ПОСЛЕ 50 ГОДИНА КОНАЧНО УЈЕДИЊЕЊЕ КИПРА? Настанак нове државе на помолу, још неке опције у игри
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш покушаће да у Женеви сондира ситуацију
За три године ће бити пола века од поделе Кипра. Бројни покушаји уједињења тог острва на Средоземном мору су пропали. Какви су изгледи за успех још једног, новог покушаја?
КОРОНА ЈЕ ПРОМЕНИЛА И ТРЖИШТЕ РАДА: Ова занимања су међу најтраженијима у Србији! Просечна плата је преко 100 хиљада, а нису програмери и банкари!
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ПОЛИЦИЈСКА БРУТАЛНОСТ НА ДЕЛУ: Сломили руку дементној жени, а онда урадили нешто још страшније
РУМУНСКА ОПРАВДАЊА НЕ ДОТИЧУ МОСКВУ: Руси неће опростити непријатељске потезе Букурешта
Има ли наде да, након готово 50 година, Кипар буде уједињен? Или ће у будућности на том средоземном острву да постоје две међународно признате државе?
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш покушаће да у Женеви сондира ситуацију. Позвао је на разговоре представнике грчких и турских Кипрана, као и представнике Грчке, Турске и Велике Британије. Кипар је, наиме, до 1960. био британска колонија.
Разговори почињу у уторак 27. априла 2021. "Циљ је да се утврди да ли постоји заједничка основа за трајно решење кипарског проблема у догледно време“, саопштио је Гутерешов кабинет у Женеви. Генерални секретар лично ће присуствовати почетку разговора.
Уједињење или федерација две државе?
Бројни посредници деценијама су безуспешно покушавали да реше тај проблем. Последњи покушај уз посредовање УН 2017. пропао је зато што Турска није била спремна да са северног дела острва повуче својих 35.000 војника. Овога пута, међутим, Уједињене нације не говоре о поновном уједињењу, како је то захтевано у резолуцији Савета безбедности.
Од грчког пуча и турске војне интервенције 1974. острво је подељено на грчко-кипарски део на југу и мањи, турско-кипарски део на сјеверу. Северни Кипар је 1983. прогласио независност коју је признала само Турска. Европска унија је у своје чланство 2004. примила комплетан Кипар, али закони ЕУ важе само на јужном делу – до поновног уједињења.
Грчки Кипрани били би спремни да прихвате федералну државу с јаком централном владом. Повереник ЕУ за спољну политику Жозеп Борел у марту је, након састанка с владом Никоса Анастасијадеса у Никозији, био оптимиста у погледу могућности поновног уједињења. На Твитеру је објавио: "Постоји реална шанса која мора бити искоришћена".
Али, турско-кипарска страна о томе није хтела ни да чује.
- Овога пута ћемо, након готово 50 година преговора, предложити нешто ново - рекао је председник Турске Републике Северни Кипар Ерсин Татар. Он, као и турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, заговара решење према начелу две држава. Две државе би, према њиховој идеји, могле да сарађују у области заштите животне средине, енергетике и борбе против криминала.
Обострани страхови
Кипар је треће по величини острво у Средоземном мору. Налази се на сто километара западно од Сирије, 65 километара јужно од Турске и 770 километара југоисточно од грчкога копна. Уз преко 100.000 странаца, на острву живи 900.000 грчких и 300.000 турских Кипрана. Подручје које је под контролом Никозије обухвата око 60 одсто територије, турски део 35 одсто, а остатак отпада на велике британске војне базе и линију раздвајања.
На обе стране је више страха него међусобног поверења. Грчки Кипрани страхују од турске војне надмоћи због турских војника на северу. Турски Кипрани боје се грчке економске доминације и да би, у случају поновног уједињења, постали грађани другог реда.
Ситуација је напета и зато што је Турска последњих месеци у кипарском искључивом економском појасу јужно од острва изводи бушења у потрази за земним гасом. Европска унија је то у више наврата оштро критиковала.
