КО ЈЕ БИО МАРТИ АХТИСАРИ? Од Пакистана, Африке, Босне, до Косова! Ево зашто му Албанци данас дугују захвалност
Данас је преминуо, имао је импресивну дипломатску каријеру, али га Срби нису волели
Марти Ахтисари је рођен 23. јуна 1937. године у граду Виипури, који се сада налази на руској страни границе на делу територије која је уступљена СССР-у после Другог светског рата.
НЕМА ВИШЕ МАФИЈАЊА! ДАНИЈЕЛ (35) ПОСТАО ПРЕДСЕДНИК ДРЖАВЕ: Моћни бизнисмен победио на изборима, одрастао је учећи од оца, барона банана!
САСТАНАК ЗБОГ КОГ ЦЕО ЗАПАД ДРХТИ! Лавров хитно одлази у Северну Кореју
Завршио Педагошки факултет
Његов отац, натурализовани Финац норвешког порекла, водио је живот војног човека као подофицир. Марти Ахтисари је ишао у школу на северу Финске у трговачком и индустријском центру Оулу. Завршио је педагошки факултет и размишљао о каријери васпитача. Међутим, тада млад Ахтисари је био нестрпљив да види свет и одједном се указала прилика.
Шведска агенција за међународни развој тражила је младу, вредну руку за образовни пројекат у Пакистану. Ахтисари је добио посао и радио у тој земљи неколико година. Било је то искуство које је променило његов будући ток живота.
Амбасадор у Танзанији
Још у Финској 1963. године, кратко је радио за међународну студентску организацију. Године 1965. придружио се новооснованом Одељењу за међународну развојну сарадњу при Министарству иностраних послова. Догурао је до заменика шефа одељења и именован је за амбасадора у Танзанији 1973. године.
Служећи истовремено као амбасадор у Мозамбику, Сомалији и Замбији, развио је огромну мрежу афричких контаката. Његови афрички пријатељи указали су му поверење када су Уједињене нације тражиле комесара за Намибију.
Помоћ Намибији да постане независна држава
Генерални секретар Уједињених нација Хавијер Перез де Куелар именовао је Ахтисарија за комесара и за свог специјалног представника у Намибији, која је још увек била под влашћу Јужне Африке, али на путу ка независности.
Ахтисари је учинио готово немогућ подвиг у помагању Намибији да постигне независност без икаквог раскида у друштвеном ткиву нације. Успео је комбинацијом чврстине и помирљивости.
Ахтисаријев мандат је истекао 1984. Он се вратио у Хелсинки да би био државни подсекретар за међународну сарадњу са земљама у развоју. 1987. године генерални секретар УН-а је поново позвао Ахтисарија. Именован је за подсекретара генералног секретара за администрацију и управљање, али је такође задржао позицију специјалног представника за Намибију.
Намибија је једна од успешних прича Уједињених нација, а Марти Ахтисари је одиграо кључну улогу у том процесу. Та земља га је прогласила почасним грађанином Намибије.
Босна и Херцеговина - 1992. година
Године 1991. дошло је време да се поново врати кући. Преузео је функцију државног секретара у Министарству спољних послова, његову највишу државну функцију.
Међутим, 1992. године, УН-у су поново биле потребне Ахтисаријеве преговарачке и посредничке вештине и он је именован за председавајућег Радне групе за Босну и Херцеговину Међународне конференције о бившој Југославији.
Ахтисаријев план за Косово
Ахтисари је и раније био посредник у разговорима током НАТО бомбардовања 1999. године. Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни предлог који су у Београд донели, у то време, међународни посредници Ахтисари и руски изасланик Виктор Черномирдин.
Одмах потом скупштина Србије је на ванредној седници усвојила Документ за постизање мира, односно план САД, Европске уније и Русије о доласку међународних снага, под мандатом УН, на Косово и Метохију, а прихватање тог документа било је предуслов да се прекине агресија НАТО на СРЈ.
Почетком 2007. године, Мартин Ахтисари, тадашњи специјални изасланик Уједињених нација, износи такозвани Свеобухватни предлог за решење статуса Косова. У том документу је, између осталог, предвиђена широка аутономија за српске општине и "надзирана независност за Косово".
Важан елемент споразума био је мандат дат међународном цивилном и војном присуству на Косову да надгледа спровођење споразума и помаже надлежним косовским властима у осигурању мира и стабилности на целом КиМ.
Ахтисаријев план је у то време уживао подршку косовских власти, а успротивила му се Влада Србије.
Иако се у нацрту документа није спомињала реч "независност", косовски челници изразили су уверење да ће "међународни процес решавања статуса Косова, предвођен Ахтисаријем, ускоро завршити независношћу Косова".
Преговори посредством Ахтисарија, започети у јулу 2006. у Бечу, завршени су у истом граду 10. марта последњим састанком страна.
Ахтисаријев план се помиње и у Декларацији о независности коју је Скупштина такозваног Косова усвојила 17. фебруара 2008. године, чиме је Приштина једнострано прогласила одвајање од Србије.
У тој декларацији пише да (тзв.) Косово прихвата "све међународне обавезе које садржи Ахтисаријев план", и да ће "Устав обухватити сва релевантна начела" из споразума.
