да се непосредно после затварања границе са једним пријатељем нашао у близини бодљикаве жице пред којом су стајали војници наоружани "калашњиковима". Војници су викали на њих двојицу и Рудолф преноси да му је у том тренутку било јасно да су спремни и да пуцају.
У Бернауер Штрасе на окупљања сведока данас долазе и млади.
