КО ЈЕ АНУ ФРАНК ОДАО НАЦИСТИМА? Појавила се нова теорија
Пре неколико дана појавила се теорија бившег ФБИ агента да је Ану Франк нацистима одао јеврејски нотар како би спасао своју породицу. Стручњаци нису убеђени.
Историчари су скептични по питању тезе из књиге Розмари Саливан, засноване на истраживању пензионисаног ФБИ детектива Винса Панкока, да је Ану Франк и њену породицу нацистима предао јеврејски нотар Арнолд ван ден Берг, који је преминуо од рака грла 1950. године.
Панкок је са тимом дошао до тог закључка прегледањем и истраживањем архива и докумената, тврдећи да је некадашњи члан Јеврејског савета, административног тела које су успоставили Немци, предао нацистима породицу Франк како би спасао себе и своју породицу, јер је Јеврејима у Холандији у време Другог светског рата истицало време.
Писац Давид Барнов, аутор књиге "Ко је издао Ану Франк" из 2003. године сматра да та теорија натегнута и сумња да би Ван ден Берг имао приступ листи Јевреја који се крију и њиховим скровиштима, будући да је Јеврејски савет превише поштовао законе да би направио такав списак.
У књизи Саливанове, наводи се да је Ван ден Берг био нотар у принудној продаји уметничких дела нацистима и да је, суочен са претњом слања у концентрациони логор, одао Франкове.
Истражитељи на челу са Панкоком тврде да су пронашли референце да је Јеврејски савет имао адресе Јевреја у скривању, а позвали су се и на поруку коју је отац Ане Франк, Ото - једини преживели из породице, добио после рата у којој се наводи да је Ван ден Берг био тај који их је одао нацистима.
Директор Куће Ане Франк, Роналд Леополд, похвалио је напоре истраживачког тима али је оценио да све њихове налазе треба узети "са зрном соли".
"Веома ценим импресивни посао који је овај тим урадио, истрагу коју су спровели. Пронађено је много нових информација, довољно да се даље прати траг нотара Ван ден Берга... Али многи делови слагалице још увек недостају. О листама које су наводно постојале у Јеврејском савету, о поруци, о самом нотару. Те ствари је потребно истражити како би ова прича имала кредибилитет".
Упркос читавом низу истрага, мистерија потказивача Франкових никада није откривена. Веровало се да је Ото Франк, који је умро 1980. године, сумњао на неког, али никада у јавности није открио на кога.
После хапшења породице која се две године крила на тавану, иза полице са књигама, Ана, која је у том периоду водила дневник, је завршила у Берген-Белсену где је умрла у фебруару 1945. године, највероватније од тифуса. Имала је 15 година.
