ЈЕСМО ЛИ САМИ У УНИВЕРЗУМУ?! Черчил 1939.године, пред вихором рата својим ЕСЕЈОМ шокирао свет!
Есеј је био загубљен још од 1980. године
Хитлер је већ покорио једну и по државу, док се спремао да нападне и трећу, Италија, Шпанија и Португал су већ тада биле фашистичке диктатуре, а ни остатак Европе није био у много бољем стању. Те 1939. године историја је грозничаво чекала Винстона Черчила, а он је, практично пет минута пре него што ће постати премијер и покренути спашавање света, написао есеј о могућности постојања разумног живота ван Земље.
У ОВО ВРЕМЕ ПРЕ СТО ГОДИНА СВЕТ ЈЕ ДОБИО ПРВОГ МИЛИЈАРДЕРА: Ево о коме се радило (ФОТО/ВИДЕО)
Есеј је написао на 11 страница с насловом "Јесмо ли сами у универзуму?"
Надобудни нови директор Америчког националног Черчиловог музеја у Фултону Тимоти Рајли ископао је загубљени Черчилов есеј на 11 страница "Јесмо ли сами у универзуму?".
Есеј је био загубљен још од 1980. пише Натуре, а чим га је пронашао, директор музеја проследио је копију бившем научнику на телескопу Хабл, астрофозичару Марију Ливију. Черчилова склоност науци није ни раније била тајна. С есејом се, међутим, показује колико је тај човек разумео природу и био у току апсолутно најсвежијих научних открића свог времена.
- Једног дана, можда чак ни у тако далекој будућности, биће могуће путовати на Месец, или чак на Венеру или Марс - писао је 30 година уочи првог човековог спуштања на Месец. Још занимљивије је то што је 1939. користио неке од омиљенијих аргумената, на пример, једног Карла Сагана.
Навео је да у свемиру постоје стотине хиљада галаксија, да свака у себи садржи милијарде звезда, дакле да је реч о толиким бројевима да је апсолутно немогуће да у свом том непрегледном мноштву не би постојале планете с условима за живот.
Данас процењујемо да је у свемиру таквих две хиљаде милијарди галаксија и да свака има просечно стотињак милијарди звезда, но бројеви с којима Черчил барата у своје време, бројеви су које је користио Едвин Хабл око 1930. године.
То што је Черчлил био упознат с материјом, у времену када није било ни интернета ни ТВ-а, а издаваштво је било кудикамо слабије него данас, показује да је будући ратни британски премијер био заиста паметан човек који је копао по литератури и настојао бити још и паметнији.
То показује и његова ревизија есеја мало пре смрти. Изворно се чланак звао "Јесмо ли сами у свемиру?". Како је научни свет у то доба почео користити израз универзум, Черчил је ишао у корак с временом и прилагодио наслов есеја.
АПРИЛСКА ОДМАЗДА: Пре 75 година нацистичка Немачка напала Југославију (ВИДЕО-ФОТО)
Есеј и иначе открива дух некога ко је свакодневно пратио шта се збива у науци. Писао је да је живот могућ само у распону од неколико степени Целзијуса испод нуле до тачке кључања, да би последично морала бити реч о планети у одговарајућем појасу око матичне звезде, сунца.
Такође, било му је јасно да, ако је услов текућа вода, планета мора бити такве масе да молекуле воде, било у гасовитом или у течном стању, не могу бежати њеном гравитационом утицају у свемиру. Другим речима, свео је услове насељивости планета на оно што у науци и данас, а што, нажалост, огромна већина човечанства ни данас не баштини као део опште културе.
- Нисам импресиониран успесима наше цивилизације да бих сматрао да смо једина тачка у целом универзуму коју настањују жива, мислећа створења, или да смо досегли највиши ниво менталног и физичког развоја која се појавила у огромном распону простора и времена - написао је Черчил.
БОЉЕ РАТ, НЕГО ПАКТ! Овако је Београд рекао НЕ Хитлеру
Показао је тиме да би, да се није бавио политиком и ратом, очито оставио можда и једнако дубок траг у историји на други начин. Још 1931. он је имао још бољи есеј "Педесет година у будућности" у којем је описао коришћење нуклеарне фузије за добијање енергије.
- Ако бисмо атоме водоника из пола литре воде могли тако манипулисати да се стапају у атоме хелијума, добили бисмо толико енергије колико би уређај снаге 1000 коњских снага могло покретати целу годину - написао је.
Заправо би се добило и пуно енергије више од описаног. Фасцинантно је то што је пре 86 година писао о најмодернијим научним открићима енергетског коришћења нуклеарне фузије, онога на шта се управо данас троше милијарде евра и долара како би се конструисали и одржавали експериментални фузијски реактори с перспективом да у блиској будућности напокон добијемо чисту, јефтину и сигурну енергију.
