КИНЕСКА АРМИЈА СЕ СУОЧАВА СА НАЈВЕЋИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ ДО САДА! Узбуна у Пекингу, нови пакт стаје у одбрану Тајвана
Кина упозорава да је ова организација слична НАТО пакту
Када су Сједињене Државе, Јапан, Аустралија и Индија први пут оживеле свој неформални дијалог после деценијске паузе крајем 2017, Кина је била уверена да ће то све ускоро пропасти.
"КРЦКАМО ИХ КАО ОРАХЕ, УНИШТЕНО ИХ ЈЕ НА ДЕСЕТИНЕ!" Путин похвалио руску војску у Украјини
"ОДАЈЕМО ПОЧАСТ НАШОЈ ПОГИНУЛОЈ БРАЋИ" Четири страна борца убијена на ратишту у Украјини, ево одакле су дошли
БАЈДЕН ХИТНО ЕВАКУИСАН! Авион улетео у забрањени ваздушни простор!
- Они су као морска пена у Тихом или Индијском океану: можда ће привући пажњу, али ће се ускоро распршити - рекао је кинески министар спољних послова Ванг Ји презриво о групи почетком 2018, неколико месеци након што је сазвала свој први састанак на радном нивоу у Манили.
Више од четири године касније, Квадрилатерални безбедносни дијалог - познатији као "четворка" - далеко је од нестајања. Уместо тога, само је порастао у замаху, профилу и утицају. Сазване око мантре о промовисању "слободног и отвореног Индо-Пацифика", ове четири земље одржале су две поморске вежбе од 2020. године.
Њихови лидери су се окупили три пута од прошле године - укључујући и самит у Белој кући, пише CNN. Четворица лидера ће се у уторак поново састати лицем у лице у Токију. Њихов самит ће бити врхунац првог путовања Џоа Бајдена у Азију као председника САД, јер он настоји да ојача савезе и партнерства како би се супротставио растућем утицају Кине у региону.
Обновљена активност довела је до тога да се првобитни презир Кине претворио у узбуну, а Пекинг је на ту групацију гледао као на део покушаја Вашингтона да опколи земљу стратешким и војним савезницима. Ванг, министар иностраних послова, осудио је ову групацију као "Индо-пацифички НАТО", оптужујући је за "подстицање геополитичког ривалства". Та забринутост је само порасла од украјинске кризе. Подршка Москве од стране Пекинга додатно је нарушила њен глобални имиџ, остављајући је више изолованом на светској сцени.
А томе не помаже ни кинеско инсистирање на политици нултог Ковида у којој строга гранична ограничења одсецају земљу од света који је у великој мери отишао од пандемије. Док Бајден путује светом да би ојачао везе, његов кинески колега Си Ђинпинг није напустио Кину 25 месеци. Најновији Бајденов налет дипломатије, са заустављањима у Јужној Кореји и Јапану, посебно је изнервирао Пекинг.
- Индо-пацифичка стратегија коју су смислиле Сједињене Државе, у име "слободе и отворености", заправо је заинтересована за формирање клика - рекао је Ванг у недељу док је Бајден завршио свој пут у Сеул и кренуо у Токио.
- Тврди да намерава да "промени окружење Кине", али је његова сврха да обузда Кину и учини да азијско-пацифичке земље служе као "пијуни" америчке хегемоније - додао је Ванг, а преноси CNN.
Али стручњаци наглашавају да Квад није азијски НАТО, нити тежи да то постане. Уместо тога, кажу да му његова флексибилност као неформалног форума омогућава да изгради више партнерстава и прошири области за сарадњу - укључујући и нови индо-пацифички економски оквир за који се очекује да ће Бајден покренути у Токију.
- Квад покушава да нагласи да има позитивну агенду, која се много више односи на испоруку онога што је Индо-пацифичком региону потребно – уместо да постане антикинески ентитет сличан НАТО-у - рекла је Кристи Говела, заменица директора Азијског програма у Немачком Маршал фонду.
Итерација Квада - коју је 2007. предложио тадашњи јапански премијер Шинзо Абе - трајала је једва годину дана због разилажења интереса и притиска Пекинга. Она се распала у јануару 2008, када је Аустралија објавила да се повлачи из групације како би остварила ближе трговинске везе са Кином.
Али геополитичка и стратешка калкулација у региону драстично се променила током протекле деценије. Под Сијем, Кина је напустила деценијама стару мантру бившег лидера Денг Сјаопинга - "сакриј своју снагу, чекај своје време". Уместо тога, она је водила одлучнију спољну политику, с лакоћом савијајући своју економску и војну моћ. Годину дана након што је Си преузео дужност, Кина је почела да гради – и све више милитаризује – вештачка острва широм спорних вода Јужног кинеског мора. Повећала је своје војно држање према Јапану, шаљући бродове кинеске обалске страже и ратне авионе око спорних острва, пише CNN.
Рано у пандемији, Кина је увела низ трговинских санкција Аустралији након што је Канбера позвала на независну истрагу о пореклу Covid-19. А дуж спорне хималајске границе са Индијом, кинески и индијски војници сукобили су се у свом најсмртоноснијем сукобу у последње четири деценије. Тензије су довеле ове земље ближе орбити Вашингтона, који је под Бајденом стратешко ривалство са Кином учинио средишњим делом своје спољне политике.
- Највећи покретач оживљавања Квада је растућа асертивност и агресивност Кине - рекао је Јуки Тацуми, кодиректор програма за Источну Азију у Стимсон центру.
Како се Пекинг све више удаљава од Запада и његових савезника, он се све више приближава Москви – али њихово партнерство “без граница“ постало је све већа одговорност за Кину.
- Подршка Москве од стране Пекинга поново је потврдила имиџ Кине као нарушиоца постојећег међународног поретка од којег су све земље у овом региону имале користи – и настављају да имају користи - рекао је Тацуми.
Иако Квад никада није експлицитно помињао Кину у јавности, тешко је пропустити танко прикривене референце. Прошлог септембра, када су се четворица лидера лично састала у Вашингтону, обавезали су се на "промовисање слободног, отвореног поретка заснованог на правилима, укорењеног у међународном праву и неустрашивог принуде" – јасан укор све агресивнијег понашања Кине у региону .
Као одговор, кинеске дипломате су више пута нападале Квад због "ремећења регионалног мира и стабилности".
- Изградња затворених и ексклузивних малих кругова или група је опасна као и стратегија НАТО-а за проширење на исток у Европи - рекао је у марту кинески заменик министра иностраних послова Ле Јученг.
Брз и координисан одговор НАТО-а на руску инвазију на Украјину вероватно је узнемирио Пекинг, кажу стручњаци, који сугеришу да његови лидери посматрају реакцију Запада на Украјину имајући на уму Тајван.
Кина посматра самоуправну демократију Тајвана као отцепљену провинцију и није искључила употребу силе за постизање уједињења. Тензије између Пекинга и Тајпеја су на највишем нивоу у последњих неколико деценија, а кинеска војска је послала рекордан број ратних авиона у близини острва - демонстрација силе која се не губи на друге земље у региону.
Када су се лидери Квада састали у марту да разговарају о украјинској кризи, сложили су се да "унилатералне промене статуса кво са оваквом силом не би требало да буду дозвољене у индо-пацифичком региону".
