ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЕО ДВЕ ЗИМЕ НА ЈУЖНОМ ПОЛУ: Невероватна исповест човека који ради на -60 СТЕПЕНИ (ФОТО/ВИДЕО)
Вајни Вајт је руководилац америчке станице на Јужном полу
Пре неколико месеци, док су у његовом Тексасу температуре биле око 15 степени Целзијевих, Вајни Вајт изашао је из шатора и осетио како изгледа температура од -45 степени. Вајт је управо завршавао своју трећу зиму као руководилац станице Амундсен-Скот на Антарктику. Био је одговоран за безбедност 42 техничара, научника и помоћног особља. Тог посебно хладног дана замотао се јакном око лица и ходао по белој леденој површини која се протезала thiljadama километара у свим смеровима. Док је издисао, зачуо се необичан звук.
ВАКЦИНА МОДЕРНА ДОБИЛА ЈОШ ЈЕДНО "ЗЕЛЕНО СВЕТЛО": Дозвола за старије од 18 година
СЛОНОВИ ПЛАТИЛИ "ДАНАК У КРВИ": Како је продаја слоноваче изменила слику света
КАКО СЕ ОДОБРАВАЈУ ВАКЦИНЕ: Ко плаћа ОДШТЕТУ вакцинисанима, а ко се одрекао одговорности?
- Кад издишеш на -60 степени, чује се чудан звук. То се пара смрзава док излази из уста - објаснио је Вајт.
Кад не руководи истраживачким станицама широм света, Вајт живи у тексашком граду Рокпорту. На Јужном полу задужен је за безбедност особља, као и за одржавање станице и објеката Националне знанствене задужбине (НСФ). Сваког дана обилази и проверава објекте, брине се о посади и уопштено води рачуна да ствари теку без проблема.
Вајт се привикао на екстремну климу у свом привременом дому, у ком је сунце у септембру напокон изашло након готово шест месеци потпуне таме. Одрађујући 12-месечне смене на Јужном полу подноси хладноћу и до -90 степени Целзијуса, једе углавном замрзнуту храну и спава у кабини величине затворске ћелије.
- Неверојатно како овде брзо можеш да се смрзнеш, како све почиње да боли. У само неколико минута остајеш без ушију, лица и стопала - каже Вајт.
Од априла до септембра станица је у потпуном мраку, а температура се креће око -70 степени. То не спречава Вајта, којиће ту остати до јануара, да изађе у свакодневну шетњу или трчање, увек сам. У готово три године на овом послу није прошао дан без шетње. Вајт бележи сваки излазак и досад је по леду проходао више од 6.000 километара.
- Излазим по било каквом времену, колико год било лоше - каже.
Вајт је радио као руководилац станице на готово 20 других места широм света, од острва Аскенсион у јужном Атлантику до острва Вејк у западном Пацифику, а члан је престижног клуба Експлорерс, заједно с астронаутима и рониоцима. У Стокпорт се вратио средином новембра и постао прва особа која је трипут радила као зимски руководилац станице, што значи да је на Јужном полу провео две и по године. Током 64 године америчкеог присуства на Јужном полу само су двојица других зимских руководилаца издржала две сезоне, а Вајт је једини који је издржао две зиме заредом. Јужни пол, каже он, само је једно поглавље у његовом прилично авантуристичком животу.
Пре него што изађе потписује се на плочи уз врата, на којој пише "Ако се не вратим, потражите смрзнуту гомилу кад се сунце опет појави у септембру", како би особље знало да је у шетњи.
Док се облачи за излазак, одабире опрему коју војска користи за екстремну хладноћу, тешку и ветронепропусну јакну какву је истраживач Ролд Амундсен носио на Јужном полу 2011. године. Кад је најхладније, облачи инуитску јакну од крзна сибирског вука. Научио је да чита ветар, звезде и снег како би пронашао пут натраг до станице, чак и у потпуној тами или потпуној белини.
- Једна од најгорих ствари овдје је ветар. Ветар пробија све, изазива промрзлине на носу и лицу - објашњава Вајт.
Станица у којој Вајт ради налази се неколико километара од леда који се непрестане креће у близи географског Јужног пола. Неколико других зграда раштркано је у кругу од километра. Посада месецима борави у потпуној тами и нико не може да оде одавде од фебруара до новембра и уз то имају слаб интернет сигнал, немају телевизор нити телевизијски сигнал. Занимљиво је да не нису могли ни да гласају јер нема поштанске службе.
- Научио сам да волим ово. Волим ове тешке услове и историју овог места - каже Вајт
Трачак светлости појављује се крајем августа, као бледа мрља дуж хоризонта. Неколико недеља касније станица организује годишњу свечану вечеру у част повратка сунца. Ове године Вајт је честитао својој екипи што је преживела зиму на удаљеној станици, што је достигнуће којим се може похвалити само 1.600 људи.
- Сваки успех је заједнички, каже Вајт, а сваки неуспех лични. Затим је говорио о томе колико ће другачији бити свет кад особље напусти станицу у новембру: - Идемо кући у нови свет, у свет који није сасвим исти као кад смо отишли -
Нико на станици не носи маску јер од фебруара нису добијали нове раднике те нема потребе да се држи дистанца.
- Неки ће рећи да смо срећни што смо овдје током пандемије. Али то није баш тако. Не можемо да учинимо ништа за људе код куће. Имали смо смртних случајева, непредвиђених развода, урагана и пожара код куће, а нисмо могли да учинимо ништа. Радије бих био код куће у таквим ситуацијама - објашњава Вајт.
