ДА ЛИ ИЗРАЕЛ ИМА НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ И ХОЋЕ ЛИ ГА УПОТРЕБИТИ?! јавна тајна коју влада никада није званично потврдила!
Израел је почео да развија нуклеарно оружје 1950-их година.
Израелско поседовање нуклеарног оружја јавна тајна коју израелска влада никада није званично потврдила.
САДА И ЗВАНИЧНО! Јеменски Хути преузели одговорност за данашње гранатирање Израела
УДАРНО! ПАЛЕСТИНЦИ ОСТАВЉЕНИ ДА УМРУ! Моћне организације за помоћ цивилима поклекнуле пред Израелом и напустиле Појас Газе
НЕТАНИЈАХУОВА ПОЛИТИКА УЗИМА ДАНАК: Још једна земља прекинула дипломатске односе са Израелом
Након шокантних сцена варварског насиља Хамаса у нападу на Израел и шокантног неселективног бомбардовања недужне деце, жена, стараца и болесника у Појасу Газе, уследио је још један шок за међународну јавност која, неспремна на толике шокове у релативно кратком временском периоду, са неверицом посматра дешавања на Блиском истоку.
Овог пута говоримо о узнемирујућој изјави министра националне баштине у израелској влади Амихаја Елијахуа. Министар Елијаху, иначе представник екстремне деснице у коалиционој влади, у једном радијском интервјуу, упитан о хипотетичкој нуклеарној опцији за решавање проблема са Палестинцима, без длаке на језику је рекао да је и то легитимна могућност за којом Израел може посегнути.
Одмах након ове скандалозне изјаве, контроверзни министар је суспендован са састанака израелске владе "до даљег", иако поменута суспензија у ванредном стању, у којем се земља налази због отвореног рата са Хамасом, не значи много зато што се састанци владе ионако углавном одржавају електронски. Коментар, који је одмах наишао на осуду у САД, био је шокантан из више разлога, пре свега зато што је израелско поседовање нуклеарног оружја јавна тајна коју израелска влада никада није званично потврдила.
Руси одмах постављали питања
Руско Министарство спољних послова саопштило је у уторак, 7. новембра, да је примедба израелског министра, који је "изгледао" отворен за идеју да Израел покрене нуклеарни напад на појас Газе, покренула нека веома значајна питања.
Портпаролка руског министарства Марија Захарова упитала је међународну јавност да ли је, заправо, поменутом изјавом Израел званично признао да поседује нуклеарно оружје. Захарова се запитала, ако је тачно оно што је рекао господин Елијаху, где су Међународна агенција за атомску енергију и међународни нуклеарни инспектори да провере шта се дешава.
Истовремено, Елијахуов коментар је изазвао осуду целог арапског света, а Иран је позвао на брзу међународну интервенцију. Ирански министар спољних послова Хосеин Амирабдолајан позвао је на хитну и трајну акцију Савета безбедности УН и Међународне агенције за атомску енергију, коај би резултирала "разоружањем израелског варварског режима апартхејда" јер ће, према његовим речима, "сутра бити прекасно".
Процене стручњака
Према доступним подацима из "The Нуцлеар Информатион Пројецт", америчке агенције која делује у оквиру Федерације америчких научника, процена израелског нуклеарног арсенала је пуна неизвесности, не само зато што Израел намерно не признаје јавно поседовање нуклеарног оружја, већ и због тога што низ других разлога. Главни разлози су тајност операција у вези са развојем нуклеарне технологије и контакти које израелска влада остварује са својим савезницима, пре свега са САД. Међутим, на основу анализа сателитских снимака, система за испоруку и фисионих материјала, стручњаци процењују да Израел има залихе од приближно 90 нуклеарних бојевих глава.
Израел расправља о својим нуклеарним способностима на врло специфичан начин, назван "Амимут". "Амимут" заправо значи "двосмисленост". То је политика која намерно замагљује, али никада директно не негира нуклеарни потенцијал земље. На питање о поседовању нуклеарног оружја, израелски политичари одговарају стандардном фразом да "никада неће бити први који ће увести нуклеарно оружје на Блиски исток".
Најспорнији део ове фразе је реч "увести". Шта заправо значи "увести нуклеарно оружје на Блиски исток" није разјашњено ни до данас, а о томе се жестоко расправљало у време председника Ричарда Никсона, Хенрија Кисинџера и израелског премијера Давида Бен Гуриона.
Објашњења израелских званичника у вези са термином "увођење нуклеарног наоружања у регион" крајње су бесмислена, јер се у њима "увођење" повезују са акцијама тестирања, јавне објаве или ефективне употребе нуклеарног арсенала, што се до данас није догодило. Из оваквих навода могло би се закључити да Израел нема нуклеарно оружје, док је реалност потпуно другачија.
Посебно се може оспорити тврдња о тестирању ове врсте оружја за масовно уништење. 1979. године специјални амерички сателит за откривање нуклеарних експлозија снимио је два огромна бљеска светлости у близини острва Принца Едварда у Индијском океану. У то време, Картерова администрација је за ово "откриће" окривила "сателитску грешку". Новинари и истраживачи сада верују да је експлозија била заједнички нуклеарни тест Јужне Африке и Израела, иако то никада није потврђено.
Елијахуов коментар није био први
Коментари суспендованог министра Елијахуа последњи су у дугом низу проблематичних изјава израелских званичника условљених политиком "амимута", која на двосмислен начин приступа проблему постојања израелског нуклеарног оружја. Добри познаваоци материје памтиће изјаву бившег премијера Израела Ехуда Олмерта из 2007. године.
Он је у интервјуу једној немачкој телевизији критиковао ставове Ирана, који је и тада отворено запретио да ће Израел избрисати са мапе света, експлицитно признајући да његова земља поседује нуклеарно оружје, наводећи да су "циљеви Иранаца, као резултат њихове потраге за нуклеарним оружјем, не могу се сматрати једнаким циљевима других држава које поседују или теже нуклеарном оружју, као што су Сједињене Државе, Француска, Израел или Русија".
Учињена штета је санирана, односно покушала се санирати дан касније на конференцији за новинаре, када је Олмерт рекао да његови коментари нису признање постојања програма нуклеарног наоружања. Дакле, вратио се на стару линију "Амимута". "Израел неће бити прва земља која ће увести нуклеарно оружје на Блиски исток. То је наш став и ништа се није променило", биле су његове речи, ублажавајући оно што је рекао дан раније.
Израел је почео да развија нуклеарно оружје 1950-их година. Технологију и информације купио је од Француске и основао истраживачки центар у близини града Димона 1958. године. Американци нису били срећни када су сазнали за активности савезника.
Познавајући расположење америчке администрације у вези са својим плановима, Израел се потрудио да од Вашингтона сакрије праву сврху истраживачког центра. Унутрашњи рад фабрике Димона био је толико тајан да је један човек киднапован када се јавио и разговарао са британском штампом 1986. године. Мордечаи Вануна је киднапован од стране Мосада, израелске обавештајне службе, и осуђен је за издају у Израелу и провео је 18 година у затвору.
До касних 1960-их, Израел је био близу реализације својих нуклеарних амбиција, а највиши амерички званичници Кисинџер и Никсон су коначно ускочили да помогну савезнику. Важно је истаћи да су Ајзенхауер, Кенеди и Џонсон сматрали да је неопходно спречити нуклеарне амбиције Израела. Међутим, Никсонова администрација је променила америчку политику након што се 1969. састао са израелском премијерком Голдом Меир. Од тада је Бела кућа престала да врши притисак на Израел да заустави свој програм нуклеарног оружја.
У ствари, Американци постају главни заговорници политике "амимута" коју води Хенри Кисинџер, који је одиграо кључну улогу у стварању и тумачењу ове доктрине. Управо је његово тумачење доктрине помогло Израелу да развије свој нуклеарни програм током Хладног рата, иако Американци нису јавно прекршили сопствену политику неширења. Тиме што су биле спремне да зажмуре пред израелским нуклеарним програмом, Сједињене Државе су очигледно створиле двоструки стандард у свом приступу неширењу оружја за масовно уништење.
Поставља се питање под којим околностима би Израел био спреман да напусти политика "амимута", да се извуче из самонаметнуте двосмислености и искористи нуклеарне способности које поседује. Да ли је ово тренутна ситуација у Појасу Газе? Вероватно не. Можда умешаност у рат иранског заступника Хезболаха или мноштва шиитских милиција из Сирије и Ирака? Врло вероватно не опет.
У ствари, Израел је развио доктрину превентивног удара против ширења нуклеарног наоружања, која се односи на способност потенцијалних непријатеља да поседују оружје за масовно уништење (ВМД), посебно нуклеарно оружје. Доктрина је названа Бегин по израелском премијеру Менахему Бегину, који ју је први изрекао јуна 1981. године, након израелског напада на ирачки нуклеарни реактор Осирак у операцији Опера.