ИВО СЕ ВЕЋ 13 ГОДИНА СОЦИЈАЛНО ДИСТАНЦИРА: У ручно направљеној летелици побегао је од комунизма у град духова (ВИДЕО)
Иво Здарски од 2007. године живи сам у хангару на аеродрому у граду духова у Јути.
Свој живот проводи социјално дистанциран, деценију и више у односу на време кад је овај израз почео свакодневно да се користи.
Несвакидашњи човек је побегао 1984. године из комунистичке Чехословачке. По мраку је, ручно направљеном летелицом, побегао у Аустрију где је добио политички азил. О свом плану није чак обавестио ни породицу.
ПОГОДИЛИ ГА У ТРЕПАВИЦУ! Ни данас нема ништа од мира: Оборен азербејџански авион
ПРОШЕТАЛА ГА КАО КЕРА! Друштвене мреже се запалиле: Жена извела мушкарца у шетњу на повоцу! (ФОТО)
ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ЦРНУ ГОРУ: Тресло се подручје Котора
Сећа се како су му чувари у Аустрији дали кафу и крофне и пустили га да спава у откључаној ћелији.
После око шест недеља дошао је у Америку и 1986. године у Калифорнији је основао компанију.
Затим је, 2007. године купио напуштени аеродром у граду Луцин у Јути, како би имао простора да ради на бројним пројектима.
Луцин је напуштен још 1936. године, накратко су га поново населили пензионисани радници железнице, да би 1972. опет био скроз напуштен. Иво је властима дао 99.000 долара да би овде купио 400 јутара земље.
Дане је проводио радећи, ловећи, пецајући и путујући по земљи.
- Уживао сам у томе. Да нисам, не бих био овде - изјавио је Иво.
Аеродром који је купио имао је само писту када га је купио. Убрзо је купио хангар величине 30 x 15 метара. Хангар, који нема прозоре, Иви је и канцеларија и радионица и кућа.
За Луцин каже да је "место духова", пре него "град духова", јер тврди да види много људи. Каже да има и девојку која живи у Огдену, граду који је удаљен око 200 километара, која га редовно посећује.
- Виђам људе, ето бар једном недељно, кад овуда прођу колима - каже Здарски.
Када му досади самоћа он седне у своју летелицу и оде да обиђе неки део САД. Летео је од Новог Мексика до Јужне Дакоте. Једном месечно одлети у Огден и тамо купи све што му треба од намирница.
Каже да му никад није досадно, јер увек нешто ради. Ако не поправља ограду око аеродрома, ради на својим пројектима. Недавно је правио харпун којим је ишао да лови рибе у Микронезији. Тврди да је успео чак и да намоли доставу брзе хране да му доносе оброке, али је све отказао јер се угојио.
- Овде је и интернет бржи него било где другде. Имам проток од чак 90 мегабита, тако да на Амазоном наручујем шта ми треба, а курирске службе ми то доставе овде - каже Здарски.
