ПРВИ ПУТ У ПРЕТХОДНИХ 100 ГОДИНА: Археолози пронашли стари викиншки брод који открива велику тајну!
Пловило које симболизује "сигуран пролаз до загробног живота" откривено је радаром који може"видети" дубоко под земљом
Археолози су у Норвешкој пронашли церемонијални брод за сахрањивање, гостионицу и богомољу и то без ископавања - коришћењем модерног радара који може открити предмете закопане дубоко под земљом.
ЧУЛИ СУ ГА КАКО ПЛАЧЕ, БИО ЈЕ БЛАТЊАВ: Голи бегунац (40) пронађен у ШУМИ након четири дана
УСКОРО СТИЖЕ "СПУТЊИК": Једна држава са нестрпљењем очекује долазак руске вакцине против короне
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) ЈЕЗИВО, БРУТАЛНО, ОДВРАТНО! Тројица насилника су МОТКАМА И СЕКИРАМА одузели невин живот
То је пошло за руком експертима са норвешког Института за истраживање културног наслеђа (НИКУ) на фарми Јелештат, на југоистоку те земље.
На Јелештату се налази хумка Јеле, једна од највећих из периода гвозденог доба у Скандинавији што додатно поткрепљује важност локалитета, указујући на то да се користила још од 5 века н.е. па све до 1050. године наше ере. Снимци радара открили су укупно 13 хумки укључујући церемонијални брод за сахрањивање, примитивну фарму и објекте за које се мисли да су били коришћени у религиозним обредима.
Експерти за викиншку културу кажу да су обредни бродови за сахрањивање служили да се на њима "испрате" угледнији међу Викинзима како би им се обезбедио "безбедан пут у загробни живот". Очитавања са радара указују да је викиншки брод дугачак нешто више од 20 метара те да се налази на дубини од 1,5 метара испод земље. Најновија истраживања хумке Јеле започела су 2017. откривши да је на том локалитету некада постојало 13 хумки од којих су неке биле ширине веће од 30 м. Уз пловило, истраживачи су уз помоћ радара пронашли и фарму уз велику зграду која је највероватније служила за гозбе и религијске обреде, а не за становање.
НАУЧНИЦИ ОСПОРИЛИ ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЋИХ ЗАБЛУДА: Како корона утиче на плућа пушача?
ЈАПАНСКИ ПАСОШ НАЈБОЉИ НА СВЕТУ: Они могу да путују у скоро 200 земаља, а на ком месту на листи се налази Србија?
"БОЖИЋНО ЧУДО" Барбара је проглашена мртвом, њен син је све звао да им саопшти тужне вести и тада се догодило нешто ШТО НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО
- Место је вероватно припадало локалној властели тог доба и било упориште политичке и уопште контроле над регионом - рекао је Ларс Густавсен, водећи истраживач на пројекту. Величина грађевина и хумки на локалитету указују на то да је био дуго у употреби.
Док би хумка Јеле могла датирати из 5. века наше ере, обредни брод за сахрањивање нејвероватније припада неколико векова млађој викиншкој традицији.
- Мислимо да је место иницијално служило као обично гробље, а касније постало погребно место људи вишег статуса што се да закључити на основу монументалности хумки, гостионица и обредних бродова за сахрањивање - написали су истраживачи. Локалитет би могао да пружи увид у важан период скандинавске историје, од политичких преврата након распада Западног римског царства до успона Викинга.
- Ово је прекретница за даља истраживања напретка и природе друштвеног, политичког, религијског и економског живота на овом простору у то време - рекао је Густавсен. Касно нордијско гвоздено доба, које је трајало од 550. до 1050. године наше ере представља кључан период историје из којег су се на крају уздигли Викинзи.
- Као такво, његово проучавање је од критичне важности за разумевање историје Скандинавије, али и остатка Европе - тврде истраживачи.
Фарма Јелештат, у норвешкој провинцији Остфолд, представља место које би могло да расветли овај важан период историје због чињенице да се дошло до доказа сахрањивања од периода гвозденог доба до времена Викинга. Хумка Јеле на фарми Јелештат представља другу по величини хумку из периода гвозденог доба у Скандинавији и највероватније је формирана између 5. и 6. века наше ере.
Ископавања и метал-детектори открили су и друге предмете из гвозденог доба, укључујући неколико златних који су се користили приликом обреда сахрањивања жена високог статуса до краја 4. века наше ере. На истом локалитету налазиле су се још три хумке које су разорене у 19. веку, а у једној од њих пронађен је брод. Такви погребни обреди на церемонијалним бродовима били су уобичајени вековима након што је Јеле хумка настала - током викиншког доба.
Све скупа указује на то да се Јелештат користила дуже време током нордијског гвозденог доба па нам тако може дати увид у тај кључни период. Међутим, о обиму значајности овог локалитета није се ни знало док власник земље на којем се налази није поднео на увид план да ископа дренажни канал. То је подстакло археологе да започну са радарским испитивањима 2017. како би се осигурало да земљани радови које је власник планирао не нанесу штету историјском благу.
Први резултати, објављени 2018., открили су да је наизглед недефинисано поље до хумке Јеле заправо место на којем почива значајно археолошко благо. Радар је открио 13 хумки и четири гостионице или куће на локалитету - док је анализом њиховог размештаја установљено да се између њих налазила обична фармерска кућица.
То указује да је локалитет имао скромне почетке у виду фарме да би касније са изградњом нових грађевина постао централно језгро високог статуса. Хумке "причају" сличну причу, јер неке од њих имају карактеристике типичног гробља из гвозденог доба. Касније, то гробље је послужило за сахрањивање појединаца високог профила, па и за обредну церемонију сахране са бродом.
- Узорковања су завршена а потпуно ископавање погребног брода је у току - навели су истраживачи. То је први пут за последњих сто година да је ископан брод за церемонијалну сахрану, пружајући тако шансу истраживачима да то ураде уз помоћ модерних техничких достигнућа. Сви налази објављени су у журналу "Antiquity".
