Јуриш келтског тигра: Како су Ирци од своје сиромашне земље направили државу благостања?

Република Ирска је прошле године остварила привредни раст од 5.2 одсто и тиме трећу годину заредом потврдила титулу најбрже растуће привреде у Европској унији.

Раст ирске привреде је прошле године уједно био више него троструко већи од просека ЕУ од 1.7 одсто. Иако светска економија пролази кроз напета времена због успоравања економског раста Кине и америчког наметања протекционизма и других несигурности - Ирска доживљава својеврсно златно доба!

Ирска се од заостале државе која је трпела велика исељавања и чак примала страну финансијску помоћ претворила у покретача развоја европске привреде и Келтског тигра којем и напредне западноевропске земље могу позавидети. Часопис Економист је 2005. прогласио Ирску за државу с највећим квалитетом живота на свету.

Ирска економска прича је данас лепша страна ЕУ али њене успехе евроскептици и присталице изласка Велике Британије из заједнице европских породица игноришу и омаловажавају. Резултати су међутим јасни и не могу се избрисати.

Како су Ирци успели да од своје сиромашне земље направе државу благостања која привлачи мигранте из целог света? Постоје четири разлога зашто је ирска привреда најбрже растућа у ЕУ.

Први разлог је висок скок извоза који је 2015. износио 111 милијарди евра. Фармацеутска и хемијска индустрија, медицинска опрема, компјутери и компјутерска опрема и алкохолна пића главни су извозни производи.

Други разлог је никад већа потрошња грађана. Потрошња грађана 2015. износила је 22.6 милијарди евра вредности производа и услуга, а од тога је вредност онлајн наруџбина износила око 2.4 милијарде евра. Стопа незапослености је више него преполовљена у поређењу са рекордних 15-16 одсто за време кризе. Снажан раст нових радних места подстакао је раст личне потрошње за три одсто у 2016.

Трећи је разлог тај што ирска влада троши никад мање новца на јавна улагања. Потрошња владе се 2015. смањила за седам одсто у односу на 2014, а већина новца је инвестирана у образовање, здравство и социјалну помоћ.

Четврти је разлог чињеница да је Ирска постала рај за стране инвеститоре. Капиталне инвестиције су 2015. порасле за чак 28 одсто у односу на 2014.

Ирско министарство финансија очекује да ће се раст привреде одржати изнад три одсто у свакој од идуће три године, а према другим проценама, ако Велика Британија изгуби приступ јединственом тржишту ЕУ након изласка из чланства, ирски БДП могао би бити смањен за 3.5 одсто у 10-годишњем раздобљу.

А како Брегзит може да утиче на ирску привреду? Ирска се иначе сматра најрањивијом у ЕУ због снажних трговинских веза с најближим суседом. Успоравање раста кинеске привреде многе економисте широм света је довело до панике, укључујући и ирске стручњаке. Међутим, садашњи ирски економски бум је стабилнији и одрживији него икад, зато што се заснива на снажном извозу и страним инвестицијама, које ће тешко нестати чак и ако Кина и даље буде успоравала.

Пре тридесетак година све је било другачије. Током осамдесетих година прошлог века ирски животни стандард није био пуно већи од рецимо хрватског. Био је доста нижи од просечног стандарда у Великој Британији, Француској или Западној Немачкој. Још средином осамдесетих Ирска је била једна од најсиромашнијих и привредно најнеразвијенијих држава Еуропе. Њен БДП по глави становника био је две трећине пута мањи од просека тадашње ЕЕЗ (данашње ЕУ).

Од тог периода почиње врло брз раст ирске привреде - поготово током деведесетих. Развојни пут ирске привреде је један од најфасцинантнијих у савременој историји Европе због скромних природних, људских и капиталних ресурса.

Ирска је надимак Келтски тигар стекла захваљујући протржишним реформама, па је тако данас Ирска једна од најслободнијих економија Европе и света. Према Индексу економске слободе 2015. Ирска је рангирана на 9. месту на свету по економским слободама.

Шта је све урадила Ирска од средине осамдесетих: многа државна предузећа су приватизована, јавни сектор је значајно смањен (удео државне потрошње у БДП-у смањен је с 53 одсто на око 32 одсто), порези на добит предузећа су срезани и остали су на релативно ниским нивоима, тржиште је либерализовано, највише маргиналне стопе пореза на доходак су смањиване што је привукло велики број страних компанија и охрабрило домаће инвеститоре у покретању бизниса, а што је даље довело до импресивних стопа привредног раста, смањења незапослености и повећања реалних плата радника.

Просечна стопа привредног раста између 1995. и 2000. је износила око 10 одсто, готово цео период од средине осамдесетих до 2007. су годишње стопе раста БДП-а биле изнад пет одсто, незапосленост је у исто време пала са скоро 20 одсто на испод 5 одсто (иако је удео запослених у јавним предузећима опао за две трећине), а јавни дуг је значајно смањен. Такође, Ирска је остварила значајне позитивне помаке у обуздавању инфлације и промени негативних миграцијских токова становништва. Данас је Ирска у висини пер цапита бруто домаћег производа претекла чак и Велику Британију у чијој је политичкој и привредној сени вековима живела.

Након 24 године раста између 1984. и 2007. ирска привреда је ушла у рецесију због избијања светске финансијске кризе. Након двогодишње рецесије ирски БДП подигао се за 2.2 одсто 2011. и 0.2 одсто 2012, што је углавном било подстакнуто извозом. Изазови су се наставили па је криза еврозоне проузроковала да ирска привреда опет западне у рецесију између трећег квартала 2012. и другог квартала 2013. Али ирска економија је стабилно порасла 2014. за 4.8 одсто.

Ирска се врло брзо опоравила од тешке финансијске кризе која ју је чак гурнула 2010. у програм међународне финансијске помоћи. До 2010. банке у Ирској су избављене из дугова у износу од 64 милијарде евра захваљујући интервенцији ММФ-а.

Службене статистике показале су да је 2015. ирски БДП порастао за чак 26.3 одсто што је изразило сумњу код многих стручњака који су то приписали рачуноводственим праксама великих компанија, али БДП је засигурно снажно порастао.

Неколико година након кризе стопе незапослености 2012. досегле су 15.2 одсто, а 31 одсто код младих. Али последњих година стање се знатно поправило. Из године у годину незапосленост је падала те је крајем 2016. износила 7.2 одсто, а у октобру ове године само 6 одсто.

Но, највећи проблем је што Ирци често немају потребне стручне квалификације да би обављали многе послове. Ирска има један од највећих недостатака квалификоване радне снаге у ЕУ и то пружа прилику имигрантима да попуне та радна места. Ирска је позната по својој раширеној емиграцији па је тако 2015. сваки шести рођени Ирац живео у иностранству. Но, 2016. Ирска је први пут у седам година имала већи број усељеника него исељених особа. Само око 8 одсто становништва живи испод прага сиромаштва.

Јачање просперитета и животног стандарда учинило је Ирску супер привлачном државом за имигранте. Откад је 2004. Пољска ушла у ЕУ око 150.000 Пољака дошло је у Ирску заједно с бројним имигрантским групама из средње и источне Еуропе. Десет одсто становништва 2006. су чинили мигранти. Четвртина мајки новорођене деце 2009. су биле рођене изван Ирске. Осим европских миграната, усељеници долазе из Африке, Бразила и Индије... Даблин се претворио у право космополитско средиште где људи различитих нација, раса и вероисповести живе у миру.

Јавни сектор у Ирској је за европске стандарде релативно мали, поготово кад се узме у обзир привредни развој. У Ирској државна потрошња износи испод 40 одсто БДП-а, а нижу државну потрошњу имају само балтичке земље и Румунија, које су значајно сиромашније. Такође, порезно оптерећење у Ирској у односу на БДП је релативно ниско.

Један од покретача економског раста је ниска стопа корпоративног пореза који тренутно износи 12.5 одсто. Данас су просечне плате у Ирској око три пута веће од рецимо хрватских и износе око 2.479 евра.

Ирски номинални БДП 2016. износио је око 0.3 милијарди УСД што Ирску сврстава на 40. место на свету што је велики успех за државу с 4.7 милиона становника. БДП по глави становника износи 62.562 докара. Ирска радна снага броји 2.2 милиона радника. Инфлација је ове јесени износила 0.2 одсто.

Келтски тигар је 2015. извезао 123 милијарди долара роба и услуга. Главни извозни партнери су САД, Велика Британија, Белгија, Немачка, Швајцарска и други, а највеће државе из којих Ирска увози су такође Британија, САД али и Немачка и Кина.

Чланство у ЕУ омогућило је Ирској успешну реализацију извозно оријентисане развојне стратегије и отворило врата средствима из европских развојних фондова. Оријентација према САД (иако Ирска није чланица НАТО-а) отворила је врата америчким инвестицијама, поготово великим корпорацијама које отварају хиљаде радних места на острву. Ирска је у сваком случају добитник у процесу глобализације и представља позитиван пример малим транзицијским привредама.

Одређене слабости ирског економског модела првенствено су везане уз претерано ослањање на стране директне инвестиције, недовољну подршку домаћем предузетништву и нерешена социјална питања.

У будућности по свим проценама Келтски тигар бележиће нове успехе захваљујући привреди која се прилагодила динамичним и несигурним условима 21. века.