Када је имао 10 година убио је случајно своју сестру (8) - ДУГО МУ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА СЕБИ ТО ОПРОСТИ (ВИДЕО)

Шону Смиту, 37-годишњем Американцу, још увек је болно да слуша снимак свог позива који је упутио хитној служби пошто је 1989. године случајно упуцао своју млађу сестру Ерин.

Тада је 10-годишњи Шон био сам у кући са својом 8-годишњом сестром Ерин. Када је дечак кренуо да тражи видео-игрице у очевој фиоци, уместо њих пронашао је очев скривени револвер. Пре него што је схватио шта се догађа, пиштољ је опалио. Ерин се истог трена срушила на под, а хистерични Шон назвао је полицију како би затражио помоћ. Његов позив својевремено је пуштен у емисији Опре Винфри како би се указало на потребу боље контроле оружја. Сви који су гледали емисију остали су дубоко узнемирени ониме што су чули.

Трагедија је проглашена несрећним случајем и нису подигнуте никакве оптужнице. Ипак, кривица и бол због убиства сестре Смита су наставили да прогањају деценијама. Он је сада, 27 година касније, почео да говори о својој трауми, а недавно је гостовао у емисији “Опра: Где су они сад?” у којој је говорио о несрећном догађају.

– Покушао сам да јој дам вештачко дисање, али она није реаговала – присетио се Шон. – Подигао сам је и ставио на своје крило. Последња слика које се сећам је како ми умире у крилу.

Шон је касније сазнао да је Ерин преминула истог трена јер ју је метак погодио у срце. Годинама после несреће борио се с низом проблема.

– Током мојих тинејџерских година заузео сам став особе која је веома деструктивна – одустао сам од школе, ухваћен сам неколико пута – рекао је Шон.

Ствари су почеле да се мењају после рођења Шоновог сина, који сада има 16 година.

– Престао сам да узимам дрогу и алкохол – рекао је Шон. – Он је невероватан клинац – и разговарали смо о оружју. Хтео сам да будем сигуран да он зна за све што се догодило и то до детаља како би он могао бити опрезан.

Шон се још увек бори с болом због губитка Ерин.

– Има лоших дана – рекао је. – Пре би ме то претворило у мрачну, депресивну особу. Ипак, после потраге за сродном душом, одлазака у цркву и разговарањем с терапеутом, дошао сам до тачке у којој сам могао да се смирим и опростим самоме себи.

Шон у својој кући чува ствари које га подсећају на Ерин – њене дечје ципелице, медаље које је освојила, цртеже које је направила и има тетоважу њеног имена коју му је син помогао да дизајнира. Шон каже како данас покушава да се фокусира на срећна сећања на Ерин.

– Увек могу да осетим дух своје сестре близу себе – рекао је. – Веома сам захвалан на томе где сам данас.