ТЕРИТОРИЈА КОЈА БИ МОГЛА ДА ПОКРЕНЕ НОВИ ГЛОБАЛНИ РАТ: Темпирана бомба Кине и Америке све брже откуцава
Односи измеђи Кине и Америке нису на задовољавајућем нивоу
Тест прворазредне интелигенције је да будеш способан да држиш две супротстављене идеје у свом уму у исто време и свеједно можеш да функционишеш, написао је једном велики амерички књижевник Ф. Скот Фицџералд. Управо такво стратешко одржавање двосмислености на високом нивоу деценијама је сачувало мир између Америке и Кине који би иначе могао да избије око острва удаљеног 160 километара од кинеске обале.
ТРАГЕДИЈА КОД ОБАЛЕ КАЛИФОРНИЈЕ: Пацифик уништио брод, троје мртвих и много повређених (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ БРОЈКЕ У ИНДИЈИ: Корона не посустаје, данима више до 300.000 новооболелих
ТЕЖАК ИНЦИДЕНТ НА ЗАПАДНОЈ ОБАЛИ: Из возила у покрету пуцали на Израелце, војска узвратила ватру (ВИДЕО)
То острво је, наравно, Тајван, који себе сматра, а и функционише као независна, демократска република. Уосталом, његово службено име је Република Кина, што је оставштина из времена његовог отцепљења од остатка Кине након Другог светског рата, кад је Комунистичка партија преузела власт у готово целој Кини.
Америка 70 година не признаје независност Тајвана, али је у пракси осигурава
Ипак, Тајван није међународно признат, а Кина га формално сматра својом одметнутом 23. провинцијом те инсистира на томе да се, пре или касније, мора вратити под њен суверенитет. Кинески председник Си Ђинпинг, под којим је Кина заузела много агресивнију позу на светској позорници него раније, обећао је да Тајван никад неће постати службено независтан, па и под цену присилног враћања острва под власт Пекинга.
Стога се САД боји да неће више моћи да одвраћа Кину од насилног заузимања Тајвана, као што је то последњих 70 година успешно радио, комбинацијом прорачунате дипломатије и војне надмоћи. Наиме, Кина све време, откад је губитничка националистичка страна у грађанском рату нашла уточиште на Тајвану 1949., инсистира на томе да постоји само једна Кина и да Тајван није права држава. САД се службено све време слаже с доктрином "једне Кине", док у пракси осигурава опстанак друге Кине, односно Тајвана, штитећи га од кинеске агресије.
Но да се ситуација драматично мења, потврдио је и адмирал Фил Дејвидсон, актуелни заповедник индо-пацифичког заповедништва, кад је на саслушању у марту у Конгресу упозорио да би се кинеска инвазија на Тајван могла догодити "у следећих десет година, уствари у следећих шест година".
И америчка војска је раније овог месеца упозорила да Кина вероватно убрзава свој план за преузимање контроле над Тајваном.
Пекинг отворено запретио: Независнот Тајвана значи рат
А и Пекинг је недавно запретио ратом, потпуно отворено и директно.
- Ово је достојанствени одговор на спољно уплитање и провокације снага "тајванске независности". Упозоравамо те елементе за "тајванску независност" - они који се играју ватром сами ће се опећи, а независност Тајвана значи рат" - запретио је кинески портпарол министарства обране Ву Киан крајем јануара, говорећи о војним активностима своје Кине у непосредној близини Тајвана.
Кинески војни авиони сад већ месецима редовно упадају у тајванску ваздушну зону, због чега је Тајпеј више пута протестовао, наравно, узалуд. У марту је чак 20 кинеских војних авиона улетело у тајванску самодекларисану идентификацијску зону ваздушне одбране (АДИЗ), што је досад највиши број ове године, према тајванском министарству. Почетком априла је још 15 кинеских авиона, укључујући 12 млазњака, ушло у тај простор, због чега је Тајван послао један свој авион како би пресрео кинеске авионе и упозорио их да се удаље.
Америчка савезна авијацијска администрација дефинише АДИЗ као "обележено подручје ваздушног простора изнад копна или воде унутар којег земља захтева хитну и позитивну идентификацију, податке о локацији и контролу ваздушног саобраћаја летелице у интересу националне сигурности земље."
Редовни упади кинеских авиона у тајванску зону ваздушне одбране
Кинески војни авиони извели су рекордних 380 упада у ту зону прошле године, према тајванским службеницима, а њихов труст мозгова, тзв. think-tank, повезан с војском, упозорио је да су напетости сада на највишем нивоу од средине 1990-их.
Пекинг је, по мишљењу аналитичара, све више забринут да власти у Тајпеју припремају службено проглашење независности те да овим претећим војним активностима желе да одврате тајванску председницу Цај Ингвен од потеза у том смеру. Пекинг је избор Цај, која долази из странке која се залаже за независност, за председницу 2016. схватио као велику провокацију, због чега је прекинуо све дипломатске и кооперативне канале и почео вршити све већи притисак на Тајван.
Цај пак тврди да Тајван већ јесте независна земља и да никаква формална декларација независности није потребна. Но то би онда, у складу с кинеским начелом "независност значи рат", значило да су услови за такав рат већ остварени и да он може уследити кад год то Си Ђинпиг и његова Комунистичка партија Кине одлуче.
Да Тајван ове провокације итекако схвата као могући увод у инвазију, потврдио је и тајвански министар спољних послова Џозеф Ву, поручујући да ће се његова земља у случају кинеског напада борити до краја.
Тајвански ТСМЦ је главни произвођач микрочипова, рат би довео до светске несташице
- Ми смо се вољни бранити, у то нема сумње. Ми ћемо ратовати ако морамо ратовати, а ако се требамо бранити до последњег дана, онда ћемо се бранити до последњег дана - изјавио је Ву.
Такав би рат, наравно, био катастрофалан - и то не само због крвопролића на Тајвану, који би вероватно пружао отпор далеко већим кинеским снагама до самог краја, или због ризика ескалација сукоба између двеју нуклеарних сила, САД-а и Кине. Рат би могао да доведе и до и економске катастрофе с глобалним последицама, чак и кад би црни сценарио светског рата био избегнут.
Наиме, Тајван је светски лидер у индустрији полуводича од којих се раде микрочипови. Тајванска фирма ТСМЦ производи чак 84% најнапредније врсте микрочипова, какве користе технолошки гиганти од Applea, Huaweija и Самсунга до Интела и АМД-а. Да производња у ТСМЦ-у стане, а логично је да би је рат зауставио, а можда и онеспособио на дуже време, глобална електронска индустрија била би парализована. А конкуренција не би могла тек тако да замени ТСМЦ јер је технологија и тзв. know-how ове тајванске фирме деценбијама испред осталих, по проценама аналитичара.
Та би несташица само продубила постојећу несташицу узроковану пандемијом, трговинским ратом САД-а и Кине и неравнотежом између све веће потражње и понуде коју осигурава само неколико светских произвођача. Због те несташице произвођачи рачунара, конзола, графичких картица, паметних телефона, али и аутомобила имају последњих месеци великих проблема с испоруком.
Америчка одбрана Тајвана значи светски рат, њен изостанак значи доминацију Кине
Отворени рат између Кине и Америке, у случају да интервенише у одбрану свог савезника Тајвана, имао би несагледиве последице. Но и изостанак америчке војне интервенције - Вашингтон и Тајпеј нису на то приморани никаквим службеним споразумом, као што би били у случају напада на друге чланице НАТО-савеза - имао би озбиљне последице. Кад америчка седма флота, смештена на Пацифику, не би дошла у помоћ Тајвану, Кина би практично преко ноћи запечатила статус главне војне силе у Азији.
Амерички савезници, укључујући оне у источној Азији - Јапан, Јужну Кореју, Филипине и друге - знали би да не могу да рачунају на заштиту Америке у случају да се нађу под нападом јаче силе и морали би да се прилагоде тој новој геополитичкој стварности. Такозвани Pax Америцана (Амерички мир), кованица настала по узору на Pax Романа, која означава раздобље релативног мира између светских сила због војне, политичке и економске надмоћи САД-а, био би завршен. Наратив Комунистичке партије Кине о декадентном Западу који пропада и супериорности кинеског система добио би своју потврду.
- Наша преданост Тајвану је чврста као камен. Наравно, са забринутошћу примећујемо континуиран узорак напора и покушаја Народне Републике Кине да застраши регију, укључујући у контексту Тајвана - поручио је с друге стране портпарол америчког Стејт Департмента Нед Прајс.
Још је знаковитије оно што је затим додао: "САД задржава капацитет да се одупре било каквом прибегавању сили или другим облицима присиле који би угрозили сигурност или друштвени и економски систем народа Тајвана."
Кина драстично повећала улагање у војску, изградила највећу морнарицу на свету
Кина је, подсетимо, под Сијем вишеструко повећала улагање у своје оружане снаге, а, према недавној анализи Си-Ен-Ен-а, већ је постала прва поморска сила света.
- Борбена снага кинеске морнарице утростручила се у само 20 година - закључила је америчка морнарица у свом извештају прошле године.
Иако Кина инсистира на томе да је њена војска, па тако и морнарица, одбрамбена, у исто време гради носаче авиона, амфибијска јуришна пловила, снажне разараче и крстарице погодне за операције далеко од Кине, што се подудара с њеним територијалним претензијама на 3,3 милиона квадратних километара Јужног кинеског мора.
Само у последњих пет година Кина је поринула 90 великих ратних бродова и подморница, четири до пет пута више него што их Америка има на западном Пацифику, пише The Ецономист. Кина сваке године изгради преко стотину напредних борбених ловаца. Има више него довољно прецизних балистичких пројектила којима може гађати Тајван, а почела је развијати и свемирско оружје, које помало из домене научне фантастике прелази у стварност. Можда и најважније, развила је капацитете за потапање америчких бродова, неутрализовање критичних система за надзор бојишта, па чак и угрожавање америчких база далеко од Тајвана.
Америка почела да губи у симулацији кинеске инвазије
У америчким ратним играма, односно симулацијама кинеског напада на Тајван и америчке одбране тог острва, САД је почео редовно да губи, што се никад пре није догађало. Неки амерички аналитичари сматрају да ће ова новостечена супериорност на "домаћем терену" подстаћи Кину да покрене инвазију напросто зато што верује да ће победити. У исто време, Кинези упорно тврде, а можда и сами у то верују, да Америка жели нестабилност, а можда и рат око Тајвана, Хонгконга и Јужног кинеског мора, како би сузбила раст Кине као светске силе.
У сваком случају, јасно је да су односи Пекинга и Тајпеја ушли у нову, најопаснију фазу од краја Другог светског рата и да је Тајван постао најопасније место на свету.
Кина може пуно тога да изгуби ратом
Међутим, још има одређеног простора за оптимизам међу све суморнијим прогнозама. Кинеска комунистичка партија, упркос све израженијем национализму и глобалним амбицијама, и даље представља Кину као мирољубиву велесилу, а себе као странку која је Кини донела просперитет, стабилност и место за глобалним столом. Све би то било угрожено инвазијом на Тајван, чак и кад би била успешна. А и успешна окупација може са собом донети године, па чак и деценије герилског отпора и несигурности за окупацијске снаге на острву.
Стога је логично поставити питање зашто би Си то све ризиковао несигурним ратом. Па ипак, нико на Западу не зна шта Си заиста мисли и какву ће одлуку донети, ако је већ није донео. Америка ће стога морати пажљиво да балансира између враћања војне супериорности у Тајванском теснацу, која би одвратила Пекинг од инвазије, и претерано агресивних маневара, који би опет могли да испровоцирају кинеску офанзиву.
Ратоборни политичари у Пекингу и у Вашингтону увек ће моћи да прогласе двосмисленост за слабост и тражити чврсту, недвосмислену позу. Али у овој геополитичкој пат-позицији нема јасних решења, а двосмисленост и статус quo свакако се чине бољима од алтернативе.
