КАКО СУ ПАНДЕМИЈЕ МЕЊАЛЕ СВЕТ? Две су однеле око 100 МИЛИОНА ЖИВОТА, док је једна трајала чак ДВА ВЕКА

корона вирус / Извор: Профимедиа

Свет је доста тога прошао када су у питању заразне болести.

"Свет се променио". Речи Галадријеле на почетку трилогије "Господар прстенова", речи су које су могли изговорити и преживели Атињани, житељи Константинопоља, становници Италије, српски војници након пробоја Солунског фронта или ми сад.

ОБОРИЋЕМО СВАКИ Ф-35 КОЈИ СЕ ПРИБЛИЖИ НАШОЈ ГРАНИЦИ: Русија запретила да ће бранити своју територију!

Угледни светски професор политичких наука прогнозира какве су шансе за избијање рата великих сила

КИМ ЏОНГ УН ПРЕВАРИО ЦЕО СВЕТ! Извео класичан стаљинистички маневар, ЛАЖИРАО СМРТ, а ево због чега!

Куга, колера, велике богиње и многобројне варијације грипа, уздизале су или гасиле читава царства, чинила да ратови почну или престану, пустошила или насељавала поједина подручја света, нагло и интензивно мењала друштвене, политичке и културолошке односе.

Тукидидова куга

И тако је, како прича историчар Дејан Ристић, још од Homerovog времена, када је историја забележила први помен епидемијске болести која је десетковала грчку војску током Тројанског рата у 12. веку пре нове ере.

- Прва научно и историјски доказана и протумачена пандемија била је такозвана „Тукидидова куга“, названа по славном античком историчару који ју је забележио, а која се догодила током Пелопонеског рата између Атине и Спарте од 431. до 404. године пре нове ере, рата између једног демократског и једног ауторитарног полиса за превласт над хеленским светом. Болест је из Либије, Етиопије и Египта пренета преко бедема Атине, коју је опседала спартанска војска, а због ње је преминуло две трећине становништва. Куга је, дакле, десетковала Атињане и пре свега захваљујући томе Спартанци су успели да однесу победу. На тај начин, завршено је златно доба Атине, а од последица болести смртно је настрадао и сам Перикле - прича Ристић.

Јустинијанова куга

На следећу велику пошаст, која је захватила цео тада познати свет, чекало се до 541. године. “Јустинијанова куга”, названа по рановизантијском цару Јустинијану И Великом, за чије је владавине почела, појавила се најпре у Египту, па се преко Медитерана проширила на територију Византије. Трајала је безмало два века у неколико етапа, усмртивши, како сматрају истраживачи, 50 милиона људи или трећину светске популације.

Колумбова размена

Из сваке од ових пандемија, Европа се поново рађала и обнављала. За разлику од старог континента, Нови свет и његови домороци никад се нису опоравили од серија епидемија које су им донели Европљани. Тако је Кристофер Колумбо 1492. на острву Хиспаниола затекао народ Таино са 60.0000 припадника. До 1548. преживело их је свега 500. Моћно Астечко царство није пало под топовима Кортесових конквистадора, него је 1520. нестало у епидемији малих богиња. Процена историчара је да су све те епидемије од грипа до сифилиса, назване "Колумбова размена", у комбинацији са ратним освајањем и истребљењем, убиле 56 милиона домородаца обе Америке.

- У Европи је, с друге стране, куга наставила да се појављује циклично, али више није захватала цео континент, него одређене регионе. Таквих примера, који су опет доносили драстичне друштвене, политичке и економске промене, имамо 1665. појавом велике куге у Лондону, те појавом "руског грипа" 1889. чије су последице додатно закомпликовале нестабилну политичку ситуацију у царској Русији - наводи Ристић.

Шпански грип

Коначно, последња пандемија која је због масовне смртности и других последица изменила лице тадашњег света била је пандемија „шпанског грипа“ на крају Првог светског рата. Вирус Х1Н1, као и корона вирус, избио је најпре у Кини, а затим су га пренели кинески радници који су били транспортовани преко Канаде у Европу.

Пандемије као константа

Примењујући познато правило историчара да ако желимо да назремо будућност, најбоље је да сазнамо прошлост, закључак шта нас чека и након актуелне епидемије корона вируса намеће се сам – свет више неће бити исти.

- Увелико се већ и мења. Привредни токови ће се обновити и у то не треба сумњати, негде брже или спорије. Али, трајна последица ће бити лично и колективно искуство пандемије, свест о томе да је природа по ко зна који пут реаговала и опоменула нас, јер и ово је њен бунт против онога што ми у континуитету радимо против ње. Тај психолошки моменат ће бити изузетно важан и у том смислу последице ће бити дугорочне, утичући на друштвено-културолошке промене и одређене политичке процесе. Свакако, поново нас очекују и миграторни процеси који су константа људске цивилизације, а интензивирају се у периодима који су инцидентни, као што су ратови и пандемије – каже историчар Дејан Ристић.

Пандемије су, како закључује, константа људске историје. Њихов интензитет и последице које остављају су различите, али суштински мењају историјски ток у већем или мањем обиму.

Потресно: У Њујорку преминуо петогодишњи дечак од Covida-19